Kletve kraj kovcega

Jasna Sarcevic-Jankovic

“Super je bio Vlada. Zezali smo se po kraju, a sada ga vise nema", rece drugarica Vladimira Ratkovica, poginulog pre tri dana na Kosovu, dok je vozio hranu granicarima na karauli Morina. Sahranjen je u sredu, na beogradskom Novom groblju, otprilike u isto vreme dok je u zgradi “Energopetrola", iza zakatancenih vrata, trajala sednica Glavnog odbora SPS. Prisustvovao joj je i sam predsednik SRJ, zapoceo je dugim ekspozeom, sa pripremom za inetervenciju na Kosovu, izmedju redova, iako mu je, ako ni zbog cega drugog, a ono zbog “zamrznute funkcije", pre bilo mesto pored Vladimirovog kovcega.

Da bas na tom mestu kaze nesto o “principijelnom stavu" svoje Partije, o postizanju mira politickim sredstvima, “direktnim i bezuslovnim dijalogom" i da doda kako takav stav, eto, ili je farsa, ili mu nije bio blizak svih ovih nasih urnebesnih godina, provedenih pod njegovim budnim okom. On se, kako za sada stvari stoje, jos uvek drzi Klauzevica.

Da li bi Milosevic, kao na Kundakovoj sahrani, pokazao svoj ljudski lik, pustivsi suzu i za Vladinim mladim zivotom, onako kako su to u sredu, medju grobovima, zaplakali kapetan prve klase, vojnik iz pocasnog voda, radnici JKP ,“Pogrebne usluge"?

Da je dosao na sahranu Vladimirovu, cuo bi poruke da im decu u smrt salju, “dok svoje cuvaju po Dedinju". I buljuk kletvi, njemu i njegovima... Kletve bez zazora, najubojitije, od prokletstva do najgorih zelja. Tri pocasna plotuna su taj bes iz reci prevela u suze.

U medjuvremenu, stotine vojnika se iz Crne Gore prebacuju na Kosovo, bez ijednog oficira. Njihovi roditelji traze da im deca budu vracena, ali ne u limenim kovcezima... Vojska Jugoslavije se ukopala u kosovske rovove, protivno Djukanovicevim ocekivanjima, i sada, ako je verovati njegovim recima, sledi potez vec vidjen u vise navrata ovde u poslednjih deset godina: da se vojnici iz Crne Gore vrate u ovu republiku. Posle svog prvog i zeljno od javnosti iscekivanog prisustva sednici Vrhovnog saveta odbrane, Djukanovic je cutao.

Isto je Milosevicu porucivao i Jozef Kasa nekoliko meseci pre nego sto je kosovski djavo dosao po svoje. Ali, da li zbog toga sto su Crnogorci odlucili da ne salju svoje glinene golubove, kao i Vojvodjani, i Sandzaklije, da li to znaci da u sred Beograda, Sumadije, na “juznoj pruzi", niko nece stati u zastitu mladih ljudi u uniformama i da ce, sa ili bez opste mobilizacije, u konvoje vojnih kamiona (a poslednji u konvojima, po pravilu, voze limene kovcege) biti strpan svaki covek opisa mladji i zdrav, koliko-toliko, koji se zatekne na ulici.

Koliko klanica je Milosevicu potrebno da bi odrzao svoju industriju mrznje, sujete, goropadnosti, sa tehnologijom mlevenja mladog zivog mesa, i seckanja slobodne misli.

NATO ce mozda promeniti sve. Ako do vojne intervencije sile goleme dodje, bice to jos jedna u nizu Milosevicevih antizasluga za svoj narod, poslednji i najgori nacin koji nas je mogao zadesiti. A toliko se kleo u narodnu volju.