OKRUGLI STO O ZABRANI PROTIVPESADIJSKIH MINA

Trenutno je na zemaljskoj kugli vise od petnaest miliona protivpesadijskih mina koje su van nase kontrole

Beograd. - Oko 26.000 ljudi, ukljucujuci veliki broj dece u svetu godisnje pogine ili je ozledjeno od protivpesadijskih mina, a prosecan broj proizvodnje ovog opasnog oruzja je izmedju pet i 10 miliona. Najugrozenije zemlje po zrtvama su Avganistan, Angola, Bosna, Hrvatska, Somalija, Mozambik, Irak...

Trenutno je na zemaljskoj kugli vise od petnaest miliona tog “ratnog otpada" koje je van svake kontrole.

Ovi podaci su, izmedju ostalog, izreceni na jucerasnjem okruglom stolu o zabrani protivpesadijskih mina koji je organizovao Jugoslovenski centar za prava deteta, inace, prva domaca nevladina organizacija koja je na nasim prostorima zapocela kampanju za zabranu “oruzja bez gazde". Cilj je podsticanje jugoslovenske vlade da potpise i ratifikuje i, naravno, sprovede u zivot Konvenciju o zabrani upotrebe, skladistenja, proizvodnje i prometa protivpesadijskih mina i njihovo unistavanje.

Prema recima mr Nevene Vuckovic-Sahovic, direktora Centra, iako su namenjene vojnim ciljevima, od mina u ogromnom broju stradaju civili. Kako je Jugoslavija ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ona se time, kao i ostale drzave koje su joj pristupile, obavezala da prizna sva decija prava, a pre svega neotudjivo pravo na zivot. Svaka vojska u ratu duzna je da pravi razliku izmedju vojnih i civilnih ciljeva, a prema vec prihvacenim medjunarodnim dokumentima zabranjeno je koristiti sredstva i nacine borbe koji nanose patnju, upozorio je ekspert za medjunarodno pravo dr Konstantin Obradovic govoreci o istorijatu i savremenim tendencijama medjunarodnog humanitarnog prava. Od mina najcesce stradaju ljudi koji su prinudjeni da obradjuju poljoprivredno zemljiste, deca u igri, lovci i ribolovci. Situacija se pogorsava cinjenicom da su savremene protivpesadijske mine malih dimenzija i prilagodjene prirodnoj sredini, pa ih je tesko otkriti. Prema relevantnim procenama, na podrucju bivse SFRJ polozeno je preko dva miliona ovog eksploziva, ukazuje dr Miodrag Starcevic, profesor u Centru visokih vojnih skola.

Pukovnik VJ Dusan Stanizan, pak, tvrdi da nasa vojna i drzavna regulativa tacno propisuje obaveze onih koji postavljaju mine u sta spada i evidencija o preduzimanju mera za sprecavanje stradanja stanovnistva. Konvenciju o zabrani upotrebe protivpesadijskih mina potpisalo je preko 130 zemalja sveta, ali ju je ratifikovalo svega desetak. Ona ce, medjutim, stupiti na snagu sest meseci nakon sto je ratifikuje 40 drzava. Osnovni ciljevi, rekao je dr Aleksandar Resanovic, koordinator jugoslovenske kampanje moci ce da se sprovedu sirenjem clanstva i agilnim radom aktivista, saradnjom drzavnih organa, prihvatanjem saveta medjunarodnih humanitarnih organizacija kao i materijalnom podrskom.

Jucerasnjem okruglom stolu u Jugoslovenskom crvenom krstu prisustvovali su i predstavnici Medjunarodnog crvenog krsta, UNHCR, Akcionog komiteta UN i nekoliko zapadnoevropskih ambasada.

B.O. Ilic