Azir Abrasi, bivsi direktor “Trepce" o Kosovu, privredi, Albancima, Srbima i perspektivama

Postoji pogresno shvatanje da Albanci drze tu privredu koju nazivaju i siva ekonomija. Ja bih rekao suprotno - da najvece firme koje rade drze Srbi i zbog izuzetno povoljne situacije za njih u odnosu na Albance. Ima firmi koje drze i Albanci, ali se oni suocavaju sa izuzetno teskim posledicama jer su maltretirani, cak i kada rade po propisima

Dragan Banjac
Dragan Stavljanin

Bivsi generalni direktor kombinata “Trepca" sadasnje stanje kosovske privrede ne ocenjuje kao tesko, vec “katastrofalno". Najvise zbog toga sto svi nosioci privredjivanja na Kosovu, “Trepca", Elektroprivreda, Agrokompleks, Metalni kompleks i svi drugi “prakticno su prestali da proizvode i oni prakticno zive danas za sutra". Stice se utisak, kaze Abrasi, da je rezim u Srbiji upravo zeleo da unisti celokupnu privredu Kosova. “Ne znam iz kojih namera jer je svojim akcijama isao dotle da je iskljucio iz procesa proizvodnje preko 120.000 Albanaca i to mahom visokostrucnih ljudi koji su vodili proizvodnju i koji su dali ton celokupnim privrednim zbivanjima. Pre bih mogao reci kao dugogodisnji poznavalac privrede Kosova da ovi ljudi koji sada rukovode dobijaju nagrade, ali dobijaju ih za unistavanje svega onoga sto je godinama stvarano od strane Albanaca, Srba i Crnogoraca, Turaka, Muslimana i drugih nacija ovde."

Sta je po Vama razlog tome, da li nesto sto bi se moglo podvesti pod nesposobnost ili se radi o sracunatoj nameri zbog, mozda, cinjenice da Kosovo jednog dana nece biti deo Srbije i namerno se ostavlja pustos?

- Mislim da je to strateski potez, da se unisti privreda Kosova, jer ja verujem da su svi stratezi dosli do zakljucka da je Kosovo definitivno izgubljeno za Srbiju. To je jedno, drugo ni jedan jedini pametan covek u svetu ne bi dozvolio sebi da izjuri strucnjake i u proizvodnju dovede ljude sa ulice. Posebno to Srbija ne bi smela da uradi ako bi uspela da stvori odredjene odnose izmedju nje i Kosova. A Srbija je razorila upravo ono sto je trebalo da stvara nadgradnju. Prema tome to je vise politicko nasilje i cilj je unistiti sve sto se moze, racunajuci da Kosovo kad-tad nece biti deo Srbije.

Da li je rec o unistenju ili se moze govoriti o izvlacenju resursa u centralnu Srbiju?

- Bilo je i izvlacenja ali sve je vec unisteno. Mislim na opremu. Po meni je to akt nasilja da bi stvorili probleme novoj buducoj jedinici, da li u okviru Jugoslavije ili samostalnoj. Ali je njihova namera sigurno bila unistenje svega ovde stvorenog.

U cemu se najvise ogleda sadasnje lose stanje kosovske privrede i koliki su godisnji gubici ako su Vam poznati?

- Evo uzmite kombinat “Trepca". Proizvodnja je prepolovljena, a 1993. godine bila je izmedju dvanaest i petnaest procenata. Kasnije je to nesto povecano, medjutim i dalje je ostalo sve na preradjevini onih sirovina koje se kupuju u inostranstvu. I tu su zaglavili sa ovim firmama iz Grcke, a da ne govorim o metalnom kompleksu. Kada je to u pitanju vrlo odgovorno mogu da kazem da je sve unisteno i ta grana tavori od danas do sutra. Uzmimo “Feronikl", koji je godisnje donosio izmedju 65 i 80 miliona dolara, prakticno ne radi, odnosno radi sa deset do petnaest procenata, maksimum dvadeset odsto kapaciteta. Drvna, metalopreradjivacka, tekstilna industrija prakticno ne rade. U Elektroprivredi su nesto bolji rezultati, ali ne zbog dobrog rada vec koriste otkrivene povrsine i dovode u pitanje kombinat da stane za koju godinu, jer moraju da otvaraju nove povrsine kako bi mogli dobiti ugalj. Tesko mi je stati iza toga, ali moze se govoriti da se stvarni gubici privrede na Kosovu krecu oko sto miliona dolara.

S druge strane u Srbiji se govori da se u Kosovo mnogo ulaze, govori se cak o milion dolara godisnje?

- Mislim da ste u pravu, investira se oko milion, cak se ta cifra krece i do milion i cetiri stotine hiljada, ali se ta sredstva daju za izdrzavanje policije i za naplatu terora koji se vrsi sirom Kosova. Sto se tice investiranja to su price za decu i smatram ih neozbiljnim i do sada nista nije ulozeno. Pa fabrike su gotovo prazne i sve je vec unisteno.

Sta je to sto Srbija konkretno dobija sa Kosova, koji su to proizvodi i koje cifre ako ih imate i da li to mozda moze da pokrije taj trosak od milion dolara?

- Vidite, u narodu se fingira sa Kosovom kako je to “sveta srpska zemlja", a radi se o obrnutom smislu, o privrednim resursima. Kosovo iako relativno malo podrucje raspolaze izuzetno bogatim rezervama strateskih sirovina, kao sto je ugalj, koga ima u ogromnim kolicinama, olovo, cink, kadmijum, nikal i drugi vredni metali. Prema tome, Srbija je zainteresovana i svi razvojni koncepti vezani su za Kosovo. Druga stvar 40 odsto celokupne proizvodnje materijalnih dobara Srbije realizuje se na Kosovu. Da nije kosovskog trzista, Srbija bi odavno zavrsila, a ovde jos uvek moze da plasira robu siroke potrosnje. I zato nas iznenadjuje ova blokada koja je pre nekoliko dana stigla, a prakticno sami sebe unistavaju. Srbija za sada usisava jedino korist od Elektroprivrede Kosova, a kada su u pitanju obojeni metali mislim da je to gotovo beznacajno. Koriste dakle deo elektricne energije, suseni ugalj i neke proizvode. Badava su investicije ukoliko se ne bi vratili strucnjaci i ostali radnici albanske nacionalnosti, jer oni znaju tehnologiju, navikli su na tu proizvodnju, a ovi koji dolaze - nema srece s tim. Evo otisli su iz “Trepce" Poljaci, vratili su se ljudi koji su dosli iz Bosne i rudari iz drugih rudnika iz Srbije. A kosovski ugalj predstavlja blizu sedamdeset procenata ukupnih potencijala u Srbiji, a olovo i cink prakticno je ceo ovde u ridnicima Stari trg, Novo brdo, Ajvalija i drugi.

Ipak, vlast dosta ulaze, reklo bi se u “Trepcu", cak je generalni direktor proglasen svojevremeno za najboljeg menadzera Balkana?

- U ovakvoj situaciji taj kombinat niti moze da ispunjava svoje obaveze prema ino partnerima iz Grcke niti prema Srbiji, niti prema drugim partnerima iz inostranstva. Problem je uvoz preradjevina iz inostranstva, plus “Trepca" se suocava sa drugim finansijskim problemima, jer, kao prvo, ne mogu da isplate licne dohotke. Osim obaveza prema grckom partneru tu su i obaveze preuzete iz ranijih godina, mislim na sporazum o 540 miliona dolara (radi se o dugogodisnjem ugovoru o preuzimanju sirovina i koncentrata i vracanja metala) i to je nemoguce realizovati sa sadasnjim stepenom proizvodnje. Jer na svaki dinar isporuke mora da stvori dinar gubitka. Zamislite, da bi oni isporucili 540 miliona dolara moraju da stvore ogromne gubitke. Njihovi godisnji gubici (u ove koje prikazuju ja ne verujem) su izmedju trideset i cetrdeset miliona dolara. To su cifre dosta cuvane i to mogu samo strucnjaci da provere.

Koja je svrha da takav rudnik uopste radi?

- Ja mislim da su rudnici prakticno zatvoreni i ne rade. Medjutim koriste se ponesto rafinerija olova i rafinerija cinka.

“Trepca" je za vlast jedan od stubova reforme. U cemu je tu zapravo rec?

- Ja mislim da je to reklamni trik da bi odrzali laznu nadu u javnosti. Inace bi trebalo “Trepca" da bude stvarno stub privredjivanja Kosova, jer ona da je odrzala proizvodnju izmedju 1988. i 1989. godine trebalo je da donosi izmedju dvesta pedeset i trista miliona dolara.

Niste dugo tamo, a ipak raspolazete sa dosta preciznim podacima?

- Gospodin Burhan Kavaja, moj pomocnik i ja drzimo i dalje te veze i znamo situaciju. Ne znamo je striktno, ali u devedeset odsto znamo kako se krece i proces proizvodnje i u pogledu obaveza, isplate licnih dohodaka i u pogledu investicija. “Trepca" je imala 24.000 radnika i svi Albanci su najureni, dok je jos ostao jedan mali deo odakle zapravo crpimo podatke.

Imate li kontakta sa Srbima koji su tamo radili u vreme dok ste bili direktor?

- Ne. Jedino se povremeno moze cuti da neko tamo kaze - da su ovde Abrasi i Kavaja drukcija bi bila situacija - imali bismo plate, bolji standard, sve! Jer smo mi poceli da radimo dobro i od osam miliona dolara gubitka 1988. godine mi smo sledece godine stvorili osam miliona dolara dobitka.

Govori se o znacajnoj kosovskoj sivoj ekonomiji. Koliko to pomaze Albancima da prezive i da li je tacno da je ona sva u rukama albanskih gradjana na Kosovu. I Koliki je taj broj?

- Postoji pogresno shvatanje da Albanci drze tu privredu koju nazivaju i siva ekonomija. Ja bih rekao suprotno - da najvece firme koje rade drze Srbi i zbog izuzetno povoljne situacije za njih u odnosu na Albance. Ima firmi koje drze i Albanci, ali se oni suocavaju sa izuzetno teskim posledicama jer su maltretirani, cak i kada rade po propisima. I tada im nadju nacina da plate kazne i da vlast dodje do novca. Mislim da u privatnom sektoru oko sedamdeset odsto drze Albanci, ostatak Srbi i Crnogorci. Ali ako pogledamo po finansijskoj snazi, mislim da su srpske firme u znacajnoj meri jace, imaju veci kapital zbog olaksica koje im pruza rezim i zbog olaksica sto ne osecaju pritisak od strane drzavnih organa.

Vlast s druge strane tvrdi da Albanci ne placaju porez i tako Srbiji nanose veliku stetu?

- Tvrdim vrlo odgovorno da Albanci upravo moraju revnosno da placaju sve dazbine kako bi opstali. U suprotnom ne mogu opstati ni dvadeset cetiri sata. To se desava na drugoj strani - Srbi ne placaju ni porez ni druge dazbine i najveci deo radi u toj takozvanoj sivoj ekonomiji.

Rekli ste da je preko stotinu hiljada Albanaca isterano sa posla. I koliki je broj trenutno (radno sposobnih) nezaposlenih Albanaca na Kosovu?

- Stotinu dvadeset tri hiljade tacno! To znam jer smo Kavaja i ja svojevremeno bili u nezavisnim sindikatima i pratili smo to. To je cifra od pre dve godine i sada je ona daleko veca. A trenutno mislim da ima preko 250 hiljada radno sposobnog albanskog stanovnistva koje ne radi.

Da li je, za koje vreme i uz koja ulaganja, moguce sanirati kosovsku privredu?

- Mislim da je to moguce za dve i po do tri godine. Ali pod uslovom da se vrate radnici Albanci strucnjaci i da se sanira finansijska situacija uz pomoc ulaganja iz MMF i drugih evropskih institucija iz te oblasti. Sto se tice “Trepce", tu situaciju najbolje poznajem, za kratko vreme i uz dvadeset do trideset miliona dolara veoma brzo bi se stabilizovala proizvodnja, da stigne na nivo iz 1988. godine. Sto se tice cele privrede, mislim da bi se sve pokrenulo sa stotinu do stotinu pedeset miliona dolara, mislim na ove kljucne grane.

U kojoj meri je kosovska privreda komplementarna srpskoj privredi?

- U dobroj meri i to bi se moglo iznaci u skoro svim granama ovde na Kosovu i da se stvori medjusobna saradnja sa privrednim granama u Srbiji. Mi smo izradili jednu studiju, koju smo Burhan Kavaja i ja radili dve godine, i resurse Kosova smo ocenili (sve ono sto je pod zemljom i izgradjeno na zemlji) da vrede oko pet sto milijardi dolara. I to vrlo precizno. Plus “Trepca" ce kroz dvadeset do trideset godina biti veoma poznata zbog onih retkih metala o kojima sam govorio. Srbija je stoga zainteresovana samo za privredne resurse. Inace za spomenike sto kazu, i ostalo, od toga bi oni odavno digli ruke. Da je bilo razumevanja, da je ostala asimetricna konfederacija bivsih republika, bilo bi nam svima bolje. Jer smo komsije! Treba da saradjujemo.

Govori se da je kosovska zemlja cak plodnija od vojvodjanske?

- Ne bih mogao da kazem, ali je takodje vrlo interesantna. Bogatija je mineralima.

Ako Kosovo postane nezavisno koje bi eventualno imalo ekonomske teskoce?

- To je vrlo interesantno pitanje i upravo ona analiza koju smo radili imala je za cilj da dokazemo ovde, bivsoj jugoslovenskoj javnosti i svetskoj da Kosovo ima izuzetne uslove za opstanak. Mi samo od izvoza feronikla mozemo da podmirujemo sve potrebe kosovskog stanovnistva sa svim potrepstinama. A gde je elektricna energija, “Trepca"?! Samo za pocetak, dve godine, dok bi krenula proizvodnja, bilo bi tesko. Kad smo kod ovog pitanja moram reci da sam sve donedavno bio za to da zivimo u federaciji, jer moramo zajednicki ziveti i raditi. Medjutim, ukoliko i dodje do samostalnosti Kosova, nas je interes da se povezujemo sa Srbijom. Pre svega sa Srbijom, pa onda sa drugima. I zbog centra, zbog nauke i mislim da je Srbija i pored svih nedaca u ogromnoj meri zastupljena u nauci u svim domenima i mi smo zainteresovani da koristimo njihove institute, znanja i umeca. To misle svi intelektualci sa Kosova. Uostalom, povezivanje je trajalo veoma dugo i veze su jace nego sto su mnogi voljni priznati.