SAVETOVANJE JUGOSLOVENSKIH EKONOMISTA O EKONOMSKIM ODNOSIMA SA INOSTRANSTVOM I TRANZICIJI PRIVREDE

Posle zamrzavanja investicija, povecanje izvoza je postalo pitanje opstanka zemlje. U nekim oblastima zaostajanje jugoslovenske privrede meri se decenijama, a razvoj politickih prilika najavljuje katastroficni scenario

Polazeci od stava da je povecanje izvoza kljucno razvojno pitanje zemlje, Naucno drustvo ekonomista Jugoslavije u saradnji sa Ekonomskim fakultetom organizovace od 24. do 26. juna u Herceg-Novom tradicionalno savetovanje jugoslovenskih ekonomista na temu “ekonomski odnosi sa inostranstvom i tranzicija privrede". Ovom skupu prisustvovace i predstavnici brojnih preduzeca kao i strucnjaci iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Predstavljajuci uvodnu analizu koju je izradio Institut ekonomskih nauka Stojan Stamenkovic je istakao da se u nekim oblastima zaostajanje jugoslovenske privrede za razvijenim ekonomijama u svetu meri decenijama i da razvoj aktuelnih politickih prilika najavljuje katastroficni scenario sa znacajnim padom drustvenog proizvoda i zivotnog standarda u narednim godinama, ukoliko izostane neophodno investiranje i dotok kapitala u domacu privredu. To je i poruka onima koji donose politicke odluke o tome koliko je visoka realna cena za postizanje nekih politickih ciljeva.

Dr Mladjen Kovacevic, drugi uvodnicar, izneo je sumnju da SRJ moze racunati na veci priliv stranih direktnih investicija sto samo znaci da je prakticno pitanje opstanka povecanje izvoza (koji sada, bez izvoza u BiH, iznosi jedva trecinu promila svetske trgovine) i konkurentnosti domace privrede. Bez toga ova zemlja ce ostati oaza nerazvijenosti i besperspektivnosti, druga je poruka za politicare.

Treca poruka koju je dao dr Ljubomir Madzar glasi: Onog trenutka kada se budu iscrple rezerve iz kojih je finansiran visoki spoljnotrgovinski i platni deficit (koji se formira vise godina unazad, a to ne moze trajati neograniceno), usledice bolno prilagodjavanje domace potrosnje realnim mogucnostima. Lane je, na primer, sto kroz taj deficit, sto kroz gubitke u privredi, SRJ ostvarila potrosnju koja za 30 odsto nadmasuje njen tekuci drustveni proizvod. U meri u kojoj je ta diskrepanca veca, kraci je period za takav zivot bez pokrica, upozorava dr Madzar napominjuci da je vec 1998. u tom pogledu - nepoznanica.

B. J.