Setnje paviljonima duz Svetske izlozbe u Lisabonu

Slovenija je dobila hvale za korektnost, Hrvatska za izuzetnu originalnost, Bosna za skromnost, Makedonija za dobro “prezivljenu" uzurbanost, a Jugoslavija u prve dve nedelje ostala bez ocene do potpunog zavrsetka dekoracije

Dragisa Popovic,
specijalno za “Nasu Borbu" iz Lisabona

Ako posetilac za setnju duz Svetske izlozbe u Lisabonu i posetu paviljona Jugoslavije i ostalih novonastalih drzava Hrvatske, Slovenije, Bosne i Makedonije upotrebi epitaf iz filma “Podzemlje" slavnog Kusturice, “Bila jednom jedna zemlja", dozivece zanimljivo vidjenje u - pet slika. Na pet mesta ogromnog platoa uz obale reke Pezo smesteni su paviljoni, prilicno udaljeni jedan od drugoga, naravno svaki sa svojom zastavom i inspiracijom. Ukoliko namernik zapazi izvesnu slicnost, uprkos rascepkanosti, vazi ono poznato upozrenje “svaka slicnost je potpuno slucajna".

Kreatori paviljona Slovenije odlucili su da posetioce provedu vodenim putevima od Julijskih Alpa do Jadrana. Za desetak minuta na dopadljivom nizu malih ekrana kroz potoke i potocice, reke i recice, male i velike ponornice, uz zubor tih brzih voda, stize se do primorskih oaza. Oko kamere spretnog snimatelja zavirilo je svuda, pa i u odaje Postojinske jame i registrovalo dekoracije stalagmita i stalaktita. Bez sumnje, prevashodna zelja svodi se na turizam vezan za kose litice Triglava u cijem podnozju svetlucaju tihe vode Bohinjskog jezera i dalje Bledskog jezera.

“Ta pedantna kreacija slika slovenackog podneblja lici na uspelu minijaturu kraj paviljona giganata s grandioznim ambicijama. Simpatican i spektakularan paviljon", ocenjuju eksperti u prvim nedeljama Ekspo ’98.

Kada se otvore vrata hrvatskog paviljona, na prvom koraku dosljak se srece s efektnim iznenadjenjem iznad vodene povrsine! Svako zastane uveren da je valjda pogresio put, pa valja pronaci pravu stazu. Ubrzo shvati da je to originalna inspiracija talentovane grupe projektanata da duz citavog tla izlozbenog prostora stvore utisak da je moguce setati povrsinom mora. Zaista, pod nogama je bistra voda i dno mora sa svom svojom florom i faunom.

Na talasima “improvizovanog mora" ubrzo se stize do okrugle dvorane s ekranom cije dimenzije zatvaraju prsten od 360 stepeni. Svakih deset minuta usledi efektna projekcija s vise kamera i docarava sa svakog mesta u dvorani jedinstveno putovanje brodom, bas kao da je svaki gost na palubi broda koji posle dugog putovanja ulazi u dubrovacku luku. Ako ljubopitljivi dosljak okrene glavu unatrag, videce zadnji deo broda, a ako pogleda udesno, sagledace obalu koja se sve vise priblizava...

Na relativno malom prostoru, oko 600 kvadratnih metara, stvaraoci tih unutrasnjih spektakla dobili su visoke ocene za izuzetnu kreaciju i besprekornu originalnost. Projekciju prati dalmatinski melos, ribarsko caskanje i primamljive pesme, sve to izgleda kao da svakog minuta izroni iz plavih dubina Jadrana.

Na severnoj strani Svetske izlozbe, prilicno udaljen, tik uz kineski paviljon, nalazi se jugoslovenski paviljon. Skromnost i tisina u okviru prezentacije jednog, cini se nedovrsenog projekta da posetiocu prikaze pramac broda, da bi osetio okean i more duz obala Boke Kotorske, sasvim su uocljivi. Sporost u odlucivanju o projektu, dugo postavljanje eksponata i raznih objekata, kao i tehnicko-finansijske teskoce ucinili su da u prve tri nedelje, uprkos zakasnelog otvaranja, deo izlozbenog porostora ostane nezavrsen.

Koliko-toliko, glavna atrakcija je Teslin spektakularni izum: masina za prenosenje elektricne energije bezicnim putem. Tu se pogotovo mladji posetioci najvise zadrzavaju da kraj oaze paviljona, gde treba jos postaviti neke eksponate, provedu nekoliko minuta kraj “cudne" naprave nezaboravnog istrazivaca cija se ostvarenja i zamisli ne uklapaju bas u tematiku mora i okeana i nepoznati podvodni svet.

Na drugom kraju izlozbenog prostora primerci prepariranih riba kao da pokusavaju u sivilu nepotpunog ambijenta da unesu malo vise svetlosti na prostoru gde se ne cuje nijedan akord narodnog melosa. Uz izvinjenje onima koji su u dvanaesti cas zurili da nadoknade izgubljeno vreme i postave vise od polovine prispelih eksponata, prelazna ocena, zasad, nije dobijena. Valjda ce do dana Jugoslavije na Svetskoj izlozbi, 23. juna, biti izvedeni svi potrebni preostali delovi projekta i postignuti svi zeljeni efekti. Makedonija je uspela da ispliva iz nepotrebnog zakasnjenja i postavlja akcenat na tajne dubine Ohridskog jezera bez spektakularnih i skupih prikaza podvodnog sveta. Kratak je to “izlet" u ovom paviljonu gde se mogu videti i arheoloski detalji iz riznica romanticnog prohujalog vremena. Sve se svodi na vece fotografije, korektno uklopljene u vise nego skromnu kvadraturu paviljona.

Bosna i Hercegovina, takodje udaljena od mora i okeana, dosla je na Svetsku izlozbu u Lisabon sa skromnim ambicijama znajuci da posetioci nece moci da utonu ni u kakve okeanske dubine. Jedan mini projekat s fotografijama i pesmama, gde su prikazane gradjevine s patinom koja naglasava davno proslo vreme, kao da podseca na Otomansko carstvo i prikazuje seriju mostova koje su u nedavnom ratu srusile topovske granate, valjda da ta minula vremena poveze s vremenom na pragu 21. veka. Pet slika u stvari ima pet “dimenzija", jer je rec o pet novonastalih drzava, smestenih u pet paviljona, naravno svaki s razlicitom ocenom nadleznog zirija za stepen originalnosti, snagu efekta u prezentaciji i nivo u kreativnosti. Prve ocene su izrecene osim za jugoslovenski paviljon koji ce morati da saceka misljenje o kvalitetu kada projekt bude kompletno postavljen pod krov paviljona.