NEVLADINE ORGANIZACIJE I LOKALNA ZAJEDNICA

Dr Bosko Kovacevic

Za stvaranje i delovanje nevladinih organizacija nuzne su odredjene drustvene i politicke (sistemske) pretpostavke gradjanske naravi. One se ovde nisu stekle u onoj meri koja je potrebna, da bismo govorili o razvijenoj sceni nevladinog organizovanja.

Raniji poredak je imao prostore i vidove gradjanskog organizovanja u okviru fronta socijalistickih snaga. Te matrice i adrese su i danas zadrzane kao drustvene organizacije i udruzenja zarad resavanja problema za koje rezim nema institucije ili pak interesa. Postojanje ovih recidiva bivseg poretka u ovoj ravni samo pokazuje o kakvom je sada sistemu i poretku rec.

Javljanje nevladinih organizacija sa godinama visestranacja uzrokovano je najvecim delom protestima i otporima rezimu u vreme njegove ratne politike i skretanja izbegavanja puteva tranzicije. Nesporno je da u drustvenom miljenju, odnosno njegovoj politickoj konstrukciji koja ima animozitet prema civilitetu, koja protagonira nacionalno-partijsku drzavu i autokratski tip vladanja, tesko da moze biti govora o razmahu nevladinog organizovanja. Vise tu ima demonstracije otpora i izraza neslaganja “preostalih gradjana" sa rezimom, nego okupljanja i udruzivanja razasutih energija koje socijalizirani i politicki kultivisani pojedinci- gradjani nose u ovoj drustvenosti.

S pravom analiticari upozoravaju da se kod nas sistematski unistava gradjanska, srednja klasa, i da su ovom rezimu daleko vise potrebni nacionalisti, patriote, odnosno podanici. Javljanje malih i srednjih privatnih preduzetnika na neki nacin stvara novu strukturu srednje klase na nasim prostorima. Njima je svakako potrebno potvrdjivanje njihove drustvenosti, a one se ne mogu zadovoljavati samo u raznim vidovima darezljivosti i humanosti, kao sto je to bila praksa ovih godina. Njima je potrebno drugacije potvrdjivanje. Nevladina organizovanja stvaraju takav prostor.

Razocarenja pozicino-opozicionim politickim strankama koja su multiplicirana proteklih godina, kao i razocarenja smerom drustvenih i politickih procesa, odnosno, “begom od demokratije" ili njenim simuliranjem koji uporno protagonira ova vlast, dovodi do stvaranja sve veceg kontingenta apstinenata u odnosu na javnu i politicku scenu.

S druge strane, dugogodisnja destrukcija i agonija socijalnog zivota, proizvedena od vladajuceg establismenta, prinudila je stanovnistvo da izlaze opstanka i egzistencije trazi u precicama, u “sivoj" i nelegalnoj zoni drustva i ekonomije, u prezivljavanju. Nacionalne i patriotske “zvake" sa vremena na vreme podizu tenzije i mobiliziraju deo stanovnistva. Time se ne resavaju problemi izvesnosti, trajanja, sustinskog reformisanja vec se produzava agonija. U takvim ili slicnim koordinatama javljaju se nevladina organizovanja sa dobrim delom zarobljenosti i tegovima opterecenja koja dolaze iz javnih i politickih cvorista drustvenih konfuzija i konstelacija.

I pored svega kod nas su zasadjena semena i ustalila se praksa javljanja i delovanja nevladinih organizacija, uz sve ignorancije od strane rezima, i najcesce, otezane uslove legalizacije. Rezim ih pomocu zakona uporno gura u prezivele matrice identifikacije. Ta mreza je krhka, nestalna, u povoju ali ona postoji i sve je brojnija. Radja se ipak jedna paralelna, alternativna struktura, koja u osnovi pokusava da obogati kompendij demokratskih subjekata u drustvu. Ona ipak obezbedjuje kakav-takav identitet svojim clanovima u njihovoj drustvenosti. Nesporno je da vecina NVO artikulise i afirmise gradjanske ideje, inicijative i organizovanja. Ima u ovoj mrezi pomodnosti, ima jeftinog profitiranja, ima casnog angazmana, ima tu podmetanja, i lukrativnih pristajanja, ima ozbiljnih i promisljenih napora da se i ovom mrezom izlazi iz lavirinata beznadja.

Centralizovana drzava ogrnuta nacionalnim i inim plastevima, naprosto nema moci i sposobnosti da prati, a kontrolise i zauzdava sve lokalne inicijative. One potencijalno mogu raditi na krnjenju takve drzave, kroz nove ideje, inicijative i organizovanja.

U nas se po ugledu na politicke stranke i drzavu - stvaraju i promovisu centralizovane, hijerarhizovane NVO, pocesto same sebi dovoljne. Tesko se moze u tom prilazu govoriti o gradjanskom delovanju. Ove organizacije umisljaju i teze promeni sistema, odnosno ne razlikuju se od politickih stranaka u opoziciji, osim po metodu delovanja. Odlika jednog dela ovih organizacija ocitava se u atributima metropolizacije, odnosno pridavanje i uzimanje kao primarni kvalitet - lociranost u administrativnim i politickim centrima. Po pravilu takve organizacije tesko dosezu do enklava rada i zivljenja, a njihova uloga reprezentativnosti biva cesto kontraproduktivna za razvoj civiliteta.

Nevladine organizacije su upucene na delovanje prevashodno u lokalnoj zajednici, gde su mahom i formirane. One se i pozicioniraju kao oblici udruzivanja za resavanje neposrednih problema gradjana. Ovo pretpostavlja da je njihov prvi plan sadrzan u povezivanju na niovu lokalne zajednice, da bi se potom moglo govoriti o saradnji na sirim nivoima drustva.

Zauzdane, skucene i normirane mogucnosti centralizovane drzave u odnosu na lokalne zajednice, svakako stvaraju potencijalne prostore za razne vidove gradjanskog organizovanja. Medjutim, svaka partijska lokalna samouprava tezi da kontrolise i potcini nevladine organizacije i da ih ucini “priveskom" svog politickog delovanja.

Dirigovani i kontrolisani demokratski ambijent na lokalnom nivou postaje zadatost za gradjanske inicijative. Je li to pitanje lokalne samouprave, ljudskih sloboda i prava, zastita manjina u multietnickim lokalnim zajednicama, ostvarivanje prava na razlikovanje, ekoloske inicijative, socijalno-humanitarne aktivnosti - zavisi od specifika svake konkretne lokalne sredine.

Nije sporno da NVO mogu imati tezinu u politickim odlukama ukoliko zadrzavaju nezavisnost i ako znaju i imaju svoju jasnu viziju u sistemu mnogih faktora vlasti.

Nevladine organizacije, posebno u lokalnim zajednicama mogu biti ozbiljna cinjenica u prevazilazenju samodovoljnosti i ignorancije koju etablirana vlast neguju prema stranim drzavama. Za nevladin sektor je izuzetno znacajno da gradi razne vidove saradnje sa slicnim organizacijama, gradovima u susednim zemljama, Evropi i svetu. Time se doprinosi relativizovanju raznih vrsta sankcija od drzava, odnosno spoljnih subjekata, ali i unutrasnjih, koje su postavljene od samog rezima. Sa druge strane i kroz ovu mrezu omogucuje se kakav-takav protok ideja, inicijativa, ljudi.

Kada se analiziraju nosioci, socijalna i profesionalna baza nevladinog organizovanja, onda su to nesporno i u prvom redu ljudi koji se mahom nisu uprljali tokom ovih godina visestranacja i iskljucivog nacionalizovanog svrstavanja. Oni su dakako kicma ovih organizacija, zajedno sa ljudima koji su pripadali politickom establismentu bivseg rezima, a nisu podlegli raznim esalonima tekuce politicke/stranacke scene u ovim konfuznim i antagoniziranim drustvenim i politickim procesima. To su ljudi koji imaju neki dignitet i iskustvo u javnom angazmanu. Njihovo participiranje u raznim vidovima nevladinog delovanja je veoma znacajno.

Okrenutost licnom prosperitetu, odnosno prezivljavanju, umnogome osipa i siromasi brojnost privrzenika nevladinog delovanja, jednako kao i veoma velika doza nerazumevanja i nepoznavanja mogucnosti i eventualnih ucinaka ovih vidova gradjanskog delovanja.

Ono sto u biti razlikuje nevladine organizacije kod nas od ovih subjekata u relativno razvijenim gradjanskim drustvima, sadrzano je u potrebi da ove organizacije prevashodno rade na afirmaciji i prohodnosti ideja i inicijativa civiliteta, za razliku od drugih koje deluju u uslovima instaliranog gradjanskog drustva. Iz tih razloga je kod nas veoma znacajan njihov javni angazman, razne vrste uticaja na javnoj i politickoj sceni, na aktere stranackog delovanja - pre svega da se otklone i minimiziraju razni atavizmi, anahrone fiksacije i da se u prvi plan dovede covek, pojedinac, gradjanin, a potom sve njegove posebnosti i razlikovanja. U tom pogledu nevladine organizacije imaju prvorazredni zadatak.

Stvaranje mreze nevladinih organizacija na nivou lokalnih zajednica, predstavlja razmedje iz koje se ide u inicijalnu artikulaciju ideja civiliteta, kada one postaju inicijative, organizacije, ili se pak koriste za politicku instrumentalizaciju.

(Autor je politikolog iz Subotice)