GALERIJA PROGRES KLASA VLADIMIRA VELICKOVICA

Galerija Progres - koja sebe ubraja u prestizne galerije neznano zasto jer joj je koncepcija neuhvatljiva, a dosadasnja izlozbe organizovane su po principu poznat-a je, moze - domacin je izlozbi radova studenata - bivsih i sadasnjih - iz klase profesora Vladimira Velickovica koji, kao sto znamo, zivi i radi u Parizu i predaje na Visokoj nacionalnoj skoli likovnih umetnosti. Organizator izlozbe, znaci finansijer jeste Zavod za medjunarodnu naucnu, prosvetnu, kulturnu i tehnicku saradnju Beograd, i Progres, naravno. Bila bi to akcija za svaku pohvalu da je Zavod (i prosveta i kultura su mu u resoru) istovremeno organizovao izlozbu nasih studenata FLU ili FPU klase profesora makar po sopstvenom izboru i makar u nasem Kulturnom centru u Parizu jer su pariske galerije za tako nesto iskljucene. Ovako, ostaje gorak ukus, pogotovu kada se zna da dobre izlozbe u Beogradu prolaze bez kataloga dok ovu izlozbu prati zavidan katalog; da beogradski, a i umetnici u celoj zemlji, i to ugledni, sami jure sponzore i moljakaju za svaki dinar da bi uopste mogli da organizuju izlozbu; da dobar broj likovnih stvaralaca, koji zbog svojih dela, spadaju u nacionalne velicine nemaju monografiju, itd., itd. U redu, Zavod s tim nema nista, osim sto je budzetska ustanova...

Da ne bi bilo da je izlozba samo povod ovom tekstu, vratimo se izlagacima i njihovim delima koja su, kao sto smo rekli, u galeriji Progres, kroz ciji prostor vas budno prate profesionalci obezbedjenja sa obaveznim vidljivim rekvizitima, pogadjate, mobilni i pejdzer (naizmenicno zvone), ostali rekviziti su jos uvek nevidljivi, takoreci diskretni. Nema sta, prava galerijska atmosfera za opustanje i uzivanje.

Na izlozbi su zastupljeni radovi dvadeset i devet studenata, od kojih su devetoro svrseni studenti i to petoro Francuza i cetvoro nasih (tri Beogradjanina i jedna Kraljevcanka).

Moto pedagoskog rada profesora V. Velickovica je: “Postovati licnost svakog pojedinca i pomoci mu da nadje svoj sopstveni put". To je u redu, pogotovu sto stvaralastvo ne moze ni imati drugi moto.

Prvi utisak koji izlozba ostavi, pre pojedinacnog citanja, jeste Apokalipsa kuca na vrata, a onda shvatite da vecina studenata ne zeli da bude svoja vec da ostane pod profesorovim kaputom i da odatle odmah udje u muzeje. Mi se, naravno, necemo baviti svim studentima, vec cemo se zadrzati na nasim, a to su: Svetlana Jevtic, Maja Markovic, Bogdan Pavlovic, Milos Todorovic (svi su diplomirali) i Filip Mirazovic student I godine. S. Jevtic, a narocito M. Todorovic jos su u trazenju sopstvenog izraza, Svetlana u postupku, a Milos cak i tematski. M. Todorovic je studije zapoceo u Beogradu i jos ga pamte neki profesori kao talentovanog, pa posto se talenat ne gubi, ali se na njemu mora raditi, to Milos treba da pronadje svoj slikarski put da ne bi ostao “mrtav" slikar. M. Markovic u dobroj meri ispoljava slikara sopstvenog misljenja mada bi jos trebalo da radi na kompoziciji. Bogdan Pavlovic, po senzibilitetu i duhovitosti pripada onoj estetici savremenog slikarstva koje se naziva urbanim slikarstvom, a sto je najvaznije, on je svoj.

Goran Vasiljevic