OKRUGLI STO O EKONOMSKIM I SOCIJALNIM PRAVIMA BEOGRADSKOG CENTRA ZA LJUDSKA PRAVA

Pogresno je misljenje da nase stanovnistvo ide kod lekara cesce nego sto je potrebno, i kupuje lekove iznad potreba. Zbog besparice drasticno smanjen broj lecenja u bolnicama, a broj izdatih lekova opao za 80 odsto

Kotor. - Bez promene ukupnog sistema jugoslovenskog zdravstvenog osiguranja, koje je centralizovano i veoma podlozno zloupotrebama, sto i praksa potvrdjuje, danas nije moguce uvesti znacajnija poboljsanja u ovu oblast. U normativnom smislu sadasnji sistem zdravstvenog osiguranja zasnovan je u visokom stepenu na nacelu solidarnosti i kao takav moze da funkcionise samo u periodima u kojima se ostvaruje permanentan ekonomski napredak. Medjutim, kriza koja traje od devedesetih godina i nizak nivo zarada ne mogu da obezbede sredstva za funkcionisanje ovakvog osiguranja i podmirivanje urgentnih zdravstvenih potreba - istakla je u referatu o pravima u oblasti zdravstva, dr Mirosinka Dinkic iz Ekonomskog instituta na okruglom stolu o ekonomskim i socijalnim pravima, koji je organizovao Beogradski centar za ljudska prava u Kotoru.

Jugoslavija danas, prema recima Mirosinke Dinkic, ima paradoksalnu situaciju u zdravstvu, jer je ucesce ukupnog rashoda za zdravstvo u drustvenom proizvodu visoko i iznosi deset odsto, ali uprkos tome, troskovi po jednom stanovniku izuzetno su niski.

- Povecanje rashoda za zdravstvo u drustvenom proizvodu rezultat je, s jedne strane smanjenja drustvenog proizvoda, a s druge strane odrzavanje postignute mreze drzavnih zdravstvenih institucija. Jugoslovenski osiguranici danas ne mogu da zadovolje ni najosnovnije potrebe u zdravstvenim uslugama po osnovu obaveznog osiguranja koje su uplacivali na bazi ostvarenih zarada. U 1996. godini ukupni rashodi po stanovniku iznosili su svega 56 dolara - istakla je Dinkic, napominjuci da su "cudni i nevidljivi mehanizmi sputali javne reakcije osiguranika koji su postali srecni zato sto mogu da zadovolje samo neke od zdravstvenih potreba".

Prema podacima OECD rashodi za zdravstvo po stanovniku jos 1987. iznosili su u SAD 2051 dolar, u Svedskoj 1.233, Svajcarskoj 1.225, Norveskoj 1.149, Austriji 982, Finskoj 949, Italiji 841, Danskoj 792, Spaniji 521, Grckoj 331, a Turskoj 148 americkih dolara.

Jugosloveni su zbog teskog stanja u zdravstvu u 1996. godini znatno smanjili koriscenje usluga, pa je, kaze Dinkic, broj lecenja u stacioniranim ustanovama u Jugoslaviji smanjen za 38 odsto, a u Srbiji za 39 odsto, a broj izdatih lekova u SRJ i Srbiji za 80 odsto.

Prema podacima Instituta za zastitu zdravlja u Srbiji je od 1986. do 1995. godine smanjen broj poseta lekaru opste medicine po stanovniku sa 2,9 na 2,3. U Finskoj ovaj broj iznosi 3,3, u Svedskoj 3, Austriji 5,1, Grckoj 5,3, a Velikoj Britaniji 5,8. "Pogresno je misljenje da nase stanovnistvo ide vise nego sto je potrebno kod lekara i da previse nabavlja lekove. Pri tom se zaboravlja da odlazak kod lekara spada u domen nege i zastite zdravlja i da su troskovi za koriscenje zdravstvenih usluga daleko manji ako je obezbedjen veci stepen primarne zdravstvene zastite", rekla je Dinkic.

- Zbog centralizacije upravljanja zdravstvenim osiguranjem koje je niske efikasnosti, nuzna je reforma - istakla je Mirosinka Dinkic, napominjuci da ovaj sistem treba urediti da funkcionise na bazi kapitalizacije sredstava i da privatni sektor bude ukljucen u sistem zdravstvenog osiguranja kao u zemljama trzisne privrede.

- Finansiranje zdravstvene zastite gradjana koji nisu ukljuceni u sistem zdravstvenog osiguranja, mora da garantuje drzava kao i do sada, ali i da snosi troskove. Nasa drzava, prema podacima Instituta za zastitu zdravlja Srbije, poslednjihi godina ne obezbedjuje potrebna sredstva iz budzeta za troskove zdravstvene zastite materijalno neobezbedjenih lica. Ova sredstva bi trebalo da cine sest odsto od ukupnih sredstava koja se alimentiraju po osnovu zdravstvenog osiguranja, a ona su u 1994. godini iznosila samo 0,47 odsto, u 1995. uopste nisu izdvajana iz budzeta, a u 1996. godini iznosila su 0,03 odsto - rekla je Dinkic.

S. Jovicic