KONJUKTURNI BAROMETAR EKONOMSKOG INSTITUTA U BEOGRADU

Ekonomsku politiku vode guverner NBJ i srpska vlada, dok se potezi Savezne vlade ne mogu komentarisati, posto ona ne radi nista - istakao juce dr Miroljub Labus

Beograd. - Prema nalazima konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta vise od 40 odsto anketiranih preduzeca kao glavno ogranicenje za rast proizvodnje navodi nedostatak kredita, a na drugo mesto stavlja nedostatak uvoznih sirovina, sto je i svojevrsna poruka za kreatore ekonomske politike. Moze se, naime, ocekivati pritisak na emisiju, dok problemi sa uvozom, koji se smanjuje u prilikama kada izvoz stagnira, nagovestavaju da moze da potamni i jedina svetla tacka, sadrzana u majskom blagom rastu industrijske proizvodnje. Taj rast, medjutim, vuce za sobom visok spoljnotrgovinski deficit i “udara" u skromne devizne rezerve.

Inflatorna ocekivanja u privredi su i dalje visoka, a sudeci prema dosadasnjem prosecnom mesecnom rastu cena, inflacija ce do kraja godine (decembar na decembar) iznositi oko 50 odsto, sto je, podseca dr Miroljub Labus, predstavljajuci nalaze Instituta i dalje visoka stopa u odnosu na zemlje istocne Evrope. Majski prihodi za javnu potrosnju realno su manji za 11 odsto, sto samo govori o tome da se oni vise ne mogu formirati na lanjskom nivou. Na smanjivanje traznje ukazuje i cinjenica da je u tom mesecu i suma neto plata smanjena za oko 300 miliona dinara. Posto je crni kurs ostao na istom nivou, a cene su otisle navise, devizni kurs je postao nestimulativan za izvoz i to znaci da ce se povecavati problemi u spoljnoj trgovini, a dr Labus ne ocekuje do kraja godine zvanicnu devalvaciju dinara.

Po njegovim recima, ekonomsku politiku vode guverner NBJ i srpska vlada, a potezi Savezne vlade se ne mogu komentarisati, jer ona ne radi nista. Samu ekonomsku politiku karakterisu dve neravnoteze - unutrasnja i spoljna. Unutrasnja se drzi u tolerantnim granicama, politikom dozirane inflacije, tako sto se na sve nacine povecava administrativna kontrola cena. U 1998. zato nece biti hiperinflacije, a cena je da se u raspodeli sve velicine izrazene u markama formiraju na nizem nivou nego sto to ovogodisnji drustveni proizvod omogucava, bolje receno da se priblizavaju onima iz 1996. (Na primer, prosecne plate su lane bile oko 200, a sada se krecu oko 150 maraka.) Za kontrolu spoljne ravnoteze kreatori ekonomske politike prakticno nemaju nikakve instrumente, a to ce, kombinovano sa sankcijama, bitno poskupeti spoljnotrgovinsku razmenu, izazvati na tom planu velike poremecaje, sa svim negativnim posledicama.

B. Jager