NAKON USVAJANJA CRNOGORSKOG ZAKONA O IZBORU POSLANIKA U VECE REPUBLIKA SAVEZNE SKUPSTINE

Rivalima bacena rukavica

Posto ce po novom zakonu pobednicka koalicija “Da zivimo bolje" poslati svoje poslanike u gornji dom Savezne skupstine moci ce da blokira promene Ustava na kojima radi Milosevicev rezim, ali i da izdejstvuje prevremene savezne izbore

Vojislava Vignjevic

To sto je crnogorski parlament usvojio Zakon po kojem ce se poslanici u Vecu republika Savezne skupstine birati po vecinskom, a ne proporcionalnom sistemu, ne samo da predstavlja znak cvrsceg postizbornog situiranja koalicije “Da zivimo bolje", vec i potez kojim se “baca rukavica" politickim rivalima u federalnoj drzavi. Od poznatih pretenzija njenog sefa da menja prvi zakon zemlje po meri svoje autoritarne vlasti, do dovodjenja u pitanje pozicije takozvanog saveznog premijera postavljenog deset dana uoci majskih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori glasovima poslanika manje federalne jedinice u Vecu republika jugoslovenske skupstine, kojima je prethodno crnogorski parlament oduzeo mandate.

Trojna koalicija koja ima vecinu u crnogorskom parlamentu, vladajuca Demokratska partija socijalista, Socijaldemokratska partija i Narodna stranka, ce, nema sumnje, i izabrati dvadeset svojih poslanika u gornjem domu saveznog parlamenta koliko i pripada Crnoj Gori, a za stopiranje bilo kakvih odluka ili zakona bice joj dovoljan samo jos jedan glas od ukupno dvadeset koliko je poslanika iz Srbije u tom domu. Drugim recima, iako crveno-crna koalicija, uz pomoc poslanika SPO, kontrolise donji dom parlamenta, Vece gradjana, to joj nece koristiti buduci da Skupstina odlucuje dvodomo, to jest da se zakoni donose samo ukoliko ih usvoje oba veca.

Pat pozicija

Sta to, zapravo, moze znaciti? Pre svega, iako je vec pripremljen, nece se moci usvojiti zakon o objedinjavanju sluzbe drzavne bezbednosti na saveznom nivou kojim se predvidja ukidanje republickih, a cemu se od ranije usprotivila zvanicna Podgorica upozoravajuci da nece pristati na unitarizaciju Jugoslavije, sto je intencija ovakvog procesa. Pat pozicija u Saveznoj skupstini ce, nadalje, predstavljati branu i drugim ustavnim promenama koje brizljivo priprema Milosevicev drzavno-partijski aparat, a trajnija blokada jugoslovenskog parlamenta do koje ce neminovno doci novim odnosom snaga u gornjem domu, moze rezultirati i raspisivanjem prevremenih saveznih izbora za donji dom odnosno Vece gradjana.

Ta varijanta moguceg resenja parlamentarne krize u zemlji svakako ne odgovara ni SPS-u, JUL-u, a ni radikalima, za nju ne bi bio ni Srpski pokret obnove cija se politika sve vise podudara sa zvanicnim Beogradom, iz prostog razloga sto bi prevremeni savezni izbori predstavljali sansu ne samo za blok demokratskih partija koje su u Srbiji bojkotovale izbore, a koje najavljuju svoje ujedinjenje, vec i njihovo povezivanje sa crnogorskom pobednickom koalicijom u cilju demokratizacije SRJ.

S druge strane, izjava predsednika crnogorskog parlamenta Svetozara Marovica da Bulatovic treba da podnese ostavku jer je “nelegalni predsednik Savezne vlade cija je pozicija u Crnoj Gori manjinska te sada u Saveznoj vladi nema vecinske Crne Gore ni legitimnog stava Crne Gore", vise nego recito demantuje neke carsijske price i spekulacije koje su se pojavile nakon sednice Vrhovnog saveta odbrane, a po kojima su se navodno Djukanovic i Milosevic nagodili da se Bulatovic odrekne svoje premijerske fotelje a da zauzvrat crnogorski predsednik podupre jugoslovenskog u “odbrani Kosova". Uostalom, sam Bulatovic je podneo ostavku na poslanicku funkciju u novom sazivu republickog parlamenta, racunajuci upravo na ovu saveznu, iako je njegova Socijalisticka narodna partija u znak protesta zbog usvajanja Zakona o izboru poslanika u Vece republika, napustila skupstinsko zasedanje.

Zastita interesa

Racunajuci, medjutim, na dalji pritisak Milosevicevog rezima povodom slanja novih poslanika u Vece republika iz Podgorice predsednik Ustavnog suda Crne Gore Blagota Mitric upozorava da su ustavne odredbe veoma jasne po pitanju zastupanja republika clanica u Vecu republika Savezne skupstine, da su poslanici u tom vecu duzni da stite interese republike, a ne svoje partije, te da se izbor i opoziv poslanika u Vece republika regulise zakonom republike clanice. Jos je direktniji lider crnogorskih narodnjaka Novak Kilibarda koji je predlozio da se “radi zastite od pogubne politike Slobodana Milosevica" raspise referendum protiv Milosevica objasnjavajuci to sledecim recima: “Ako zbog politike Milosevica NATO namerava da bombarduje nase vitalne objekte, ova je republika duzna da se zastiti od tog cina. Jedini pravi mehanizam jeste hitno raspisivanje referenduma na kome narod treba da se izjasni da li je za zajednicki zivot sa Srbijom kojom vlada Slobodan Milosevic".

Odlucujuca uloga vojske
Sve opasnije zaostravanje kosovske krize moze, dakako takodje uticati ne samo na dalje hladjenje odnosa izmedju Beograda i Podgorice, nego i na jos vecu blokadu federalnih organa, odnosno “truljenje jugoslovenske drzave", kako je stanje u njoj nedavno ocenio crnogorski predsednik. Svakako ne slucajno, cestitajuci Dan VJ nacelniku Generalstaba Momcilu Perisicu, Djukanovic, pored ostalog, kaze da se nada da ce VJ “striktnim postovanjem svoje ustavne pozicije i nemesanjem u unutrasnje politicke sukobe biti vazan faktor smirivanja opasnog kosovskog zarista, u interesu skorog nalazenja jedinog prihvatljivog - politickog resenja". Crnogorski predsednik i njegov tim, naime dobro procenjuju da je i za opstanak SRJ i za ocuvanje ravnopravnosti manje federalne jedinice mozda u ovom momentu daleko vaznije kako ce se nadalje vojska odnositi prema kosovskoj krizi, nego sta ce se desavati u saveznom parlamentu...

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /