STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Dok je u Briselu o Kosovu raspravljao NATO, a u Londonu Kontakt grupa, u "Sava Centru" se sastao vanredni crkveno - narodni sabor, da poruci kako aktuelni rezim nema pravo da donosi odluke o Kosovu i Metohiji. Bojim se da je to provaljivanje otvorenih vrata: oni u Briselu i Londonu dosli su, pre sabornika, do istog zakljucka.

Tesko je reci sta je to crkveno - narodni sabor, a ne povrediti njegove ucesnike. Vidim da drzavni mediji i drzavotvorne stranke i institucije (SANU) nisu ni primetile da se nekakav sabor odrzao i zato mi se cini najboljom ona definicija ovog skupa koju je dao jedan od njegovih sazivaca: u pitanju je, veli on, zdrava alternativa.

Alternativa - cemu? Iz govora dvojice politickih entuzijasta, koji su sabor organizovali, reklo bi se - svemu. Vlast je kriva jer nema platformu za resavanje kosovskog problema, Srbi su krivi jer pristaju uz takvu vlast. Jedan episkop, koji tvrdi da ima izvesne teskoce s prelaskom Drine, pa se sa saborom dopisuje, tvdi da su za sve krivi Beogradjani ("Beogradcici") jer su tri meseca setali s pistaljkama, umesto da poginu u Srpskoj Krajini.

Ne znam sta su mu na to odgovorili prisutni predstavnici opozicije, "dojucerasnji titici", kako im on tepa, koje je, usput, optuzio i za 'nedotupavnu podrsku' Izdajniku sa Dedinja, ali se bojim da se alternativa razbolela jos pre nego sto je stala na noge. Hoce li je izleciti poznati svetski poizvodjac lekova, koji se tu nasao da se pohvali kako se tukao u ratu s Nemcima? Nisu mu, izgleda, rekli da je naucni skup o bitkama na Sutjesci i Neretvi zavrsen nekoliko dana ranije. I ovaj sabor pokazao je da kritika lose vlasti, cak i kad je mnogo utemeljenija od ove koju smo na saboru culi, nije, sama po sebi, alternativa. Da bi to, eventualno, postala, morali bismo mnogo odredjenije cuti da li ova vlast ne valja sto nije ostvarila ili je cak i izdala nacionalne ciljeve zbog kojih je, u svoje vreme, uzivala podrsku svojih danasnjih kriticara ili je losa jer se ustremila ka pogresnim ciljevima.

Neko ko ovoj vlasti zamera da ce 'prodati' Kosovo, kao sto je 'prodala' Republiku Srpsku Krajinu, ne zalaze se za alternativnu nacionalnu politku, niti za legitimna prava Srba, tamo i ovde, nego za umesniju upotrebu nasilja. Ne uvideti, ni posle svega, da izmedju zahteva za suverenom RSK i suverenim Kosovom nema gotovo nikakve razlike i da onaj ko bi da 'obnovi' RSK, ide na ruku stvaranju Republike Kosovo, nije najbolja preporuka za zdravu alternativu. Niti je za tu alternativu dobro da pravo na srecu Srba uslovljava prirodnim pravom na nesrecu svih ostalih, koji to nisu.

Organizatori sabora bi mogli biti u pravu dok tvrde da pod losom vlascu nikome ne moze biti dobro, ni Srbima, ni Albancima. Ali, koliko ce Srba, a tek Albanaca, pridobiti za sebe dok ih podsecaju na demokratiju "u kojoj smo ziveli u vreme kralja Petra I" ? Kritika aktuelnog rezima, koja se temelji na istorijskim fikcijama ili pausalnim generalizacijama, podrzava, u krajnjoj liniji, upravo taj rezim. I daje, na primer, za pravo jogunastom predsedniku Srbije da dvojicu politickih entuzijasta s Kosova mesecima ne udostoji razgovora: jer, ako je ustavna monarhija krajnje resenje svih nasih nevolja, onda realizaciju te alternative, ipak, ne treba traziti na Andricevom vencu, nego u Londonu.

Kad se sve sabere, i ovaj sabor potvrdio je da je ( duhovno) zdravlje nacije najvaznije. Ne znam da li se ono moze nadoknaditi zdravom alternativom.