ANONIMNA PISMA POSTALA OMILJENO SREDSTVO KOMUNICIRANJA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA BEOGRADA

Tisina koja prati rasomonijadu sa nepotpisanim pismima potvrdjuje tezu da su ona instrument za preuzimanje vlasti u bolnicama

“Znaci, pocelo je!" Ovako je jedan lekar, pouzdani poznavalac losih prilika u zdravstvu i svih “dobitnih kombinacija" za sticanje kapitala preko grbace jadne zdravstvene kase, opisao trenutnu situaciju u nekoliko velikih zdravstvenih ustanova u gradu, nastalu nakon objavljivanja u javnosti nekih, “vrucih" anonimnih pisama. Konstatacija ovog lekara znacila je da je, po njegovom misljenju, doslo vreme za razracunavanje izmedju raznih direktora, nacelnika, lekara, vlasnika privatnih firmi, uvoznika, izvoznika i inih, koji su cinili lanac u snabdevanju zdravstvenih kuca, trudeci se da, pri tom, sasvim dovoljno osvetle mrak sopstvenih dzepova.

Anonimna pisma sa detaljima o malverzacijama direktora nekih bolnica u Beogradu, koja su u poslednje vreme postala apsolutni trend jer neprestano stizu na adrese medijskih kuca, mogu imati dva cilja: prvi, onaj “robinhudovski", je da neko zeli da se konacno stvari postave na svoje mesto i da oni koji su pocinili neko krivicno delo za to i odgovaraju, a drugi, onaj “partijsko-lobisticki" da je iznosenje takvih informacija u sluzbi partijskog razracunavanja i postizanja novih, sto politickih, sto biznis - poena. Veca je, medjutim, verovatnoca, da su sva pisma koja sadrze monstruozne price o tome kako su se neki “beli mantili" obogatili, napisana u kontekstu ovog drugog cilja - da se zavrsi politicka bitka i da se zauzmu finansijske i drustveno jace pozicije. Prema tvrdnjama mnogih, nezvanicnih izvora, koji su u ovakvim slucajevima jedini na raspolaganju, svako od tih anonimnih pisama je pisano rukom politickog protivnika i ima samo jedan cilj: da se ukloni oponent, u ovom slucaju ne sa strucnog, vec sa biznis - polja.

Nedavno je na adresu “Nase Borbe", nakon nekoliko nepotpisanih dopisa vezanih za desavanja u Klinickom centru Srbije, stiglo i anonimno pismo posveceno u celini direktoru Instituta za onkologiju i radiologiju, profesoru Nikoli Mitrovicu, ministru zdravlja u vreme uvodjenja sankcija i visokom funkcioneru Jugoslovenske levice. Ovo pismo, koje su potpisali “bivsi i sadasnji radnici Instituta", sadrzi niz podataka o radu profesora Mitrovica, od vremena kada je radio na Neuroloskoj klinici do danasnjih dana i govori, izmedju ostalog, i o detaljima vezanim za njegov rad u Komisiji za nabavku kapitalne opreme i medicinskog materijala. Ne treba objasnjavati da je pismo prepuno vrlo neprijatnih detalja, isprepleteno podacima o neizbeznim politickim vezama. Profesor Mitrovic nije zeleo da javno komentarise ovo pismo, jer je njegov stav, kako nam je prenela njegova sekretarica, da na ovakvu vrstu prijava, koje niko nije potpisao svojim imenom, ne odgovara.

Autori ovakvih pisama gotovo uvek tvrde da su svoje delo poslali i na adresu nekog javnog tuzioca. Prema dostupnim, nezvanicnim, informacijama neka od njih se i nalaze u stolu javnog tuzioca, ali se do sada nije dogadjalo da se, na osnovu iznetih tvrdnji, izvrsi neka provera.

Anonimna pisma su, za sada, postigla samo jedan cilj: postala su omiljeno stivo medicinara, zabavljenih sopstvenim jadom prezivljavanja i pitanjem kako da povecaju najnizu cenu rada koja nije menjana dvadesetak meseci. Danima se prepricavaju detalji ovih pisama, nadogradjuju se i dodaju novi, pletu se price o bogatstvu direktora, ali niko ne zeli da na sebe preuzme odgovornost i ustvrdi da je bar nesto od napisanog - tacno. Ovakvo ponasanje vecine zdravstvenjaka samo potvrdjuje tezu sa pocetka teksta - da su ova pisma najbolje oruzje u politickim razmiricama i da ih nisu pisali oni koji su najvise pogodjeni kradjama i malverzacijama o kojima pisma govore.

U tom kontekstu, pitanje koje se neizbezno namece je - sta ocekuju zdravstveni radnici, vrlo lose placena radna snaga ciji je svakodnevni rad ispunjen natezanjima i smisljanjem nacina kako da prevazidju svakodnevne troskove? Da li od pisaca anonimnih pisama, ocito ne preterano hrabrih, ocekuju da pokrenu zamajac koji ce resiti zamrseno kolo? Da li se od sredstava javnog informisanja ocekuje da razotkriju ove, vrlo opasne, price, ili je to, ipak, posao onih koji su, zbog navodnih krivicnih dela svojih direktora, najvise pogodjeni? Za vecinu novinara su ovakve price veliki profesionalni izazov, ali sta je sa onima za koje provera ovih informacija predstavlja - egzistencijalni izazov?

Zbog tisine koja prati ovu rasomonijadu sa anonmnim pismima, potvrdjuje se teza da su ona instrument u rukama politicki obojenih subjekata u igri koja nije nimalo naivna, a za koju upuceni tvrde da se zove: borba za politicku prevlast u bolnicama. A samo naivni jos misle da je politicka prevlast u zdravstvenim ustanovama nebitna...

S. Milicic