AKTUELNO: KAKVE SU PRAVNE POSLEDICE PRIMENE ZAKONA O UNIVERZITETU NA POLOZAJ UNIVERZITETA I NJEGOVIH NASTAVNIKA I SARADNIKA?

Pise: Dr Vesna Rakic-Vodinelic,
profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Clanovi 160. i 164. Zakona o univerzitetu glase: Clan 160: “Lica izabrana u zvanje nastavnika univerziteta po propisima koji su vazili do stupanja na snagu ovog zakona, zadrzavaju stecena zvanja i nastavljaju da obavljaju poslove nastavnika do isteka vremena za koje su izabrana." Clan 164: “Saradnici izabrani u saradnicko zvanje po propisima koji su vazili do stupanja na snagu ovog zakona obavljaju poslove saradnika do isteka vremena na koje su izabrani".

S obzirom da su resenja ista, u daljem tekstu govoricu samo o nastavnicima, a sve sto vazi za njih, vazi i za saradnike. Sva zvanja izuzev zvanja redovnog profesora podrazumevaju zasnivanje radnog odnosa na odredjeno vreme. Radni odnos na odredjeno vreme, po Zakonu o radnim odnosima je pravna kategorija koja predstavlja odstupanje od pravila - radnog odnosa na neodredjeno vreme. U slucaju univerzitetskih nastavnika ovo odstupanje od pravila je postalo pravilo.

U odnosu na raniji Zakona o univerzitetu, polozaj nastavnika izabranih na odredjeno vreme, bitno je pogorsan. Naime, po ranijem Zakonu radni odnos ovakvih nastavnika trajao je do okoncanja postupka izbora u vise zvanje ili reizbora. To vreme je, dakle, moglo, zbog trajanja postupka, biti i duze od vremena na koje su prvobitno bili izabrani. Radni odnos je prestajao tek ako nastavnik nije izabran ili reizabran, dakle tek kad je donesena negativna odluka. Po novom Zakonu, radni odnos nastavnika izabranog na odredjeno vreme prestaje po sili zakona istekom vremena na koje je nastavnik biran.

Pri tome, novi Zakon uopste ne propisuje obavezu raspisivanja konkursa za izbor ili reizbor 6 meseci pre isteka vremena na koje je nastavnik biran, za razliku od ranijeg Zakona. Dekan, po novom Zakonu sam odlucuje hoce li raspisati konkurs ili ne.

Ne mora ga raspisati. Prostim istekom vremena, radni odnos ce prestati po sili zakona. U svetlu ovih pravila, potrebno je razmotriti polozaj onih nastavnika ciji je izbor ili reizbor u toku, u vreme stupanja na snagu novog Zakona. Medju prelaznim i zavrsnim odredbama novog Zakona nema ni reci o tome, pa se moram posluziti pravilima tranzitornog prava. Osnovno pravilo je da za postupak i nadleznost izbora takvih nastavnika vazi zakon koji je bio na snazi u trenutku raspisivanja konkursa.

Dakle, za sve za koje je konkurs raspisan u vreme vazenja starog Zakona, vaze pravila o formiranju komisije, izbora od strane izbornog veca i potvrdjivanja od nadlezne komisije Univerziteta. Tu valja imati na umu cl. 157. novog Zakona po kome se organizacija rada fakulteta i univerziteta i opsta akta imaju saglasiti sa novim Zakonom u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu. Dakle, svi statutarni organi rade dok se ne donesu novi statuti i dok se ne formiraju novi statutarni organi. Novi organi fakulteta i univerziteta, koje predvidja sam zakon (dakle ne oni koji budu predvidjeni statutom), po cl. 159. imaju se imenovati u roku od 30 dana od stupanja na snagu. Dok se novi organi ne imenuju, stari rade. Ali, cak i kad se imenuju novi organi i preobrazi statutarna organizacija fakulteta i univerziteta, izbor onih lica za koja je konkurs raspisan za vreme vazenja starog Zakona imaju se obaviti po proceduri i od strane organa koji su bili nadlezni po starom zakonu. Prema tome i za radnopravni status nastavnika ciji je izbor u toku u momentu stupanja na snagu novog Zakona, vaze pravila starog zakona: oni su u radnom odnosu ne do isteka vremena na koje su birani, vec do okoncanja postupka izbora. Sa tog stanovista odredba cl. 160. i 164. su neustavne, jer su protivne cl. 35. st. 3. Ustava Srbije. Svesna sam da ce mozda biti nametnuto drugacije politicko tumacenje. I u ovom slucaju postoji mogucnost vodjenja radnog spora u roku koji je napred naznacen.

Diskreciona ovlascenja dekana prilikom izbora i dopunski rad Cl. 94. Zakona o univerzitetu glasi: “Ako se na objavljeni konkurs za izbor nastavnika ne prijave kandidati koji ispunjavanju uslove za radno mesto nastavnika ili se ne izabere nijedan kandidat, dekan fakulteta moze zakljuciti ugovor o dopunskom radu sa nastavnikom drugog fakulteta u toku skolske godine, u skladu sa zakonom kojim se uredjuju radni odnosi".

Prva bitna posledica ove zakonske formulacije sastoji se u tome sto dekan moze odluciti da ne izabere kandidata koji ispunjava zakonske uslove za izbor. Dekan nije vezan misljenjem komisije. I kad komisija zakljuci da kandidat ispunjava uslove za izbor, dekan moze odluciti da izbor ne izvrsi. Pri tom, dekan nije duzan da obrazlozi ovaj svoj stav. Radni odnos ce prestati zato sto izbor (ili reizbor) nije izvrsen, a mogucnosti radnog spora u ovom slucaju su krajnje neizvesne. Ova odredba se moze smatrati protivustavnom. Jer, ako dekan ne izabere lice koje ima strucne kvalifikacije za odredjeno nastavnicko zvanje, to znaci da se rukovodio nekim drugim, vanzakonskim kriterijumima.

Narocita opasnost postoji da ce se rukovoditi kriterijumima tzv. moralno-politicke podobnosti. A, ovaj kriterijum, makar i precutno uspostavljen, suprotan je ustavnom pravilu o pravnoj jednakosti, bez obzira na rasu, pol, rodjenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politicko ili drugo uverenje, itd, garantovanoj u cl. 13. Ustava Srbije. Zato se o ovoj odredbi mora obavestiti Medjunarodna organizacija rada koja je opservirala bivsu SFRJ zbog zakonskog kriterijuma moralno-politicke podobnosti kao uslova za zasnivanje radnog odnosa.

Druga posledica ove odredbe je mogucnost zasnivanja dopunskog radnog odnosa, pod uslovima koje odredjuje Zakon o radnim odnosima. U cl. 132. st. 2. Zakona o radnim odnosima, predvidjeno je ovo: “Poslodavac moze da primi zaposlenog da radi u smislu st. 1. ovog clana (dopunski rad), samo ako se za obavljanje tih poslova na prethodno raspisani oglas ne javi lice koje ispunjava uslove za rad na odredjenom radnom mestu, utvrdjene zakonom, odnosno opstim aktom".

Dakle, osnovni radnopravni propis - Zakon o radnim odnosima ovlascuje poslodavca da primi trece lice na dopunski rad samo ako se na prijavljeni oglas nije prijavio niko ko ispunjava uslove za rad na odredjenom radnom mestu. Suprotno tome, Zakon o univerzitetu ovlascuje dekana da ne izabere nastavnika koji ispunjava uslove i da, u tom slucaju primi trece lice na dopunski rad. Prema tome, Zakon o univerzitetu je i u ovoj tacki suprotan Zakonu o radnim odnosima. I zbog ovog razloga Zakon ce biti pobijan pred Ustavnim sudom.

Sutra: Ukidanje autonomije univerziteta kao ukidanje jednog pravnog principa