DO CETVRTOG OKTOBRA IZBEGLICE BI TREBALO DA RESE DA LI CE SE VRACATI U NEKADASNJE DOMOVE

Po Dejtonskom sporazumu predvidjeno je da se svi vrate u mesta u kojima su ziveli pre izbijanja ratnih sukoba. Da bi se to postiglo, potrebno “zatvaranje kruga" u bivsim JU republikama

Zakon o prestanku vazenja (ratnog) zakona o napustenim stanovima, koji je popularno nazvan Zakon o povracaju stanarskog prava, izmedju ostalog trebalo bi da omoguci vracanje kuci gradskog stanovnistva. Novi Zakon vazi samo na teritoriji Federacije a po informacijama koje imaju u Helsinskom odboru za ljudska prava, u Srbiji u skorije vreme takav zakon trebalo bi da donesu i nadlezni organi Republike Srpske. Ipak, iako su odredbe stupile na snagu i postoji pravni osnov za povratak, vaznije je sta ce se desavati, odnosno kakva ce biti realizacija donesenog zakona.

- Po Dejtonskom sporazumu predvidjeno je da se svi vrate u mesta u kojima su ziveli pre izbijanja ratnih sukoba. Naime, ideja je da se poniste rezultati etnickog ciscenja ili humanog i nehumanog preseljenja na svim stranama. Iako ne bi trebao da bude, povratak zapravo jeste veliko pitanje, odnosno veliko politicko pitanje za lokalne vlasti, jer ce mocnici izmedju ostalog izgubiti ono zbog cega su mogli da drze ljude u pokornosti - kaze Biljana Stanojevic, pravni savetnik u Helsinskom odboru za ljudska prava u Srbiji i dodaje:

“Zahvaljajuci visokom predstavniku za BiH Karlosu Vestendorpu ovaj Zakon je ’ugledao svetlost dana’ jer da je bilo do lokalnih mocnika to se ne bi desilo. Medjutim za uspesan povratak Srba neophodno je da se donese i zakon u Republici Srpskoj, koji bi omogucio vracanje podrinjskih muslimana, to jest vracanje muslimana na teritoriju koja je srpska. Na sastancima u Sarajevu, Muslimani postavljaju dosta racionalno pitanje - zasto je potrebno da se ove godine vrati 20.000 Srba, a zasto istovremeno ne mogu da se vrate Muslimani? Da bi se omogucio uspesan povratak neophodno je “kruzno vracanje" i u Hrvatsku i u Bosnu i RS. Po iskustvu koje imam mislim da je kljuc resenja krize sa stanovima i povratka izbeglih zapravo kod bosanskih Hrvata. Pri tom predsednik Franjo Tudjman cini sve da se Srbi ne vrate u Hrvatsku".

Poredeci trenutno stanje novim drzavama, gospodja Stanojevic kaze da je daleko jednostaviji povratak u Federaciju nego u Hrvatsku. Pored pravnog osnova argument je u slobodi kretanja. “U Hrvatskoj nema pravnog osnova. De fakto stanarska prava Srba koji su napustili Hrvatsku su izgubljena. Drustveno vlasnistvo vise ne postoji. Ti stanovi su dodeljeni drugom licu u normalnoj proceduri, odnosno ne na privremeno koriscenje, vec trajno. Cak su dati u otkup, tako da je tesko zamisliti kako bi se u Hrvatskoj vratilo ili stvorilo stanje kako bi se povratio stan".

S obzirom da je u Hratskoj gradsko stanovnistvo u 90 odsto slucajeva imalo stanarska prava, najveci broj mogucih povratnika zapravo imaju seoska domacinstva. Po misljenju gospodje Stanojevic pored cinjenice da ce se lakse vratiti stariji koji se izdrzavaju od penzije ili oni koji imaju osnova da je steknu - povratak je ponajvise onemogucen takozvanoj visokoj srednjoj klasi (u koju spadaju doktori, inzenjeri...). “Gradjani Hrvatske, srpske nacionalnosti, koji su imali stanarska prava prakticno su izgubili sve. Drugim recima, trenutno se medju povratnicima u Hrvatsku pravi diskriminacija, jer uslov je privatno vlasnistvo i ukoliko objekat nije srusen".

- U Hrvatskoj je nakon egzodusa ’95. godine stupio na snagu Zakon o privremenom koriscenju napustene imovine. Naseljavana je privatna imovina i izdavana su privremena resenja. Nakon intervencije odredjeni clanovi ovog zakona koji su onemogucavali vracanje na privatno vlasnistvo stavljeni su van snage. Medjutim, nas kolega Ninko Miric, koji se vratio pre skoro godinu dana u Vojnic gde je ranije ziveo, nije uspeo da se useli u svoju kucu, iako postoje svi zakonski akti po kojima lice koje se nasilno uselilo mora da je napusti gotovo istog trenutka. Znaci nema izvrsenja resenja - kaze Biljana Stanojevic.

Govoreci o pozitivnijim iskustvima u delovima sa muslimanskom vlascu, gospodja Stanojevic navodi primer 24 delozacije izvrsene u toku ove godine i pre stupanja na snagu novog Zakona dok, kako kaze, to nije slucaj na primer u hrvatskom delu Mostara. Takodje, ’92 godine, po podacima kojima raspolazu u Helsinskom odboru, jedan broj bivsih pripadnika JNA je preko SSNO napravio ugovore i uplatio novac za otkup stana. “Vecina nije uspela da to sprovede kroz zemljisne knjige. Oni takodje nisu otkupili svoje stanove iako su formalno napravili ugovore i uplatili novac. Prakticno, morace da prodju kroz istu proceduru kao i ostali i tek tada ce se videti kako ce se taj novac valorizovati. S tim sto je taj uplaceni novac u Beogradu a ne u Bosni, i pitanje je kako ce se to resavati na nivou drzava".

Pored onih koji ne zele da se vrate, ili su zbog nekih licnih razloga u nemogucnosti, problem je i sa izbeglima kojima su sruseni stanovi vise od 50 odsto. “Ti ljudi ce izgubiti svoja stanarska prava i mimo zakona i svoje volje. Za takve stanove predvidjeno je da vestak proceni stetu. Tako ce po proceni vestaka a ne po trzisnoj ceni steta biti isplacena". Takodje, pored srusenih stanova, kako kaze Stanojevic, problem je i sto je jedan broj kvalitetnih stanova, najcesce u centru Sarajeva, dodeljen na trajno koriscenje.

- Mimo Zakona takvi stanovi su dodeljivani ’velikanima i velikim borcima’. Jos nije stigao nijedan odgovor nadleznih na podneti zahtev povratnika, tako da ne znamo sta ce se zapravo desavati. Za ocekivati je da u odgovoru bude da je stan dodeljen nekom drugom. Ali takva resenja ce padati pred drugostepenim organom koji je zapravo medjunarodni organ. Takvih stanova nema puno, ali ce povratnici morati da vode sudski spor protiv nekog mocnika kako bi ga delozirali iz stana - kaze gospodja Stanojevic.

Vracanje izbeglog stanovnistva vladajucim strukturama ne odgovara. Takodje, kako kazu u helsinskom odboru, nastupa vreme raspleta.

- Dobro je sto je tako kratak rok za podnosenje zahteva, jer ce prakticno pre kraja tekuce godine biti jasno ko je za povratak. Iskristalisace se da li je ikakav povratak moguc. Do 4. oktobra mnogi izbegli resice pitanje - gde? Medjunarodna zajednica koja ne funkcionise uvek bas kako treba, imace, ako bude htela da vidi i cuje - ko, u kojim delovima i kako opstruira proces povratka u godini koju je ona sama proglasila godinom povrataka - zakljucila je gospodja Biljana Stanojevic, pravni savetnik Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Z. M. Jevtic