ODLAGANJE PREGOVORA O SUKCESIJI DO SEPTEMBRA, UZ POSTAVLJENE USLOVE

Guverner NBJ Dusan Vlatkovic otputovao u Belgiju na poziv guvernera tamosnje Centralne banke. Strucnjaci objasnjavaju da je jedino guverner zvanicni jugoslovenski predstavnik u BIS - gde se cuva sporno zlato i devize koje su predmet sukcesije

Odlaganje pregovora o sukcesiji za sada je samo ponuda sa neizvesnim ishodom. Naime, u tri zakljucka koje je doneo Upravni komitet Saveta za primenu mira u Luksemburgu, prosle nedelje ponovo su potvrdjene ranije deklaracije iz Sintre i Bona, a podloga za njih je bio izvestaj koji je podneo visoki predstavnik Karlos Vestendorp. U ovim zakljuccima se naglasava da je u dosadasnjim pregovorima o sukcesiji postignut samo ogranicen napredak, pre svega u vezi sa zahtevom da jugoslovenska strana otvori arhive za potrebe sukcesije.

Drugim recima, odluka jugoslovenske vlade da to ucini, na nacin kako je ponudjen pristup ostalim drzavama ovim dokumentima (a sa kojim se svojevremeno operisalo u domacoj javnosti kao sa izuzetno pozitivnim aktom dobre volje), ocenjuje se kao nedovoljna i neadekvatna. Stavise, konstatuje se da tako dozirana ova odluka ne omogucava pregovore o Nacrtu okvirnog sireg sporazuma, koji je medjunarodni pregovarac ser Artur Vots ponudio jos polovinom novembra prosle godine. Posto Upravni komitet zakljucuje da sve strane i dalje u tom pogledu nemaju ravnopravan polozaj, naglasava vaznost ispunjenja ovog zahteva od jugoslovenske strane i to bez odlaganja.

Isticuci da drzave sukcesori nisu u pregovorima ostvarile napredak, na podlozi konsenzusa i u okvirima koje je pripremio medjunarodni posrednik ser Artur Vots, u ovim zakljuccima se jos jedanput podvlaci da pregovori ne mogu trajati beskonacno. Zato se podrzava preporuka Vestendorpa da se u pregovorima napravi pauza do septembra i da se tada na novoj sesiji razmotri imali li pomaka u trazenom smeru i da li su ispunjeni pomenuti uslovi. (Zanimljivo je da se u ovim zakljuccima posebno ne spominje mini-sporazum, o takozvanim humanitarnim pitanjima, podeli ambasada i arhiva, koji je bio tretiran kao poslednja sansa, o kojoj takodje nije postignut dogovor).

U zavisnosti od uspeha te sesije Vestendorp ce preispitati situacija, a kao moguca napominje se sasvim odredjeno arbitraza za resavanje kljucnog problema sukcesije. Takodje, u zakljuccima se kaze da bi se mogli razmotriti i odgovarajuci koraci u raspodeli imovine bivse SFRJ u inostranstvu.

Komentarisuci ovaj prekid pregovora i zakljucke Upravnog komiteta, sef hrvatskog pregovarackog tima Bozidar Marendic, kaze da insistiranje na uslovima znaci pre svega zahtev jugoslovenskoj strani da otvori arhive. Po njegovim recima, jugoslovenska strana bi trebalo da dostavi i dokumente (sto po Marendicu ona do sada jos nije ucinila) s kojima ce dokazati svoje tvrdnje da ima pravo na zlato, u iznosu u kojem to tvrdi. Ako pregovori u septembru ne krenu sa mrtve tacke, i svako se bude i dalje tvrdo drzao svojih pozicija, onda arbitraza ostaje verovatno jedini izlaz, pri cemu Marendic kaze da postoji vise modela da se njoj pristupi, odnosno da se ona nece moci odlagati insistiranjem na saglasnosti svih. Podela zajednicke imovine, recimo ambasada u inostranstvu, takodje, nije neizvodljiva operacija.

Jugoslovenskoj javnosti za sada nije poznato o cemu ce je (i da li ce to, na primer, biti povezano i sa podelom zlata, deonica i deviza u Bazelskoj banci za medjunarodna poravnanja) juce i danas razgovarao guverner NBJ Dusan Vlatkovic sa guvernerom Centralne banke Belgije. Ono sto se zna je da su ostale cetiri drzave naslednice odavno pristale na takvu podelu, za razliku od jugoslovenske strane, koja nije bila spremna da ovo pitanje izdvoji iz sukcesorskog paketa, pogotovo ne zato sto je sporno upravo pitanje zlata, pri cemu SRJ insistira na cinjenici da je deo tog zlata (na sta posle idu i kamate) Kraljevina Srbija 1918. unela u zajednicku drzavu.

B. Jager