STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Kao u doba nenarodnih rezima, gotovo u ilegali, odrzan je sastanak Glavnog odbora vladajuce Socijalisticke partije. Drzavna televizija je slikala sta su joj rekli da slika, drzavna agencija je objavila saopstenje sa sastanka, koje su joj napisali. Novinari drzavnih medija pripusteni su u hol zgrade “Jugopetrola", koji je, valjda, preduzece u vlasnistvu ove partije, ostale novinare vijalo je obezbedjenje, da se, slucajno, ne usunjaju u zgradu. Nekako u isto vreme dok se odrzavao ovaj sastanak, resorno lice u saveznoj vladi objasnjavalo je novinarima da Jugoslavija prednjaci u slobodi informisanja.

Nije, naravno, sporno da svaka stranka moze da drzi zatvorene sastanke svojih organa, ali je karakteristicno da vladajuca stranka o takvim sastancima obavestava javnost samo preko drzavnih medija. Hoce li to vrh SPS da nam stavi do znanja kako ne haje mnogo zbog prigovora da se ova partija poistovetila s drzavom ili da nas opomene kako nas ne smatra delom javnosti, koja njih interesuje?

Mi, koji imamo privilegiju (ili je to bozja kazna?) da ne citamo jedino one novine za koje pisemo, procitali smo, na primer, saopstenje sa sednice GO SPS. Razumeo sam da je pisano po onom Taljeranovom uputstvu, da sakrije, a ne da otkrije o cemu je tamo bilo reci, odnosno da je vladajuca stranka apsolutno ravnodusna prema onome sto ce o njenoj politici i o posledicama te politike misliti “vanpartijska" javnost.

Kad razgrnemo svu onu plevu mnogobrojnih razgovora o slobodi medija u nas, postaje ocigledno da je o njoj grehota i misliti dok postoji potpuna, odnosno selektivna zatvorenost izvora informisanja. Zatvorenost izvora svedoci da postoji politicka sila, moc, koja je u stanju da ogranici slobodu informisanja, a ako stvari tako stoje, tu demokratija ne raste. Za slobodu informisanja vazi ono sto Kalikle, u Platonovom dijalogu “Gorgija", kaze o pravicnosti: ona postoji zbog slabijih u drustvu. Zbog onih koji nemaju vlast.

Ima tu jos jedna nevolja. Tamo gde su izvori informisanja zatvoreni, vrata za glasine su sirom otvorena. Tako se, na primer, prica kako ce, vec naredne nedelje, uslediti “cistka" u vrhu SPS: stradace, kazu, potpredsednici, a ni gen - sekica nece jos dugo. Mnogo su funkcija nagomilali, a onoliko sposobnih kadrova ne zna sta ce od duga vremena.

Ako su ove glasine iole tacne, ako, zaista, u SPS-u pocne razgovor o deakumulaciji funkcija, neko bi se mogao setiti da bi taj proces najbolje bilo zapoceti s vrha, licnim primerom. Kad bi, recimo, predsednik stranke odustao od svoje partijske ili drzavne funkcije, koliko da ne krsi ni Ustav, ni principe partijske politike, verujem da bi ovi ispod njega pevajuci otisli na svoje nove radne zadatke. Ovako se bojim da ce, opet, u medijima, ciji spisak nosi u dzepu pomenuto resorno lice, poceti price o “mangupima u njihovim redovima" i sve one gnusne lazi i izmisljotine kojima je cilj da, po nalozima iz inostranstva, pokusaju da izazovu ( uzalud, naravno), smutnju u inace bistrim glavama nasih socijalista. Ne znam da li sam ovom usputnom opaskom o glasinama, uspeo nekog da uverim kako nije lepo kloniti se javnosti, dok obavljate javne poslove. Jedan od mojih stranih nalogodavaca, koga sam napustio zbog skrtosti, ovako je govorio o odnosu morala i politike: “Svi postupci, koji se doticu prava drugih ljudi, nepravicni su ako se njihova maksima ne slaze s publicitetom."

Posto je covek umro, mogu da prijavim da se zvao Imanuel Kant. Pa, sad, sta mi bude.