Kad je pretnja smetnja

Dragan Bisenic

S mnogih strana trazi se akcija NATO povodom Kosova i na samom Kosovu. Kosovski Albanci veruju da samo uz podrsku NATO mogu da izbore najpovoljnije od svih mogucih resenja za svoju stvar. Ukoliko zvuci aviona NATO ne uzbude Beograd dovoljno da im sam izadje u susret, veruje se da Beograd ne bi mogao da odoli robusnom sarmu Moskve, koja, po automatizmu moze da izdejstvuje ono sto NATO ne moze. Sadejstvo NATO i Moskve trebalo bi tako da dovede do resenja koje bi umirilo Srbe i Albance. Ako bi, naime, svako kontrolisao svoju stranu, svako bi dobio ono sto mora da zeli.

Dosadasnja, ne tako kratka praksa jugoslovenske krize, pokazala je vise puta potpuno obrnute dokaze. Na pocetku krize u Jugoslaviji, delegacija Predsednistva SFRJ isla je u Moskvu da trazi podrsku za akciju armije u unutrasnjoj politici. Nije je dobila. Bosanski Muslimani, nasuprot, dobili su podrsku i od onih od kojih nisu trazili, a kada se za neko vreme sve sabere i oduzme, pokazace se da su oni najveci gubitnici rata na zapadnoj strani.

Kosovski Albanci, medjutim, krecu s mnogo losije startne pozicije od bosanskih Muslimana. Celovitu Bosnu podrzavao je javno ceo svet. Nezavisno Kosovo niko. Ni NATO avioni s neba ne porucuju nista slicno, osim sto pogled u nebo umanjuje uvid na zemlji.

Ukoliko bi severnoatlantska alijansa i zelela da se prakticno ukljuci u ovaj zemaljski konflikt pred njom bi se postavila tri problema: ko bi legalizovao odluku, ko bi je sproveo na terenu i sta bi bio politicki cilj akcije.

Medju saveznicima vec poduze vreme postoji senzibilni dijalog o tome ko je nadlezan za NATO akcije: Savet bezbednosti, Kontakt grupa ili sam NATO. Klaus Kinkel veruje da je prvenstvo na strani Saveta bezbednosti, a Medlin Olbrajt da NATO moze i sam da deluje. Uticajni clan americkog spoljnopolitickog establismenta Morton Abramovic tvrdi da su u Kontakt grupi marginalni igraci, a glavni u NATO jer samo NATO raspolaze efektivom silom.

U svojim secanjima na Dejtonski mir americki posrednik i na temu Kosova Ricard Holbruk svedoci da je Bosna skoro pocepala severnoatlantski savez. Sta ga ceka pred Kosovom? To zvuci kao zov nove avanture, ali posto mecka nije pred Briselom, nego na Kosovu, ne bi se preporucivalo verovanje da ce NATO prirediti sebi neprijatnosti zbog tudje koze. Cak su i Grci odlucili da svoje avione spare s turskim kako bi potkrepili novije opcije grcke politike o tome da Kosovo nije unutrasnje pitanje Srbije. Da li to pomaze u razumevanju vaznosti podrski i pretnji na Balkanu, saveznistava i neprijateljstava?

Lakoverne bi to moglo da ubedi kako ce nezavisnost Kosova biti doneta na nosacu aviona. Upustajuci se potpuno u realpolitiku, moglo bi se reci da akcija NATO iz vazduha donosi i presudu Albancima na zemlji. Ukoliko je to okurazilo legalizovanje Oslobodilacke vojske Kosova i usvajanje njenih politickih ciljeva i metoda borbe od rukovodstva kosovskih Albanaca koje je svoj prestiz temeljilo na miroljubivim sredstvima, onda se Balkan nalazi pred dugogodisnjim kosmarom iz koga niko ne bi mogao da veruje da ce se izvuci samo ukoliko bude racunao na stetu svog bliznjeg. Nece tada biti ni povlacenja vojske, ni policije, niti ce se poslednji put ici u Moskvu.

Srbi i Albanci su iz mnogo razloga osudjeni da zive zajedno. Kako ce to da izgleda, nece biti briga nikoga ko ne zivi s njima. Niko se nece ni truditi da vlastitu nezainteresovanost pretvori u prihvatljivo resenje, niti ce pokusavati da svojim novcem plati tudje politicke ciljeve. Nema buducnosti za Srbe i Albance, ukoliko ce je oni graditi samo oslanjanjem na pretnje trecih - svejedno da li dolaze od borbenih aviona ili kremljskih zvona.