DA LI JE KUCNUO DVANAESTI CAS ZA ISTORIJSKI SRPSKO-ALBANSKI KOMPROMIS

Matuska Rosija, Srbi, Albanci i - NATO

Zasto Milosevic ne komunicira direktno sa Zapadom i zasto je postalo normalno da ga na to primorava Holbruk? “Odbrana" srpstva i Srba u rukama jednog coveka, a posledice - katastrofalne. Ako hocete u porodicu evropskih drzava, onda nema “unutrasnjih pitanja", narocito ako, kao kosmetska kriza, prete da zapale citav Balkan i Evropu. Zasto Zapad nije decidno osudio UCK (OVK) kao teroristicku organizaciju? Otkuda upitanost da se, mozda, ne radi o oslobodilackom pokretu? UCK se ne moze dalje ignorisati u svim buducim srpsko-albanskim pregovorima. Resenja bez obostranih ustupaka - nece biti

Jovan Radovanovic

Matuska Rosija je, prema zvanicnoj propagandi, opet prigrlila Srbe. Zanimljivo je da Jeljcin, koji inace uziva u publicitetu, nije iskoristio Milosevicevu “radnu posetu" Moskvi da se pred TV kamerama pojavi kao mirotvorac, vec je to zadovoljstvo prepustio ministru Primakovu.

Nije do kraja jasno da li je optimistickim porukama iz Moskve Milosevic ohrabrivao svoje pristalice, ili pokazivao “cutljivoj vecini" da mu akcije nisu tako lose na Istoku, ako su vec na najnizem nivou na Zapadu. A prema hladnoratovskoj logici koja, izgleda, jos zivi u nekim glavama, ali samo u ovom delu Balkana, ako je Istok na nasoj strani, onda se Zapad nece usuditi da krene sa svojim bombarderima. Jos jedna u nizu zabluda.

Izmedju Istoka i Zapada

Raspadom Sovjetskog Saveza, Istok je dosao u vecu zavisnost od Zapada nego ikada ranije. Tako da su Rusija i Jeljcin ovoga puta samo posluzili kao nevoljni medijator izmedju Milosevica i Zapada. Pitanje koje zasluzuje odgovor je vrlo jednostavno: zasto Milosevic ne komunicira direktno sa Zapadom i zasto je postalo normalno da ga na to uvek primorava Holbruk?

Ako bismo dosli do jasnog odgovora na to pitanje, mozda bi politika koju vodi predsednik SRJ dobila na transparentnosti. Ovako ce i dalje biti obavijena raznim misterijama i spekulacijama, udaljena od naroda, tacnije biraca koji bi je trebali ili odobriti, ili traziti njenu promenu.

Promena je, verovatno, kljucna rec u svim razmisljanjima u srpskoj/jugoslovenskoj spoljnoj, ali i unutrasnjoj politici. Na zalost, odavno je iz jedinog centra moci u Srbiji javnosti odaslana poruka da vodja nema nameru ista da menja. Dodatak ovoj izjavi moze jedino biti da, ako bude nesto i menjao, nece za misljenje pitati - narod.

Narod je predvidjen samo za plebiscitarnu podrsku lideru koji vuce poteze s katastrofalnim rezultatima. Zahvaljujuci takvoj “politici" izgubljeno je na stotine hiljada zivota, iz svojih domova proterano nekoliko miliona ljudi i ne samo da je nestala jedna vestacka tvorevina kakva je bila Republika Srpska Krajina, vec su nestali i Srbi iz Republike Hrvatske. U Bosni se to zamalo dogodilo i Republici Srpskoj, a bojim se da se takva buducnost sprema i za ono malo Srba sto ih ima na Kosovu i Metohiji.

Srbi i “zavera novog svetskog poretka"

Ironija je u tome sto je sve to cinjeno u ime odbrane srpstva i Srba, uz halabuku vazalnih vodja iz srpskih krajeva koji su u navodnoj odbrani vekovnih ognjista usli u krvav obracun s komsijama drugih vera i nacionalnosti. Od takve “dobrane" ostala je teska mrlja na srpskom obrazu i, sto je jos gore, u ocima sveta stvorila neizbrisivu sliku Srba kao zlocinacnog naroda cak i onda kada je odbrana golih zivota odista bila u pitanju. Ono sto mnogi i danas ne shvataju jeste da je takva “odbrana" srpstva nanela Srbima vise stete nego sva NATO avijacija i sve belosvetske “zavere protiv Srba", jer smo, toboz, mi, Srbi bili jedina prepreka u stvaranju “novog svetskog poretka".

Tragedija takve “odbrane" srpstva jeste u tome sto ju je bez saglasnosti srpskog naroda, bez osmisljene strategije, krajnje voluntaristicki, u svoje ruke uzeo jedan covek, jedna porodica, cak ne ni citava jedna stranka, ili koalicija stranaka.

Upravo kosmetska kriza to najjasnije pokazuje. Ostali su bez odgovora svi apeli da se, barem oko Kosmeta, izgradi zajednicka platforma iza koje bi stale sve partije i svi pokreti. Potezi su se vukli iz Belog dvora, a ostali su se morali svrstavati na jednu ili drugu stranu. Na delu je poznata boljsevicka (fasisticka) sema: ko nije s nama, taj je protiv nas. Odnosno, “patriote" su oni koji ce slepo slediti vodju, makar nas sve vodio u ambis, a “izdajnici" i “kolaboracionisti" su svi ostali, ponajvise oni koji su takvu politiku od pocetka stavljali pod znak pitanja.

Niti je tzv. drzavna politika uspela da srpskom narodu ponudi jasan, nedvosmislen nacionalni program, niti su to uspele i one partije koje se deklarisu kao opozicione. Nije, stoga, nimalo cudno da se srpski narod u teskom istorijskom iskusenju nasao u ne maloj konfuziji, razjedinjen i sami mtim oslabljen i, zapravo onesposobljen da na drzavnom nivou formulise, pa onda i sa uspehom brani sopstvene interese pred svetom.

Evropa i nasi nacionalni mitovi

Evropi se tesko moze objasniti jedna autisticka politika uvijena u bezbroj nacionalnih mitova i legendi. Evropa ne moze da shvati kako jedna zemlja neprestance ponavlja da zeli da pristupi “velikoj porodici" kakva je Evropska unija, a istovremeno utvrdjuje i dize ograde oko sopstvene avlije i popreko gleda svakoga ko bi da baci pogled na ono sto se unutra zbiva.

Ako hocete da udjete u zajednicu evropskih drzava, onda se morate drzati njenih pravila. A jedno od osnovnih je, prosto receno, da ne postoje “unutrasnja pitanja", narocito ako se javljaju u vidu takve krize kao sto je sadasnja na Kosmetu, koja ozbiljno moze da ugrozi mir i stabilnost citavog kontinenta. Isto tako, ako s pravom trazite da pripadnici vase nacije budu zasticeni u drugim drzavama, na primer u Hrvatskj ili Bosni i Hercegovini, morate u reciprocitetu pokazati da ste u stanju da pruzite zastitu nacionalnim manjinama u svojoj sredini.

Ako bismo iskreno razgovarali, voleo bih da vidim te cvrste dokaze o zastiti prava svih vrsta manjina, pa dakle i nacionalnih, u ovoj zemlji. Ne mislim pritom na razmetanje “najvisim svetskim standardima", vec na realnost i svakodnevnu praksu. Onda bi osporavanje i borba protiv separatistickih pokreta imali pravu snagu i bili razumljivi citavom svetu.

Dokazano autoritarni sistem ne moze ocekivati razumevanje sveta koji tezi izgradnji drugacijeg modela odnosa i unutar nacionalnih zajednica i, narocito, u medjudrzavnim odnosima.

Ako ste u nedavno zavrsenom ratu vec bili “uhaceni na delu" u pokusajima etnickog ciscenja teritorija, kako cete sada ubediti svet da to ne cinite na Kosmetu i da je citava vojno-policijska akcija u ovoj pokrajini motivisana jedino obracunom sa teroristickom organizacijom Albanaca? Kako, ako pritom kao zrtve padaju civili?

Kako, inace svuda prihvacen princip legitimne odbrane integriteta drzave, moze svetu da objasni rezim koji je u skoroj proslosti pokazao da taj princip ne postuje? Kako jedna rigidna vlast koja se “proslavila" proganjanjem svih koji drugacije misle, moze da uveri svet da sada brani principe pravde, istine i casti? Da li je samoantisrpski stav Zapada razlog da odatle jos nije stigla jasna osuda albanske UCK/OVK kao cisto teroristicke organizacije? Otkuda upitanost da se, mozda, ne radi o oslobodilackom pokretu?

Moglo bi se izneti niz primedbi na delovanje lidera albanskih partija na Kosmetu od ’89. do danas. Ali, uputnije je to prepustiti samim kosmetskim Albancima. Jedno je nesumnjivo - i vodjstvu albanskog nacionalnog pokreta je dugo odgovaralo odrzavanje statusa kvo na Kosmetu, kao i srpskim vlastima. Godinama su se izvanredno dopunjavali. Pokazalo se, kao toliko puta u istoriji, da sto duze jedan ocigledan problem gurate pod tepih, on ce se neminovno pojaviti u tezem, slozenijem obliku. I, naravno, teze biti resiv nego da se odmah, cim se pojavio, ozbiljno pristupilo njegovom resavanju. Dokle god se na Kosovu i Metohiji iz rovova ne izadje - resenja nece biti. Dokle god se ne ucine medjusobni ustupci - samo ce rasti broj zrtava na obe strane, a resenje biti sve dalje. Ni jedna ni druga strana u sukobu ne bi trebale da imaju iluzija o mesanju sa strane. Svako takvo mesanje, a ono je sve blize, nece doneti srecu ni jednima ni drugima. Samo ce dokazati da ima istine u tvrdnjama da su oba naroda istorijski i politicki nezreli i da im je tutor neophodan. Ako Albanci ocekuju da ce im nezavisnost i srecu doneti bajoneti NATO pakta, debelo se u tome varaju. Nikome strane trupe nisu donele blagostanje i napredak.

Verovatno je zato i za Albance i za Srbe kucnuo onaj famozni “dvanaesti cas" za kompromis i istorijski sporazum. Propuste li ga sada, svako naknadno kajanje ce biti uzaludno.

Ko podrzava UCK (OVK)?
Kako, inace svuda prihvacen princip legitimne odbrane integriteta drzave, moze svetu da objasni rezim koji je u skoroj proslosti pokazao da taj princip ne postuje? Kako jedna rigidna vlast koja se “proslavila" proganjanjem svih koji drugacije misle, moze da uveri svet da sada brani principe pravde, istine i casti? Da li je samo antisrpski stav Zapada razlog da odatle jos nije stigla jasna osuda albanske UCK/OVK kao cisto teroristicke organizacije? Otkuda upitanost da se, mozda, ne radi o oslobodilackom pokretu?
Zasto se ovde niko otvoreno ne upita kako to da jedna teroristicka organizacija moze da ima tako siroku podrsku sunarodnika? Da li to, mozda, znaci da je citava jedna nacionalna zajednica u vecini teroristicka? A moc UCK lezi pre svega u tome sto je, ocigledno, podrzava vecina Albanaca, ne samo na Kosmetu, vec i u Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. I sto se pre shvati ta cinjenica i ozbiljno uzme u obzir u svim mogucim pregovorima sa kosmetskim Albancima, to je mogucnost da se dodje do resenja daleko veca.
Bude li se to, po losem obicaju koji u Srbiji vlada, ignorisalo i dalje, mozemo se kao drzava (s NATO intervencijom, ili bez nje, svejedno) vrlo brzo naci u poziciji u kakvoj se nalazila Britanija vise od dve decenije u Severnoj Irskoj. Da li je Srbima neophodno da zive sa UCK koja ce se pretvoriti u IRA?

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /