SALON MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI: UROS DJURIC - BESPREDMETNI AUTOMATIZAM

"Crni kvadrat na beloj osnovi" i "Beli krst na beloj osnovi" su pocetak i kraj suprematizma koji je od 1913. do 1920. godine presao put od slikarske prakse do filozofskog sistema. Njegov tvorac, Kazimir Maljevic, nadao se da ce suprematizam biti nesto vise od umetnosti i da zato nece sluziti "velicanju jedne ideje, ideologije, drzave, religije, duha. Suprematizam ce biti vladajuca ideologija belog covecanstva", buducnost sveta u kojoj ce doci do totalnog oslobadjanja covekove svesti. Verovatno bi ovo bilo utopija i da se nije kosilo s praksom revolucije koja je plejadu ruske avangarde "ubedila" da treba sto pre preci u istoriju umetnosti.

U osnovi estetike suprematizma su dva bitna stupnja: uzbudjenje i misli. Stvarnost je zatvorena prividom, u uzbudjenju koje umetnost mora da otelotvori. Uzbudjenje nije emocija, senzibilitet, licni dozivljaj, vec najveca snaga u unutrasnjem covekovom bicu; uzbudjenje je temelj i poreklo zivota. Drugi stupanj su misli. U njima uzbudjenje dostize stanje predstave i razvija se do suda ili misljenja pomocu kojih se svet pojava realizuje u svesti.

Za Urosa Djurica suprematizam nije citat, njegov ciklus Bespredmetni automatizam (radovi nastali 1996/98.) svedoci o potpunoj estetickoj i filozofskoj bliskosti do zadivljujuce cistote u slikarskom pristupu. Vizuelne pojave objektivnog sveta su, same po sebi, besmislene; vazno je osecanje kao takvo, sasvim nezavisno od okoline u kojoj je izazvano. Slika moze postojati potpuno nezavisno od svakog odrazavanja ili podrazavanja spoljasnjeg sveta bilo da se radi o figuri, pejzazu ili necem drugom. Pravo sredstvo je ono koje obezbedjuje najpuniji izraz cistog osecanja i ignorise, po navici, prihvacen predmet jer je on sam po sebi beznacajan. Odlucujuci faktor je osecanje.

Uros Djuric svet bespredmetnog automatizma komponuje od cilindricnih figura - portreta prijatelja i autoportreta - smestenih u mehanizovani pejzaz obogacen prepoznatljivim Djuricevim kulisama: fabrickim halama zastrasujucih dimnjaka iz kojih kulja crni dim (krematorijum duha), ideoloski simbol laznog boljeg zivota, terminator sela, odnosno prirode kao izvora zivota, obecavajuci udobnost u socrealistickoj pseudoarhitekturi nehumanih spavaonica; ili postament za bistu marsala; ili omiljeni motocikl, simbol represivnog vremena, do simbola naseg vremena, pistolja. Sve forme su geometrizovane i logicno predstavljene kao idealno sredstvo: to su forme duha, nadlicne i univerzalne, s kojima se ne moze izraziti stvarnost, vec ono sto je u stvarnosti, iza njene spoljne opne. Sve je modelovano, pre svega, u gradacijama crnog i belog, a zatim u svetlim, takodje gradiranim tonovima crvenog, plavog, zelenog, zutog. Na taj nacin Djuric menja energiju, pokrece ih i organizuje kao nove semanticke celine. Slika je organizovana smisljeno i sistematicno, sa izvanrednim osecanjem za hromatske i psiholoske mogucnosti boje. Svaka boja ima cetiri osnovna zvuka: toplo, hladno, svetlo i tamno, i tri bitna kretanja: od posmatraca, ka posmatracu i kretanje u sebi. Suprematisticki sistem zasniva se na predstavi beskonacnog u kome se krecu odredjene forme koje se mogu otkriti pomocu energije crnog i belog, sto znaci da forma nije nista drugo do energija koja boji svoje kretanje.

Uros Djuric je ovom izlozbom ukazao da je, suprematistickom filozofijom misljenja, kao stvaralac izgradio sopstvenu osobenost u izrazu, zatim je ukazao na osobenost svoje epohe, a njegovo delo dostiglo je umetnost u opstoj osobenosti.

Gordana Vasiljevic