OKRUGLI STO O EKONOMSKIM, SOCIJALNIM I KULTURNIM PRAVIMA

Srpske vlasti zakonodavnom mimikrijom nastoje da izbegnu placanje dela akciza u savezni budzet, ali ni tako sakupljeni prihodi - od taksi na alkohol i duvan - nisu dovoljni da popune rupe u fondovima

Kotor. - Najbolja socijalna politika je ona koja pociva na zdravoj ekonomiji. Najgora socijalna politika je u drzavi gde prividno postoje prava, a nema sredstava kojima se mogu pokriti, istakla je Mirosinka Dinkic iz Ekonomskog instituta u jucerasnjoj raspravi na okruglom stolu sa temom "Ekonomska i socijalna prava: finansiranje socijalnih rashoda - javna potrosnja i socijalni transferi, raspodela dohotka i siromastvo u Jugoslaviji", koju je organizovao beogradski Centar za ljudska prava u Kotoru.

Nivo ostvarenja ekonomskih i socijalnih prava moze se podici povecanjem drustvenog proizvoda, ali Jugoslavija, prema recima Mirosinke Dinkic, nista ne radi na povecavanju privredne aktivnosti i promeni ekonomskog sistema, pa je drustveni proizvod pao na 57 odsto u odnosu na drustveni proizvod koji je zemlja ostvarivala krajem 80-tih godina.

Dejan Popovic, dekan Pravnog fakulteta, istakao je da se srpski zakonodavac umesto da fondove subvencionira iz budzeta, cije bi se razmere mogle precizno utvrditi, opredelio za losije resenje po kojem su uvedeni porezi za finansiranje deficita penzijskih fondova.

- Postoje tri vrste poreza za te namene, a to su posebna republicka taksa na duvanske preradjevine i taksa za sirovu naftu i derivate, kojima se pokriva deficit u Republickom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, i posebna republicka taksa na alkoholna pica za obezbedjenje sredstava za republicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika. Ovi porezi se kriju iza naziva taksa, odnosno naknada, a u stvari je rec o akcizama. Srpske vlasti zakonodavnom mimikrijom nastoje da izbegnu uplacivanje odredjenog iznosa (35 odsto u 1998. godini) od prihoda od akciza u savezni budzet. Ali, ni ova sredstava nisu dovoljna da pokriju deficit u Penzijskom fondu, pa se deo novca obezbedjuje i iz naknade za utrosene telefonske impulse, za deo od provizija koje ostvaruje Zavod za obracun i placanja - rekao je Popovic, napominjuci da je "neophodna radikalna penzijska reforma".

Milan Djuric, predsednik Izvrsnog odbora Sindikata "Nezavisnost", istakao je da oko 100.000 penzionera u Beogradu sa penzijom od 400 dinara ne moze da pokrije ni troskove za komunalije, i da im za hranu ne ostaje nista. "Oko 95 odsto, ili milion i trista hiljada penzionera ne mogu da obezbede normalan zivotni standard. Za aprilsko povecanje penzija od 10,2 odsto tesko je obezbedjeno dodatnih 140 miliona dinara, i vlada ce verovatno zamrznuti penzije pa ce realna kupovna moc jos vise opasti, s obzirom da je najavljeno poskupljenje PTT i drugih usluga", rekao je Djuric.

Prema recima Jelice Petrovic, profesora Saobracajnog fakulteta, rast siromastva i nejednakost u raspodeli dohotka posledica su lose kreirane ekonomske politike, sankcija i nelegalnog bogacenja. "Sa tako siromasnim stanovnistvom tek treba krenuti u tranziciju, sto znaci da ce situacija u pogledu raspodele dohotka biti jos gora, narocito u prvoj fazi tranzicije", rekla je Jelica Petrovic.

S. Jovicic