INTERVENCIJA NATO U JUGOSLAVIJI

Potencijalni ciljevi su: radarske stanice, cvorista PTT i TV veza, aerodromi, protivavionske raketne baterije, ali i zone koncentracije snaga MUP Srbije i VJ na Kosmetu, grupe tenkova, artiljerija veceg kalibra, kasarne i objekti oko Mitrovice, Vucitrna, Pristine, Urosevca, Prizrena, Peci, Djakovice...

Pise: mr Bojan Dimitrijevic

Deklaracija Saveta bezbednosti i prekjucerasnje usvajanje deklaracije ministara odbrane NATO, ukojoj se kaze da ce se u najskorije vreme sprovesti izrada vojnih planova za “zaustavljanje i razbijanje nasilja" na Kosmetu, zatim preduzeti vazdusni manevri NATO snaga u blizini tog prostora, vec su se ocekivale. Pretnja generalnog sekretara zapadne alijanse Havijera Solane, da se predvidja upotreba vazdusnih udara, i (potonji) razmestaj snaga NATO “unutar Kosova" izazvala je razumljivo podizanje medijske temperature u domacoj i inostranoj javnosti.

Praveci paralelu sa ratom u Bosni i analizirajuci pretnje koje su dolazile od velikih sila, dosad je moglo da se zakljuci da je scenario involviranja NATO-a u krizu na Kosmetu bio sledeci: spoljna blokada granica SRJ, rezim zabrane letova nad juznom pokrajinom, slanje posmatraca na teren, a tek zatim ostriji vojni angazman: udari iz vazduha i slanje trupa. Pojedini glasovi i dalje dopustaju da neki od ovih razradjenih modela pritisaka budu i sada upotrebljivani, ali pretpostavljamo daleko u kracim vremenskim intervalima. Najpre, uvodjenje zone “zabranjenog leta", po modelima ratova u Iraku i Bosni.

Prvo - zona zabranjenih letova

Sada, 1998. godine, stanje je sasvim drugacije: SR Jugoslavija se nalazi gotovo u okruzenju NATO-snaga i to politicarima medjunarodne zajednice daje dovoljno sigurnosti u pretnje koje sa prilicnom lakocom isticu. REspektabilne NATO-snage, u okviru Sfora nalaze se na prostoru Bosne i Hercegovine, zatim pod firmom Unpredepa u Makedoniji, a inicijalni kontigent je u Albaniji od 1995. godine. Nebo oko SR Jugoslavije nadlecu “Boinzi" sa sistemima tipa “AVAKS" - za kontrolu vazdusnog prostora i komunikacija i tipa “DZOINT STARS" - za kontrolu kretanja trupa na zemlji. Time je vec uspsotavljena solidna osnova za vojnu pretnju i akciju. Najnovije vesti da se preko Atlantika zaputio americki nosac aviona “Ajzenhauer", govore nam da je glavna napadacka komponenta na putu, i da po koncentrisanju, pre svega nosaca aviona ispred albanske obale, vojna pretnja postaje ocigledna. U medjuvremenu, dok se neizvrsi koncentracija napadackih snaga, ocekuju se vazduhoplovni manevri, koji imaju za cilj da javno demonstriraju silu, da uigraju scenario napada, ali i da “popune vreme" i odrze tenziju dok glavnina predvidjena za napad ne stigne.

Odabir ciljeva - zavrsen

Koji su potencijalni ciljevi? To je jedno od ovih dana najcesce pominjanih pitanja. Nezahvalno je davati prognozu da li ce NATO, koristeci svoju globalnu superiornost, dejstvovati samo po ciljevima na Kosmetu - sto je najverovatnija pretpostavka, ili ce iskoristiti i priliku da elimise neke od vojnih ciljeva i drugde unutar Srbije.

Opseg dejstva albanske gerile, koji je iskljucivo vezan za prostor juzne pokrajine, i dosad se nije prenosio u tri opstine sa vecinskim albanskim stanovnistvom unutar “uze" Srbije, moze da govori u prilog teze da ce za eventualno dejstvo NATo-avijacije biti odabrani ciljevi samo na Kosmetu. Bar u prvoj fazi vojne internacionalizacije krize. Praveci paralelu sa ciljevima koji su raketirani i bombardovani u Republici Srpskoj 1995. godine, mozemo da zakljucimo da ce isti takvi ciljevi biti na meti NATO avijacije. Postoje dva tipa potencijalnih ciljeva. U prvi tip ulaze ciljevi koji su stacionirani, i definisani su kao potencijalni ciljevi jos pre. Pre svega, to su radarske stanice, cvoriste telefonskih i televizijskih veza, ali i polozaji jugoslovenskih protivavionskih raketnih baterija, konacno i aerodromi sa kojih bi jugoslovenska avijacija mogla da pruzi otpor napadacima. Na Kosmetu postoje svi ciljevi ovog tipa: jedan raketni puk PVO, radarske stanice VOJIN, i vazduhoplovna baza kod Pristine sa jednim lovackim pukom sa dve eskadrile MIG-ova 21.

Prilika za isprobavanje vojne novotarije

Da li su realne procene NATO-a da ce ovim svojim agresivnim gestom, uspeti da resi vekovni kosmetski problem? RAzlog za ovako ostro delovanje, cini nam se lazi na dve osnove: cinjenica da u jednom test- periodu, od nekoliko meseci, jugoslovenska vojno-policijska akcija nije urodila iskorenjivanjem albanske nacionalne gerile i proceni da ce jugoslovenski vojni odgovor biti mlak ili da ce on politickim sredstvima biti paralisan. Na ovim tezama zasnovana, iznenadna agresivnost Zapadne vojne alijanse, cini se ne racuna da bi jugoslovenska vojska, pre svetga vodjena svojim uutrasnjim impulsima mogla da pruzi jak otpor. Neki glasovi o resenosti da se Kosmet brani svim vojnim sredstvima vec su se culi iz armijskih vrhova. Odlucan otpor, i eventualni veci ljudski gubici kod snaga koje bi krenule u intervenciju, svakako bi u odredjenoj meri pokolebao prilicno zahuktali NATO.

Da dodamo, pitanja: sta sledi iza vazdusnih udara: politicki pregovori? Signal za opsti albanski ustanak? dolazak kopnenih trupa NATO-a na teren Kosmeta? Da li NATO racuna na potpunu jugoslovensku/srpsku vojnu pasivnost?

U medjuvremenu, da li ce i ova kriza proci, a da se bilo ko od merodavnih domacih politickih licnosti ne obrati javnosti, i jasnim recima progovori o kriticnosti momenta u kome se sada nalazimo?

(Autor je saradnik Instituta za savremenu istoriju)