INTERVJU: VLADIKA RASKO-PRIZRENSKI ARTEMIJE GOVORI ZASTO SRBI NE MOGU DA POSTIGNU

Pod ovim rezimom nema resenja, barem ne pravednog i mirnog. Mozemo samo izgubiti Kosovo, kao sto smo izgubili Srpsku Krajinu i deo Bosne. O Milosevicu je sve receno, nemam sta da dodam ili oduzmem. Nikakve nam vodje ne trebaju, samo radikalna promena sistema. Treba da se vratimo korenima, povezemo niti pokidane 1941, uspostavimo monarhiju i postanemo normalna demokratska, napredna i ekonomski jaka zemlja

Dragan Banjac

Vanredni svesrpski crkveno-narodni sabor, treci po redu, odrzan ovih dana u Beogradu bio je, stice se utisak, poslednja prilika da se o pitanju Kosova okupi alternativa. Deo crkve na celu sa vladikom rasko- prizrenskim Artemijem i Momcilo Trajkovic pozvali su sve koji su spremni “na pokajanje, licno i svenarodno", na pokajanje “kao nacin misljenja i rada". I dosli su svi, jedino nije bilo nikoga iz “tri vladajuce leve i jedne desne", a izostali su i predstavnici Srpske akademije nauka. Bio je to i jak povod za razgovor sa vladikom Artemijem, jednim od najznacajnijih duhovnika srpskog naroda kome se sve vise veruje i koji se rado slusa kako u zemlji tako i izvan ovih prostora i koji je na samom pocetku svog obracanja rekao da ih je okupilo sudbonosno pitanje Kosova, “njegovo sadasnje stanje i sutrasnji status".

“Kad dva coveka padnu u jamu, oni se vise ne brinu ko je kriv sto su u nju upali, vec pocinju da razmisljaju kako da izadju. Svaki narod koji se nadje u stanju u kome se danas nalazi srpski narod tako razmislja i mi smo se ovih dana sabrali u Beogradu (bila je ideja da se Sabor odrzi cak i u Vasingtonu, ali dosli smo u Beograd iz razloga sto neki ne bi dosli na Kosovo, a uostalom, crkva ide da trazi ono sto je izgubila) da vidimo gde nam je izlaz iz ovog bezizlaza. Ne prizivamo nove bitke, vec razum kako bismo opstali".

Gospodine vladiko, nakon dosta odugovlacenja srpska i albanska strana nedavno su pocele razgovarati. Neko to zove pregovorima, neko samo razgovorom, ali - bilo kako da se zovu veoma brzo su dosli u krizu?

“O tome je bilo mnogo govora, pa i na nasem Saboru, a ja mislim da su oni ovakvi kakvim su se pokazali jednostavno iz razloga sto nisu iskreni. I s jedne i s druge strane. Sto nisu pripremljeni. Albanska strana ima barem neku platformu, ima cilj u kome se svi slazu, bez obzira kojoj stranci pripadaju. Jer oni mogu da se ne slazu u bilo cemu, ali kada je u pitanju cilj onda su svi zaista saglasni. Mogu imati razlika o pitanju metoda. Jedni su zato da se to realizuje mirnim putem, drugi da se radikalnije pridje tom problemu, cak i ratna opcija, ali makar imaju cilj u kome se svi slazu. Nasa strana koja ide na pregovore nema apsolutno nikakvu platformu. Ona nastupa sa jedne stranacke pozicije, cisto partijske, a ta partija upropastila je srpski narod vise nego komunisti za pedeset godina ili Turci za petsto godina. Zapravo uopste ne postoji zelja, ne postoji ideja da treba da se dodje do nekog konsenzusa, do neke platforme na opstenacionalnom planu gde bi svi Srbi, kao na nasem Saboru, bili ukljuceni. Istina nisu nam dosle koalicione stranke koje danas i vladaju ovom drzavom i vode narod i drzavu u propast. Umesto da vode narod one ga zavode".

Predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci pominje dve nedavne Vase izjave, jedna mu se nije dopala, a druga jeste. O cemu se radi?

“Bili smo u Solunu i u mom izlaganju njemu se nije svidelo, i normalna stvar ni jednom Albancu ne moze da se svidi, platforma koju mi zastupamo. Nas je minimum - Kosovo u Srbiji i Srbi na Kosovu. Jer, Kosovo bez Srba ne treba Srbiji, a Kosovo van Srbije neprihvatljivo je za bilo kog Srbina. Dakle, to je moja postavka koju ponavljam kao papagaj po celoj Evropi, Americi i dabome i u Solunu sam to govorio. To je bilo za vreme predavanja koje sam tamo drzao i onda je on posle toga govorio i izrazio neslaganje sa mojim stavom. Medjutim, uvece dok smo bili za vecerom, meni je ponudjeno da pozdravim prisutne na tom skupu i ja sam odrzao jednu vise onako hriscansku besedu, bese to vaskrsenje Hristovo i onda sam govorio - od rodjenja do vaskrsenja cela sluzba Hristova je u sluzbi mira. Jer kad se Hristos rodio onda su andjeli pozdravili njegov dolazak u sest slava Bogu na visini a na zemlji mir, medju ljudima dobra volja. A posle vaskrsenja, kada se javio, njegov pozdrav bio je - mir vama. Znaci, cela njegova sluzba je u znaku mira, od rodjenja do vaskrsenja. I rekao sam da smo se mi, koji smo se tu nasli, sastali upravo radi mira, da bi zavladao na nasim prostorima, da ljudi ne ginu, neduzne zrtve. I to je, izgleda, Demacija odusevilo i onda je on hteo da govori i zahvaljivao mi i cestitao".

Jeste li se ranije sretali sa liderima albanske politicke scene?

“Ne. To je bio moj prvi susret sa njima i tada u Solunu pored Adema Demacija, sreo sam Gazmenda Pulju, Vetona Suroja, a bili su i jos neki gde smo razgovarali kao najobicniji ljudi, komsije. I bilo je sasvim u redu".

Kao da tako malo nedostaje da bude mir i da se opet zivi zajedno?

“Sigurno. Ja sam govorio vise puta, i bas sada kad je bio pre dva dana Ricard Majls u Gracanici, da je za svadju potrebno dvoje, ali i za razgovor su potrebna dva coveka. Samo malo dobre volje, ali ne licemerstva, da se jedno misli, a drugo govori. Govorim o iskrenom razgovoru, a to znaci dobra volja i ako bismo to postovali, i sa jedne i sa druge strane, nema sumnje da bi se resenje naslo brzo i mirnim putem. Ali ako se vodi dijalog, on mora da se vodi, bar da podje od minimuma interesa i jedne i druge strane. Ako jedna strana postavlja kao cilj dijaloga svoj maksimalisticki zahtev, kao recimo albanska strana - Kosovo republika, ili nezavisno Kosovo, taj cilj se dijalogom ne moze postici. Moglo bi ako bi druga strana na to dobrovoljno pristala. Buduci da srpska strana i niko od Srba, bez obzira da li je crkveno ili neko politicko lice, ili stranacko, na to ne moze da pristane. Znaci taj cilj se ne moze postici mirnim putem. Ako se na njemu ipak insistira to znaci ratna opcija, jer taj cilj mozes ostvariti samo da u ratu - pobedis. A da li ces pobediti to je pitanje. I po koju cenu. Dakle, treba poci od onog minimuma. Nasa platforma koju smo izgradili poslednje dve godine i koja je ugradjena u sve odluke Crkvenonarodnog sabora, jeste upravo taj minimum. On se sastoji iz dve tacke i vec sam to rekao - Kosovo u Srbiji i Srbi na Kosovu. Da imamo uslove da zivimo na svome Kosovu".

Sa svima ostalima?

“Tako je. Ne sami. Ne kazemo da Kosovo pripada samo Srbima, to bi bila iskljucivost, nego da zive i Srbi i ostali kojima je stalo do Kosova i Srbije, da u njoj zive. Medjutim, da bismo ziveli tako na Kosovu u miru i slozi, barem kao dobre komsije, neophodno je da se Srbija zaista izmeni, da postane demokratska zemlja u kojoj ce svi njeni gradjani imati podjednaka prava, ne samo deklarativno, na papiru, nego u stvarnosti. Govore, recimo, Albanci kako su oni liseni svih prava, kako su tuceni od policije i tako dalje, ali to se isto desava Srbima u Beogradu i svim drugim gradovima. Prosto, u ovakvoj Srbiji ne zivi se ne samo Albancima, nego ni Srbima. Dokaz je to sto je u poslednjih pet-sest godina otislo nekoliko stotina hiljada mladih u svet. Jer ova drzava ovakva kakva jeste ne obezbedjuje ni minimum uslova za normalan zivot i rad kakve ima ostali svet. Dakle, sa te strane kada bi se Albanci bunili, onda bi oni bili u pravu. Ali njima nije do toga stalo. Oni cak i u ovom poretku i rezimu materijalno kudikamo bolje stoje od Srba, ne samo na Kosovu nego i od Srba u Srbiji. Imaju velika sredstva koja obrcu, rade, izgradjuju, njihove kuce na Kosovu su na tri-cetiri sprata, a srpske kuce se prepoznaju kao udzerice prema njima.

Albanci, zapravo zele da ostvare svoj vekovni san koji sanjaju od Prizrenske lige, od 1878. godine, o velikoj Albaniji. Razume se - nezavisno Kosovo bila bi samo prva etapa u realizaciji te njihove velike ideje i zamisli. Jer problem Albanaca nije samo na Kosovu, oni taj problem imaju i u Makedoniji, i u Grckoj, u Crnoj Gori i u samoj Albaniji. Znate sta se prosle godine u Albaniji desavalo i na kakvom se nivou narod tamo nalazi. Dakle, njihov program nije na Kosovu, on je mnogo siri i bas zato im se ne moze izaci u susret i medjunarodna zajednica ne moze im tu udovoljiti, jer bi na taj nacin doslo do razbijanja i svih ostalih drzava u regionu. A onda bi to bio presedan da bi i ostale nacionalne manjine u drugim drzavama trazile ista prava i iste privilegije. Na primer, zasto Srbi u Hrvatskoj nisu mogli da dobiju autonomiju, a oni na Kosovu mogu da dobiju. Ili, Srbi i Madjari u Rumuniji da traze, Albanci u Makedoniji... Prema tome, taj put kome teze nije razuman, jer je maksimalisticki. Ako bi njima bilo stalo do bolje buducnosti, do boljeg zivota, do zajednicke drzave - a ta drzava moze biti samo Srbija (ili ce biti Srbija, ili je nece biti, kao sto je nije bilo petsto godina pod Turcima kada je postojala, ali ne kao organizacija) oni to ne bi trazili. Zato su ovi pregovori koji su toboz poceli, vise jedna zakulisna igra, koja ne moze doneti nista. Ovako vodjen dijalog ne moze dovesti do resenja".

Stice se utisak da ni pregovaracki tim nije najsrecnije odabran?

“Pa zato sto taj tim predstavlja jednu partiju. Niko drugi u nju nije ukljucen. Dobro, sada je tu, recimo, koalicija, ali to ne menja stvar".

Poduze vec u svojim izjavama niste stedeli vlast, odnosno sadasnji rezim?

“A zar je trebalo da to stedim?! Jesam li ih napadao? Ne. Ja sam samo konstatovao cinjenice i iznosio ih slobodno. To je moj stav, opredeljenje da govorim i da svedocim istinu. Da li ce se ona nekome svideti ili nece, to je sasvim drugo pitanje i ja na to ne obracam paznju. Neka misle oni koji to rade sta ce se o njima govoriti. Nikoga ne stedim i nikoga ne napadam. Samo govorim ono kako jeste. Ako se neko nadje pogodjen time - zalim, to je njegov problem".

Vi, u stvari, niste verovali u efikasno i posteno delanje vlasti?

“Ja, evo, vec deset godina, u to ne verujem. Jer, rekao sam to pre neki dan u Beogradu, svako se drvo po plodovima prepoznaje, a plodovi ovog drveta - veoma su gorki po sve gradjane, bez obzira da li oni bili Srbi ili Albanci ili bilo koja druga nacionalna manjina. Za sve njih njeni plodovi su jako gorki. Jer ovo kako danas zivimo, ne samo na Kosovu, vise je nego ocajanje".

Je li to razlog sto na vasem Saboru u centru “Sava" nije bilo predstavnika vlasti?

“Nije to razlog. Oni, jednostavno, svaku alternativu unistavaju i bojkotuju. U tome su majstori, da svaku alternativu onemoguce i upropaste. Oni se nisu odazivali na sve nase pozive, na srpsko-srpski dijalog koji je upravo imao cilj da stvori konsenzus oko minimuma nacionalnih interesa kao polaziste u dijalogu sa Albancima. Dabome, nismo mi ni ocekivali da neko iz vlasti dodje na nas Svesrpski crkveno-narodni sabor. Kazete da se ocekivao dolazak crnogorskog predsednika Djukanovica. Ne znam, to bi bilo nerealno ocekivati. Ipak, to nije na tom nivou, ali nisu se mnogi odazvali, recimo Akademija nauka i ostale institucije".

Nije bilo, osim socijalista i JUL-a, ni radikala, ni SPO?

“To je njihov problem i neka daju odgovor sami, ako ne nama, onda pred istorijom i nema sumnje pred Bogom za ono sto radimo i sto ne radimo".

Bojkotuju vas i neki mediji, oni, kako se obicno kaze, rezimski?

“Nisam pratio, niti me zanima kako nas takvi mediji najavljuju, niti kako ce propratiti ovaj nas rad. To je njihov problem, nase je da radimo sto smatramo da smo duzni ciniti za dobro ovoga naroda i za dobro sveta Kosova i Metohije, nase nacionalne i duhovne kolevke. A neka oni rade svoj posao".

Tri puta ste putovali u SAD u poslednje vreme. Je li Amerika tako crna kako je predstavljaju nasem narodu?

“Mediji drzavni oznacavaju zapad kao glavnog krivca za sve sto nam se dogadja. A to je tendenciozno i lukavo da bi se gnev naroda uputio u drugom pravcu, a ne prema glavnom krivcu koji je za sve to kriv. Tako da sve te sudove o zapadu ja kroz tu prizmu posmatram. Nije tacno da nas svet mrzi, nije tacno da je svetu stalo da razbija Srbiju (nema pametnija posla) i sva ta prica o interesu Amerike za Kosovo, pa ne znam za sta sve ne, to pali kod naroda koji nije nikada presao granicu. Ali kad covek vidi Ameriku uzduz i popreko, pa vidi sta ona ima i cime raspolaze, onda mu dodje smesno da ona neki interes, materijalni, ima ovde na Kosovu. To su bajke. Ja kazem - Amerika zaista ima interes na Kosovu i njen jedini interes je da tamo bude - mir! Jer ako tamo dodje do rata, Amerika mora da izdvaja velika sredstva, da odrzava tamo svoju vojsku, da poneki pogine, zato je njen interes mir. U citavom ovom regionu".

A price o “medjunarodnoj zaveri, novom svetskom poretku"?

“To su bajke vladajuce garniture u Srbiji, bajke za decu. Oni vuku takve poteze da bi sto duze ostali na tim polozajima i na vlasti, sve drugo treba da sluzi tome cilju, pa i Kosovo treba upravo da posluzi tome cilju. Zato pitanje Kosova nisu resavali deset godina, a kamo srece da su pregovori - ali zdravi pregovori - ponudjeni pre, recimo, godinu dana, pre par meseci, ili makar deset dana pre nego se desila Drenica. Sasvim bi druga slika sveta bila o Srbima, a druga o Albancima. Zasto je trebalo prvo da progovori oruzje, pa da onda mi trazimo razgovor? Zamena teza. Nasa bi pozicija tada bila druga. Mi bismo bili jedna demokratska zemlja koja trazi resenje demokratskim putem, a Albanci oni koji hoce rat. I to onda menja u svetu poziciju i nas i njih. Ovako, hteli mi to ili ne, svet vidi, a mi mislimo da mozemo da sakrijemo neke nase akcije. A ne mozemo. Bez obzira na izazov terorista ne moze se ovako, primenom sile resiti. Pomocu sile ima samo gubljenja Kosova, a ne resenje kosovskog problema".

Mislite li da bi ovo sto radite sa gospodinom Trajkovicem moglo da bude lavina koja bi pokrenula i druge?

“Lavina ne, jer lavina je ono sto rusi sve pred sobom. To ne mozemo da budemo, ali mozemo da budemo jedan pozitivan trend, zdrava alternativa, da uticemo na svest naroda, da onda narod uvidi da postoji i druga mogucnost od ove. I mnogo je lakse sprovesti to na nacin koji nudimo mi, demokratskim sredstvima, nego nacinom koji nudi rezim - da se resava putem oruzja i sile. Zato kazem, nase je da svedocimo istinu, a narodno je da primi nasu istinu ili njihovu laz i mi na to ne mozemo da uticemo".

Vidite li izlaz?

“Izlaz je u promeni rezima u Srbiji. Pod ovim rezimom nema resenja, barem nema pravednog i mirnog resenja. Pod ovim rezimom mozemo samo izgubiti Kosovo, kao sto smo izgubili ostale nase krajeve - Republiku Srpsku Krajinu, deo Bosne".

Optimista ste i pored svega?

“Pa hriscanin uvek mora da je optimista. Jer sama vera u Boga je vera u pobedu dobra nad zlom, jer je Bog jaci od djavola. I krajnja pobeda u svetu bice pobeda dobra nad zlom. To jeste optimizam. I pored cinjenice da je ubijen narod, materijalno, ekonomski, politicki, u svakom pogledu. Ovo sada je samo plod komunizma i - komunista ne moze biti dobar.

Milosevic?

“Nemam nista da kazem. Sve je o njemu vec poznato. I on je rekao sve i sve su rekli o njemu. Ne bih imao sta ni da dodam ni da oduzmem. Nikakve nam vodje ne trebaju, nikakvo sminkanje ovog sistema, samo radikalna promena. Sto znaci da se vratimo svojim tradicijama, korenima , povezemo niti koje su pokidane 1941. godine i da uspostavimo tu nit, vratimo monarhiju i postanemo jedna normalna, demokratska, napredna i ekonomski jaka zemlja".