Pisma

“Otvoreno pismo beogradskog odbora Udruzenja univerzitetskih nastavnika i naucnika Srbije" “Nasa Borba", 11. jun 1998.

Kao jedan od potpisnika ovog pisma, mislim da treba dodati neka objasnjenja.

Prvo, prema dogovoru udruzenja, potpise su davali samo redovni i vanredni profesori, jer predstavljaju manje “ranjivu" kategoriju nastavnika od docenata i asistenata (odnosno naucnih saradnika i asistenata Instituta). Otud je broj ljudi koji su dolazili u obzir za potpisivanje ovog pisma predstavljao sigurno manje od polovine osoblja Beogradskog univerziteta i naucnih instituta.

Drugo, pocetak juna, period izmedju zavrsetka nastave i pocetka ispita, tradicionalno predstavlja vreme kada se odrzava najveci broj kongresa, simpozijuma i savetovanja u zemlji i inostranstvu, sto se planira mesecima pa i godinama unapred. I to je bio razlog sto se veliki broj starijih nastavnika nije mogao naci za potpis.

Najzad, dopusticu sebi da nesto primetim na racun onih neizbeznih zapazanja o tome da je najveci broj nastavnika, takozvana nema vecina, prihvatila novi Zakon o univerzitetu i naucnim institutima. Cinjenica je da je na diskusijama koje su vodila naucna veca svih fakulteta ovaj zakon kritikovan, da je na obicno najposlusnijim fakultetima bio primljen u najmanju ruku s velikom rezervom. Ipak, buduci da su ga, kako cujem, pojedinci podrzali na informativnim medijima, voleo bih, posto “reci lete, a pisma ostaju", kada bi vas list omogucio takvima da se deklarisu i potpisu ispod jednog “kontrapisma", gde bi najzad objasnili sta im se to toliko dopada u novom zakonu a nije valjalo u dosadasnjem, po kojem su bili postavljeni, potvrdjivani i unapredjivani. Pogotovo bi trebalo da nam kazu da li su, ikada, pismeno kritikovali raniji Zakon o univerzitetu i predlagali izmene u smislu onog koji je donet pre nekoliko dana.

Ilija Lukacevic,

Matematicki fakultet,

Beograd

EFEKTI “CVRSTE RUKE" U OBRAZOVANJU

Skolstvo je takva delatnost koja, istovremeno, mora stalno da se prilagodjava drustvenom razvoju, ali i da cuva svoju osnovnu “konstrukciju". Stoga, iako je neizbezan uticaj vladajuce ideologije kako na skolske programe, tako i kadrovsku strukturu (nastavnici, posebno rukovodioci), nije pozeljno da skola i skolstvo trpi, opet, pritisak, posebno ne tzv. dnevne politike.

U uslovima kakve mi imamo - visepartijski demokratski sistem, visenacionalna zajednica, veliki broj verskih zajednica, tesko nasledje proslosti i sl. - svako stranacko vodjenje politike “cvrste ruke" dovelo bi i dovesce u skolstvu do nezeljenih efekata i posledica. Zamislite, na primer, kakav bi bio odgovor i koje bi sve posledice donela promena stranaka na vlasti ili zloupotreba religijskog vaspitanja i nacionalistickih nastavnih programa!

Skolski sistem, takodje, ne prihvata ni ceste promene koje se vrse “od decjeg obdanista pa sve do Ministarstva prosvete". Dovodjenje, svaki cas, na rukovodeca mesta nekakvih “svojih ljudi", ponekad i bez ikakvih strucnih kriterijuma i merila (osim stranackih), ne samo sto narusava kontinuitet u razvoju obrazovanja i rukovodjenju njim, nego uzrokuje i opravdano nepoverenje i nezadovoljstvo! Zbog cestih i neobrazlozenih promena (za samo tri godine u Ministarstvu prosvete promenjeno je cak cetiri pomocnika za osnovne a isto toliko i za srednje skole, nekoliko nacelnika za skolstvo u Beogradu, gotovo svi nacelnici po okruzima, kao i desetine direktora skola), odnosno dovodjenja nekakvih “svojih ljudi", zaustavljeni su reformski procesi, a posto su promenjeni pomocnici pripadali istoj partiji kao i novi, zaista se postavlja pitanje: ne vrse li se promene samo zato da bi se na kadrovskoj “pijaci" pogodili medjusobno regioni, uticajni kadrovici, a ne i prosveti obezbedili najbolji strucnjaci?

Budimir Stojanovic-Reljic

pedagog,

Negotin

OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU JUGOSLAVIJE

Gospodine Predsednice,

Da li Vi uopste postojite i da li ste Vi istinski ljudsko bice? Ako ste realni koliko i vase delo, onda stvarno, Vi ubedljivo egzistirate. Ne zelim da Vas vredjam, jer to Vi upravo sami sebi cinite. Ponizavate sopstveni lik, prvoshodno lik coveka, pa onda i profil onoga sto bi Vi trebalo da predstavljate: predsednika, lidera jedne drzave.

Zalim Vas, jer se nikada niste upoznali sa pravim vrednostima ljudske duse. Izgubili ste duhovnu esencijalnost i sada se svetite celom svetu, kao da je svet kriv zbog Vase nemoci da prizovete istinu kada to stvarno situacija i momenat nalazu. Imate strahovitu zelju da pobedjujete, medjutim, Vi stalno gubite. Ne mozete da ovladate sobom, a hocete da vladate svetom, i zato se desavaju stvari mimo Vasih ocekivanja.

Placite, jer mnoge majke placu, zahvaljujuci vama. Izvinite se i molite za oprostaj. Ali to nije sve, i one majke koje tek treba da se rode, plakace, jer Vase (ne)delo ce odjekivati do daleke buducnosti u kojoj ce Vam se lik ocrtavati kao pouka buducim narastajima. Mnoge ste greske ucinili u panicnom strahu, refleksno, instinktivno, radi samoodrzavanja, medjutim, to Vas ne opravdava, pred licem istine, Vi ste i dalje Gresnik.

Vi nemate vlast, niti imate moci da bilo sta promenite u svoju korist ili u korist naroda kojim vladate. I zato, sve sto vise stezete realnost u kojoj se nalazite, sve Vam se vise muti u glavi i pred Vasim ocima nestaje i topi se zemlja covekova, a sa njom i istina jednog naroda. I gledajuci nemim pogledom za onim sto niste ucinili, a mogli ste, Vi trazite drugu alternativu spasa, grabeci bilo koju u datom momentu, ne bi li dobili na vremenu. Medjutim, kada naidju realnije i bolje alternative, Vi se i dalje pridrzavate one ubitacne, stetne, samo zato sto ste puni sebe i svog ega. Ali kad vam neko malo jaci zapreti, Vi dajete i ono sto Vam niko nikada i nije trazio.

Vi ste kao kapetan jednog velikog broda koji tone. I da biste sacuvali zivot na tom tonucem brodu, Vi pakosno gurate u morski bezdan sve ono i sve one koji Vam na bilo koji nacin ubrzavaju totalni potop tog broda. Camce za spasavanje koji su Vam na domaku ruke i koje mozete lako ponuditi uspanicenoj masi, Vi busite, kreirajuci sa tim jos vecu paniku. A onih nekoliko camaca koje ste ostavili za Vasi za Vase najblize, i za koje mislite da nista ne moze ugroziti, vec se nalaze na dnu morskog bezdana sa ostalim camcima, samo Vi to ne znate.

Gospodine Predsednice, Vi i sav ovaj svet, i ja sa Vama, u svojstvu smo jednog momenta, delimo jedan tren postojanja i samo jednoj ideji zivota sluzimo i zajednicki, kolektivno pripadamo njenoj bitnosti kao instrumenti njenog usavrsavanja. Vasa zelja za zivotom je dokaz Vase smrtnosti isto kao i zelja za vlascu sto je dokaz da vlast nece vecno trajati. Postali ste porazeni onog momenta kada ste poceli da se skrivate iza sujetnih politickih manipulacija.

Prilagoditi se svetu i njegovoj sustini zbivanja nije lako, ali je jos teze prilagoditi svet sebi. Mudri i razumni ljudi se konstantno prilagodjavaju datom toku dogadjaja. Time, gospodine Predsednice, savetujem da se povinete pozivu stvarnosti i date ostavku na mesto Predsednika drzave i spasite ono malo “dostojanstva" i “casti" sto je ostalo u Vama.

Slobodan Macura

Toronto,

Kanada

OGLAS IZ MOG POSTANSKOG SANDUCETA

Kako je do mene dosao sledeci oglas, slobodan sam da Vam ga dostavim, sa nadom da cete ga objaviti u Vasem cenjenom dnevniku.

“Iskusni intelektualac (53 god.), sa svrsena tri razreda srednje poljoprivedne skole (i knjigama iz cetvrtog), clan Skinhedske Rusilacke Stranke (SRS) od osnivanja, trazi mesto redovnog/vanrednog profesora u siroj okolini Kalenica pijace."

Sifra (DM) - 5.000/4.000.

Nadam se da cete moci da pomognete objavljivanjem ovog oglasa, koji sam nasao u svojem postanskom sanducetu. Zahvaljujem se unapred na Vasoj kooperaciji, u ime akademske omladine Srbije.

Petar Grujic,

Zemun

KOLEGAMA SA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Moje duboko postovanje izrazavam ovom prilikom pre svega prof. Mariji Bogdanovic i kolegama sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i svim ostalim kolegama, koji su izrazili protest i time pokazali svoje ljudsko i profesionalno dostojanstvo i s(a)vest i izvrsili duznost prema studentima. Ja im se na ovaj nacin pridruzujem. Naravno, postovanje i “Nasoj Borbi" i svim ostalim “takozvanim" nezavisnim medijima. Na Novosadskom univerzitetu je, nazalost, debelo mrtvo more. Izuzetak su vrlo zive diskusije, odnosno nagadjanja koga nam spremaju za rektora, da li ovog ili onog pripadnika JUL-a ili SPS-a (kao sto znate radikali su u ovoj oblasti deficitarni).

Prof. Ratomir Paunovic,

Tehnoloski fakultet u Novom Sadu