EX YU OGLEDALO

Srbija bi mogla mnogo da nauci od Republike Srpske, iako je ova u drugacijem polozaju. Recimo da shvati, poput “izdajnika" Biljane Plavsic i Milorada Dodika, da nije najbolje inatiti se s celim svetom

Jovan Radovanovic

Da li bi ovdasnji partijski lideri nesto mogli da nauce od “kolega" iz Republike Srpske? Iako se iz Beograda na Banjaluku gleda ponekad s visine, ne bi bilo lose da Veliki brat nesto nauci od mladjeg. Za pocetak, ne bi bilo lose da se Srbijanci pomuce i pronadju svog Dodika, mozda da otvore konkurs za jednu takvu licnost. Zatim, mogli bi da se konacno uozbilje, jer ne bi morao bas uvek NATO da im objasnjava sta to svet od njih iste. Cini se da bi ponesto mogli da dokonaju i sami, zar ne?

Prema vestima koji nam stizu iz Banjaluke, nije tacno da Srbi ne mogu da se dogovore oko funkcija. Evo, nedavno su se lepo dogovorili. Na septembarske izbore za predsednika RS, zatim predstavnika u Predsednistvu BiH, kao i poslanike u Predstavnicko vece parlamenta BiH, blok u kojem su Srpski narodni savez (SNS), Socijalisticka partija RS (SP RS) i Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) - idu s jedinstvenim kandidatima.

Koalicija za bolji zivot

Druga lekcija iz Republike Srpske moze da se uci i iz rivalskog tabora pomenutoj Koaliciji. Nekada svemocna Srpska demokratska stranka (SDS) se oslobodila usluga nekih svojih vidjenijih clanova kao sto su bivsi premijer Gojko Klickovic, nekadasnji potpredsednik vlade Velibor Ostojic, inace funkcioner SDS od osnivanja, bivsi ministar informisanja i direktor Srpske radio-televizije Miroslav Toholj, bivsi ministar unutrasnjih poslova Dragan Kijac, bivsi ministar poljoprivrede i sumarstva Borivoje Sednic i dugogodisnji savetnik Radovana Karadzica Jovan Tintor.

Svi se oni vise ne nalaze u vrhu SDS, jer su na ove ili one nacine dosli na tapet javnosti. Od Klickovica i Tintora za kojima je MUP RS raspisao poternice zbog utaje poreza i steta nanetih drzavnoj kasi, a obojica se nalaze na teritoriji SR Jugoslavije, do Ostojica, Kijca i Toholja koji su se “proslavili" sto tokom rata, a sto posle njega “tvrdolinijaskim" delovanjem, nacionalnom netrpeljivoscu i sovinizmom. Mala pouka Velikom bratu

Sta se iz svega ovoga moze izvuci kao mala pouka za Velikog brata: prva, koalicije su neophodne, jer niko ne moze na izbore samo sa istomisljenicima. Druga, koalicije su zdrave ako se prave na zajednickim principima, jer ne dozvoljavaju apsolutnu dominaciju ni jedne licnosti, niti samo jedne politicke orijentacije. Trece, koalicije koje imaju za slogane bolji zivot biraca i koje imaju srece da na delu pokazu da to znaju i da ostvare, mogu imati neku buducnost na ovome tlu. Naravno, sto bi rodjeni skeptici rekli, ako se u medjuvremenu ne umesaju neke “zle sile", a njih i po brdovitoj Bosni, kao i ovde, u Srbiji, ima na pretek. Znam da ce mnogi pomisliti na one silne svetske zavere, od Vatikana do pokojne Kominterne i jos vrlo zivahnih NATO i CIA. Ne, mislim da “zle sile" domace i jos vrlo mocne, koje Srbima i s ove i s one strane Drine, vec citavu deceniju zagorcavaju zivot.

Bosna jeste u specificnoj situaciji: ima susede i na istoku i na zapadu koji se svojih ambicija, pa cak i teritorijalnih pretenzija nece lako odreci. Koji ce se uvek umesati kada je “gusto", ili kad god im se to prohte zbog dnevnopolitickih potreba. Ima, dalje, tutore izvana koji su stalno na oprezu i drze u jednoj ruci stap, a u drugoj sargarepu. Pa, kada neka usijana glava tamo opet izvede neku nepodopstinu, slede packe. Srpske maline i slovenacki tolari

Ali, zar je Srbija u realno drugacijoj poziciji? Mozda jeste samo utoliko sto su joj, zbog velike drzavnicke mudrosti njenih lidera i njihove neprestane brige za dobro naroda, do sada vise pretili batinom no sto je uspela da se domogne neke sargarepe. Razlika je, mozda, u tome sto su “nacionalni izdajnici" poput Biljane Plavsic i Dodika, shvatili da nije po srpski narod najbolje inatiti se sa citavim svetom, vec da bi se saradnjom sa tim svetom nesto moglo i dobiti. Gubitaka je, ionako, bilo i previse. Za kraj, jos jedna pouka. Sezona je tzv. jagodicastoga voca, a rodilo bogato. U Srbiji. Srpski seljaci, cujem, ne mare mnogo za kvazipatriotsko lelekanje po nekim drzavnim novinama kako opet Slovenci i Hrvati, s torbama punim tolara i kuna ovoga puta, (ima i domace monete - dojce marke), haraju i otkupljuju srpske maline, kupine i jagode i izvoze u svet. Srpski seljaci, siti patriotizma kojim ne mogu da zaseju svoje njive, ponasaju se po svim pravilima trzisne ekonomije. Ako im neko daje vise za njihove proizvode, nece se bas ubiti istrazujuci nacionalno poreklo kupca, vec ce gledati da prodju sto je moguce bolje. Da je neko stvarno pitao srpske seljake, jos onomad, ne bi se iz srbijanskih prodavnica proterivali slovenacki sporeti, frizideri i televizori, hrvatske gace i kosulje.

Da ih je neko stvarno tada priupitao sta oni misle o Slovencima, Hrvatima, danasnjim Bosnjacima, a ondasnjim Muslimanima, nisam sasvim siguran da bi oni opet rekli “Bolje rat, nego pakt!" Nevolja i jeste u tome sto ih niko ni za sta nije pitao, a sve radio u njihovo ime, zaklanjajuci se iza njihovih stvarnih svetinja kao sto su zemlja, drzava i otadzbina i sluzeci se njihovim iskrenim rodoljubljem za svoje male, prljave ciljeve koje su, onda, ti isti seljaci preskupo placali. Sada bi da izvuku neku marku vise za svoje maline, kad se vec drzava nije potrudila da i proizvodnju i otkup organizuje na obostranu korist. “Kajmak" su godinama skidali novopeceni biznismeni, bivsi “ratni heroji", socijalisticki direktori pretvoreni prekonoc u privatnike.