FELJTON TITO (17)

Pocetkom sedamdesetih Jovanka Broz pokazuje drugu stranu svog karaktera. Kasni honorar za slikara Milana Jovanovica. Svadja Jovanke sa Ljubicicem i Dolancom. Procurela tajna o bracnim svadjama. Zasto je Jovanka odbila da primi orden...

O tome zasto je Jovanka Broz “nestala" iz javnog zivota kolale su razne price. Jedna prica bila je da je Tito 1977. iznenada otkrio da je Jovanka mnogo godina bila agent KGB-a i da ga je spijunirala za Ruse. Druga prica bila je da je ona kao Srpkinja iz Like, u Hrvatskoj, koristila svoj uticaj na Tita u korist Srba i da je Tito osujetio njenu srpsku zaveru i oslobodio se njenog uticaja i oterao je. Treca verzija bila je da je ona daleko od toga da bude delatnik za Srbe, vec sa se protivi srpskoj dominaciji grupe Ljubicic-Dolanc nad vladom, pa ju je upravo ta srpska frakcija i oterala iz Titovog dvora.

Nije bila tacna niti jedna od ovih prica, ali tuzna je bila istina. Tito i Jovanka bili su u sretnom braku preko dvadeset godina. Ona ga je dostojanstveno pratila u njegovim drzavnim posetama sirom sveta i vrsila duznost njegove domacice pred drzavnicima stranih zemalja koji su dolazili u Beograd i na Brione. Jos su Vlatko i Vera Velebit, kada su je ucili etikeciji u jugoslovenskoj ambasadi u Rimu, smatrali da je Jovanka vredan ucenik. Bilo je takodje srecnih nezvanicnih prigoda u Kumrovcu i u Lickom Osiku, njenom rodnom mestu u Lici, kuda je odvela Tita 1967. i gde su proslavili Novu godinu po tradicionalnim srpskim obicajima u Hrvatskoj.

No, pocetkom sedamdesetih godina, kada je Jovanki bilo skoro pedeset godina, pocela je pokazivati i druge strane svog karaktera. Izlagala se preteranim troskovima u vezi sa domacinstvom, a sve je placala drzavnim novcem, narucivala je namestaj, ukrase i odecu jednog dana, da bi se iznenada predomislila i narucivala nesto sasvim drugo umesto onog vec narucenog. To rasipnicko trosenje spojila je sa skrtoscu. Jedne veceri poslala je svoju sekretaricu da poseti veoma poznatog slikara Milana Jovanovica. Kad su Jovanka i Tito bili u poseti kralju i kraljici Svedske, primetila je da su na srebrnim kasikama kraljice isprepleteni inicijali kraljevskog para i zelela je da Jovanovic dizajnira slicne kasike sa isprepletenim njenim i Titovim inicijalima. Jovanovic je zamolio da se vidi s njom i porazgovara o dizajnu, ali sekretarica je rekla da to nije moguce.

Slikar Jovanovic bio je veoma zauzet poslom za drugog porucioca, ali sekretarica je rekla da Jovanka insistira da on ostavi taj posao i da dizajnira njene kasike za nekoliko dana. Pokusao je da sa sekretaricom raspravi pitanje svog honorara ali sekretarica mu je rekla da za to ne brine jer ce ga Jovanka darezljivo nagraditi. On je na vreme zavrsio posao, ali proslo je mnogo meseci pre nego sto mu je isplacen honorar. Kad je konacno isplacen, primio je mnogo manju sumu nego sto je ocekivao; suma je bila ispod prihvacene cene za ovu vrstu rada. Uplela se u beskrajne svadje sa osobljem. Oni su svi bili odani Titu. “Da li je bio dobar poslodavac?", kaze njegov sekretar Ranko Bugarcic. “On je bio najbolji poslodavac kojeg mozete imati"; svoju poslugu uvek je pitao za zdravlje i starao se da budu zadovoljni. Ali, osoblje je imalo potpuno drukcije misljenje o Jovanki. Cesto je ponekoga otpustala s posla zbog neke sitne pogreske. Jednoga dana otpustila je sve osoblje, a Tito je morao da sredi stvari. Njena cudljivost dovodila je Tita u stanje prilicne napetosti.

Bila je u zavadi s ministrima, sa generalom Ljubicicem i sa Dolancom. Postala je ubedjena da oni pokusavaju da ubiju Tita. Verovala je samo generalu Jovanicu, koji je bio njen komandant u partizanima za vreme rata. S obozavanjem zurila je u njega dok su plesali i tako se ponasala da se proneo glas, potpuno neistinit, da su oni ljubavnici. Tito je poslao jednog prijatelja da je poseti i smiri. Taj prijatelj je javio Titu da je ona ozbiljno uznemirena i Tito se s tim slozio.

Jedan clan Titovog domacinstva odao je detalje o nekoliko bracnih svadja izmedju Tita i Jovanke u poslednje dve godine pre njihovog razdvajanja. Ove price su objavljene, ali neki Jovankini prijatelji osporavili su autenticnost tih prica. Prema tim pricama 1975. godine situacija se toliko pogrosala da je porodicni lekar preporucio da ona poseti psihijatra. Kada joj je Tito to rekao, ogorceno se pobunila i optuzila ga da zivi sa jednom zenom iz svoga osoblja. Doslo je do ostre prepirke, u kojoj Titovi nervi nisu izdrzali. Svom snagom udario je stapom po stolu i ostetio vrh stapa, a onda pao od takve iscrpljenosti da je njegovo stanje zahtevalo lekarsku pomoc. Medjutim, Tito je Jovanku branio od svih kritika svog osoblja. Izvinjavao im se zbog njenog ponasanja i zamolio ih da se prisete koliko je on stariji od nje i da je ona zato tako uznemirena, a i zato sto nije mogla da ima dece.

Posle ovog incidenta bilo je nekoliko meseci mira i tisine. U avgustu 1976. otisli su u Kolombo na Konferenciju nesvrstanih zemalja. Odseli su u hotelu “Interkontinental", ali nisu njime bili zadovoljni jer je lift bio preopterecen i nije uvek bio ispravan, pa su odlucili da se premeste na Titovu jahtu “Galeb", usidrenu u luci. Tito i neki clanovi njegovog osoblja otisli su na “Galeb", dok je Jovanka ostala u hotelu “Interkontinental" sat i nesto duze da nadgleda premestanje. Kad je dosla na “Galeb", slucajno je ugledala jednu zenu za koju je mislila da je Titova ljubavnica. Napravila je uzasnu scenu, koja je duboko uznemirila Tita.

Novogodisnju noc 1976. godine proveli su u Zagrebu. Tito je odlucio da joj pricini zadovoljstvo i dodeli joj Orden jugoslovenske zvezde sa lentom za njene zasluge za narod. Predsednik hrvatske vlade Bakaric, trebalo je da joj ga preda, kao sto je to bilo uobicajeno, i izvrsene su pripreme da se svecanost odrzi u sedam sati uvece, 31. decembra. U sest sati Jovanka je, u znak protesta zbog nacina na koji s njom postupaju, iznenada odbila da primi ovo odlikovanje; ocigledno je bila ogorcena zbog toga sto je orden trebalo da joj uruci Bakaric, a ne Tito licno. Tito je, tuzan izdao naredjenje da se svecanost otkaze i pokusao da joj priredi srecnu novogodisnju noc.

Sve ovo vreme teskoce sa Jovankom uspesno su skrivane od javnosti, ali stvari su se zaostrile u leto 1977. kad je Tito planirao da sa Jovankom ide u drzavne posete Moskvi, Pjongjangu i Pekingu. U svojoj pratnji vodio je ministra inostranih poslova Milosa Minica i Dolanca i jednu zenu iz osoblja u njegovom domacinstvu za koju je Jovanka uobrazila da je njegova ljubavnica. Jovanka je zahtevala da Dolanc i ta zena ne podju na ovo putovanje. Tito na to nije hteo da pristane. Mislio je da nije ispravno sto Jovanka, koja nije imala zvanican polozaj ni u vladi ni u Savezu komunista, pokusava da odredjuje koje ce on ministre voditi sa sobom u jednu drzavnu posetu. Tako je Jovanka odbila da podje na put.

Tito je onda odlucio da se odvoji od Jovanke. Napustio je Uzicku 15 i nastanio se u Belom dvoru 14. juna 1977. godine. Jovanka je ostala u Uzickoj ulici. Tito je bio tuzan i cesto je mislio na Jovanku. Jednog dana setao je u vrtu Belog dvora sa svojim sekretarom Tihomirom Ticom Stanojevicem. Upitao je Stanojevica da li je skoro video Jovanku. Kad je Stanojevic rekao da ju je video, Tito je ubrao nekoliko cvetova. Predao ih je Stanojevicu i rekao mu: “Daj ih Jovanki od mene".

Sutra: Operacija leve noge