Balkan ili “druga Evropa"

Usvojeno je, bez saglasnosti Jugoslavije, saopstenje predsedavajuceg u veoma delikatnom tonu o Kosovu. Americke inicijative zele “potpunu integraciju jugoistocne Evrope u evroatlantske institucije", sto ce biti nepotpuno bez normalizovanja odnosa Jugoslavije i SAD. Ove godine dva puta za dva meseca se napredovalo i nazadovalo u tome

Dragan Bisenic

Neko je pre nekog vremena svecarski pozeleo da bi Balkan jednom mogao umesto “bureta baruta" da postane “bure saradnje". Ukoliko bi se pogledali efekti poslednjeg skupa ministara spoljnih poslova balkanskih zemalja zavrsenog u Istanbulu lako bi se videlo da je okupljenim drzavama ponovo tesno - kao u buretu mada je sve bilo jako oprezno i bez konfrontacija.

Turski domacini su najavili da bi krenuli dalje u institucionalizaciji saradnje tako da bi izvesni susreti postali cesci, neki bi se pretvorili u stalna tela, a tome bi se dodali i pravi forumi. Usvojena deklaracija posvecena je pitanjima bezbednosti, a manje saradnji. Buduci da nije mogla da se usvoji deklaracija o Kosovu bez saglasnosti Jugoslavije, to su ucinile ostale zemlje, ucesnice skupa.

Usvajajuci ovu deklaraciju, (odnosno saopstenje predsedavajuceg) u jako delikatnom tonu, druge balkanske zemlje su nastavile praksu koja je pocela pre nekoliko meseci kada su se pojavile sa svojim inicijativama o Kosovu. Dva puta je to ucinila Bugarska, predlazuci da se zbog Kosova stvore i zajednicke vojne snage susednih zemalja. Tokom zasedanja Kontakt grupe u martu, nekoliko balkanskih zemalja odrzalo je svoj sastanak na kojem je razmatrao isto pitanje, tako da koraci koje su susedne zemlje preduzele da bi izolovale Jugoslaviju nisu iznenadni.

U tome su uocljive promene kod vecine zemalja koje su u teskim vremenima ekonomskih sankcija imale puno razumevanja za probleme Beograda. Bugarska se dva puta pojavljuje kao sampion u sprovodjenju mera zabrane prema Beogradu. Prva je odlucila da ne izvozi oruzje u Jugoslaviju, a sada je prva uvela i ekonomske sankcije. Najizrazitije iznenadjenje je Grcka koja ne stoji vise uz Beograd. Grcka i Makedonija i same mogu da imaju probleme sa albanskom manjinom, tako da ne bi zelele da ih na osetljivom kosovskom terenu provociraju i pored toga sto se u nekim politickim krugovima Grcke veruje da su i Albanija (jos od nastanka) i Makedonija sasvim vestacke drzave. Grcka je predsedavajuci Komiteta ministara Saveta Evrope i iz te pozicije proisticu obaveze koje dosezu sire od lokalnih predrasuda. Usvajanje jedne “regionalne deklaracije" o Kosovu pitanje Kosova izvlaci u siri kontekst i predstavlja ga, cak i nehotice kao “albansko pitanje". Mozda to govori o novom duhu kod balkanskih zemalja koje bi se u moderno vreme odrekle stare navike da se udruzuju u alijanse na racun treceg suseda, te da ce sada sve zajedno probati da rese probleme u regionu koji stalno podgreva “bure saradnje"? Odricanje od dela sopstvenih pretenzija uvek je u diplomatiji bila odlicna podloga za kompromise i uspostavljanje saradnje. Ukoliko “regionalni pristup" problemu Kosova u sebi sadrzi i spremnost na ustupke, “kosovsko pitanje" u regionalnom kontekstu pretvara se u “albansko pitanje". Praceno novim shvatanjem u Makedoniji i Grckoj, “albansko pitanje" moglo bi da se pretvori u jos jedan doprinos saradnji, a ne razdoru. Sta bi mogli da budu realni ciljevi balkanske saradnje? Veliki je broj inicijativa koje su povezane s mogucnostima integracije ili saradnje balkanskih zemalja. Americka administracija je lansirala nekoliko: Juznobalkansku razvojnu inicijativu (SBDI), Inicijativu o saradnji u jugoistocnoj Evropi (SECI) i Akcioni plan za jugoistocnu Evropu (SEAP). Juznobalkanska razvojna inicijativa, kako je rekao koordinator za pomoc istocnoj Evropi i Stejt departmentu Dzejms Holms, ima za cilj da razvije putni pravac istok-zapad, uz ucesece Makedonije, Bugarske i Albanije i tako umanji transportnu zavisnost od pravca sever-jug koji prolazi kroz Srbiju i Grcku. Govoreci u Ohridu 2. juna Holms je, osim toga, rekao i sta je cilj americkih napora za kooperaciju. “Akcioni plan sazima ambiciozni cilj - kompletnu integraciju jugoistocne Evrope u evroatlantske institucije", rekao je Holms. Tom cilju sluze Inicijativa za saradnju u jugoistocnoj Evropi i Juznobalkanska razvojna inicijativa. Holms je, osim toga, napomenuo da je skidanjem sankcija Jugoslaviji i poboljsanjem odnosa Makedonije i Grcke, prvobitna namena koridora istok-zapad izmenjena, tako da se ona sada posmatra u “sirem kontekstu" putnih pravaca.

Integracija jugoistocne Evrope u “evroatlantske insitucije" nije kompletna bez Jugoslavije. Odnosi SAD i Jugoslavije zavise od razvoja situacije na Kosovu. Pocetkom ove godine dva puta bilo je jasnih signala poboljsanja. Prvi put u martu kada je Robert Gelbard objavio da SAD suspenduju deo sankcija, da ce Jugoslavija imati pravo na carter let za SAD i da ce jugoslovensko predstavnistvo u UN biti podignuto na ambasadorski nivo. Ni nedelju dana nakon toga doslo je do napada u kojem je ubijeno nekoliko policajaca i odmazde u Prekazama. Pocetkom maja, Ricard Holbruk je obe strane priveo k pregovorima, sto je opet bilo praceno ukidanjem zabrane stranog investiranja u Jugoslaviji. Odmah nakon toga obnovljeni su napadi i nasilja.

Inicijative SAD za okupljanjem balkanskih zemalja, odnosno zemalja jugoistocne Evrope u celinu koja bi imala vise od sto miliona stanovnika i potencijalno bila veliko trziste, vec se iz ugla americko-evropskih relacija vidi kao formiranje “druge Evrope", zajednice drzava koja bi rasla pored sadasnje Evropske unije i mogla da joj bude konkurent pod americkim vodjstvom. To implicira da ova saradnja ne bi obavezno morala da bude i pozitivno primljena i prihvacena od onih koji bi smatrali da nesto njom gube. Balkanske zemlje nemaju dugu ni sjajnu istoriju saradnje. Ukoliko je same ne budu dovoljno zelele nema osnova da se veruje da ce to ciniti drugi umesto njih. Nece to moci ni Amerikanci, ma koliko svi verovali u suprotno Balkan je mnogo puta do sada pokazao razornu, a nikada integrativnu moc.