subota, 13. jun 1998.

SAVETOVANJE EKONOMISTA JUGOSLAVIJE: KAKO REFORMISATI FINANSIJSKI SISTEM

Sanacija bez cekanja na strance

Ekonomisti se nadaju da spajanje Beobanke i Beogradske banke nece znaciti prosto spajanje dva velika problema u jos veci. Dileme oko saniranja RK Beograd u nedostatku celovitog koncepta sanacije banaka

Milocer. - U kakvim uslovima ce se odvijati reforma finansijskog sistema pokazuje sledeci primer: jedna prezaduzena domaca banka nasla je stranog kupca zainteresovanog da kupi njena potrazivanja prema isto tako prezaduzenom lokalnom preduzecu uz diskont prihvatljiv za obe strane. Zavrsni pregovori treba da se obave krajem ovog meseca, a ovih dana je stiglo pismo u kojem strani partner potvrdjuje svoj dolazak “ako tada bude moguce leteti za Beograd" i to uctivo obrazlaze dogadjanjima vezanim za Kosovo. U suprotnom slucaju, sve ce morati da se odlozi na neodredjeno vreme.

Sa ovakvim uvodom na savetovanje jugoslovenskih ekonomista u raspravi o prestruktuiranju bankarskog sistema, na pitanje - moze li se ono obaviti bez stranih sredstava - dat je potvrdan odgovor. Naprotiv, nuzno je da se prekine sadasnje iscrpljivanje oskudnih domacih finansijskih resursa kroz bankarskih sektor, pri cemu se oni alociraju prema gubitasima uz opsti rast troskova finansiranja i nenaplativih potrazivanja banaka prema privredi i drzavi. Posledica toga je da je u bankama zamrznut najveci deo aktive i da bankarski sistem danas prakticno radi samo sa 20 odsto kapaciteta.

Jedan od nacina da se dodje do sredstava, Mila Korugic Milosevic koja je iznela koncept bankarske reforme svojevremeno pravljene za bivsu saveznu vladu, vidi i kroz razduzivanje drzave prema svojim glavnim poveriocima, a to su stanovnistvo i inostrani kreditori. Sve devizne obaveze za koje postoji jemstvo federacije, ili garancija NBJ u buducnosti ce se, verovatno, i formalno pretvoriti u javni dug na osnovu kojeg drzava treba da izda svoje devizne obveznice i preko njih namiri svoje obaveze, povrati poverenje u stednju u bankama, kreira instrumente za trgovanje i iskoristi privatizaciju da se razduzi. Ovo resenje ce, svakako, proisteci iz pregovora sa klubovima poverilaca. Londonski klub ce, kao sto je to bio slucaj i sa ostalim bivsim jugoslovenskim republikama, traziti da se izdaju drzavne obveznice. Ovakvo resenje bice logicna posledica i u slucaju stecaja banaka kada ce drzava, takodje biti pozvana da podmiri garantovane obaveze, podseca Mila Korugic.

Ona je na osnovu vesti “od pre par dana" najavila sjedinjavanje dve velike banke - Beogradske banke i Beobanke - uz nadu da nece biti reci o njihovom prostom spajanju, da ne bi od dva velika dobili jedan jos veci problem sa kojim se nece moci upravljati.

Pre nekoliko meseci najvaznija tema za saveznu vladu (sto se duguje i njenom bivsem potpredsedniku Danku Djunicu) bio je pokusaj da se napravi koncept reforme bankarskog sistema podsetio je dr Miroljub Labus. Pre toga poslednji takav napor napravila je vlada Ante Markovica, a na propisima proisteklim iz toga nalazi se potpis sadasnjeg guvernera NBJ. I ovog puta, medjutim, “cudo" je trajalo kratko i sa nedavnim padom Savezne vlade “pao je" i napor da se ovakav koncept napravi, “na tome se vise ne radi", pa dr Labus konstatuje da danas ni savezna, ni republicka vlada u stvari nemaju koncept reforme bankarskog sistema. U slucaju robnih kuca Beograd i Beobanke Ces Mecon je predlozio tri moguca resenja i “zanima me kako ce reagovati republicka vlada, odnosno koje ce resenje odabrati, ako nema celovit koncept bankarske reforme", pita se ovaj ekonomista zakljucujuci da se tako vuku potezi od danas do sutra i stvaraju jos vece obaveze koje ubuduce nece moci da se saniraju.

B. Jager

Sankcije se ne mogu izdrzati

Na konferenciji za stampu odrzanoj na zavrsetku ovog skupa jugoslovenskih ekonomista, na novinarsko pitanje sta je njihova poruka u vezi sa aktuelnim ekonomskim trenutkom vezanim za sankcije i zaostravanje politicke krize, odgovorio je dr Nebojsa Savic:

- Ekonomisti nisu nikad tvrdili da Jugoslavija moze da izdrzi sankcije i nadam se da ce vlast stvoriti normalne uslove za trzisni razvoj. Vec sada je jasno da se i ekonomska politika za ’98 mora redefinisati. To je imperativ i bez ovih, ili novih sankcija, jer se ne mogu odrzati pretpostavke u platnom bilansu, a narusena je i nominalno sidro na kojem je pravljen koncept devalvacije, s obzirom da javna potrosnja probija planirane okvire i preti da ce zahvatiti daleko veci deo drustvenog proizvoda nego sto je projektovano za ovu godinu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /