U MEDIJA CENTRU JUCE PREDSTAVLJEN MODEL ZAKONA O INFORMISANJU

Tuzbu protiv medija koji je podsticao mrznju moze podneti gradjanin ili organizacija koja se bavi ljudskim pravima, umesto javnog tuzioca, kako sada to nalaze Krivicni zakonik

Beograd - Radna grupa Beogradskog centra za ljudska prava predstavila je juce novinarima model zakona o javnom informisanju kojim se u ovu oblast unose nova resenja u skladu sa medjunarodnim standardima. Povod da se javnosti ponude ove norme, prema recima dr Vojina Dimitrijevica i dr Vladimira Vodinelica, je cinjenica da se vazecim Zakonom znacajno ogranicava sloboda informisanja. Model zakona bice, inace, upucen svim relevantnim institucijama koje mogu da ga pretoce u novi Zakon o javnom informisanju.

Pored niza novina ovim modelom predlaze se da pomenuti zakon, za razliku od sadasnjeg, obuhvati i regulativu u vezi sa dodelom frekvencija i to po ugledu na evropske zemlje. Tako bi, recimo, TV stanice bile podeljene na komercijalne i nekomercijalne (informativne) s tim sto bi prve bile znatno skuplje a mogle bi se, ukoliko je velika konkurencija, dodeljivati nakom licitacije.

Ponudjenim modelom, takodje, je obuhvaceno sankcionisanje govora mrznje zbog, kako je receno, iskustva u znacaju medija odnosno njihove uloge u "proizvodnji" rata.Mada je, naime, izazivanje nacionalne i verske mrznje kaznjivo po Krivicnom zakonu nadlezna javna tuzilastva nisu nista preduzimala uprkos ociglednim primerima sirenja netrpeljivosti. Zato se predlaze da postupak u ovakvim slucajevima moze da pokrece i pojedinac koji je ugrozen a ako se govor mrznje odnosi na grupe, mogucnost sudskog gonjenja imale bi i nevladine organizacije. Za nezavisne medije poseban znacaj imaju odredbe o dostupnosti informacija koje su u posedu vlasti. Prema njima drzavni organi bi, prvo, bili u obavezi da omoguce novinarima pracenje sednica i skupova i drugo, da im pruze na uvid trazene podatke i dokumenta. Ukoliko to ne ucine duzni su da odgovor sa obrazlozenjem daju u roku od 24 casa ili, u posebnim slucajevima, najkasnije sedam dana, osim ako se radi o drzavnoj tajni.

Sto se reklamiranja tice, u nacelu je slobodno a kriterijumi za zabrane su diskriminacija, nedozvoljene delatnosti, zastita maloletnika. Ne bi se mogle reklamirati slobodne profesije (advokatura, privatne lekarske ordinacije itd), alkohol i duvan.Konacno, drzavni mediji koji se izdrzavaju iz budzeta imali bi manje vremena za propagandni program od komercijalnih.

Zbog nejasnoca u pogledu prava lica koja su pogodjena objavljivanje neke (netacne) informacije modelom se detaljno definise sta znaci odgovor a sta ispravka ali je obuhvacena i lista razloga zbog kojih glavni urednik moze uskratiti objavljivanje odgovora. Interesantno je da je zakonopisac predvideo situaciju u kojoj lice o cijem se krivicnom progonu javnost obavestila dobija pravo da se ona izvesti i o ishodu tog progona. Znacajna novost, ukoliko bi se ponudjena resenja prihvatila , je i da bi javna glasila mogli osnivati stranci i to u stopostotnom vlasnistvu.

B. O. Ilic