STRATEGIJA OTPORA I ODBRANE

Dr Milan Podunavac

U oblikovanju jedne strategije dugog otpora jednoj osionoj, neprosvecenoj i autoritarnoj vlasti, ali i istovremene odbrane ljudskih, korporacijskih i gradjanskih interesa, opsti okvir ovoga otpora i odbrane treba smestiti u polje napetosti izmedju dva kljucna principa na kojima pocivaju moderna politicka drustva: jedan je princip legaliteta, a drugi je princip legitimiteta. Sazeto, to znaci sledece: treba koristiti sve pogodnosti koje princip legaliteta, ma kako defektan i ogranicen, pruza; istovremeno stalnim pozivom na stariji i snazniji princip legitimiteta, ovaj otpor treba ciniti otvorenim i aktivnim.

Ovaj otpor treba da se oslanja na najbolje strane u pravnoj i politickoj tradiciji politickog drustva u Srbiji, ali da istovremeno te principe “proverava" oslonom na visoke standarde zrele politicke kulture ustavnih i demokratskih drustava. Cini se da bi jedna takva strategija mogla da se oslanja na sledece principe.

Prvi princip koji bi valjalo negovati jeste princip dostojanstva (samopostovanja), ljudskog i profesionalnog. Tri su oslonca u odbrani ove visoke vrednosti. Prvi je odbrana samouprave na univerzitetu. Odbranom samouprave ljudi na univerzitetu u osnovi brane svoju slobodu i to je stvar koju im niko ne moze oduzeti.

Druga tacka odnosi se na jedno u osnovi totalitarno razumevanje depolitizacije univerziteta koje njegovi arhitekti zagovaraju. Iza ovoga pojma (depolitizacije) krije se u biti osobita vrsta “zabrane" najumnijem i najduhovnijem delu ovoga naroda da tematizuje ono sto se u staroj republikanskoj tradiciji oznacava pojmom “opsteg dobra" naroda i politicke zajednice, a sto se u tradiciji ovoga drustva oznacavalo “raditi na polzu svoga naroda".

Ova vrsta angazmana prati inteligenciju ovog porostora poslednja tri stoleca. U ulozi intelektualaca sazimale su se u biti dve kljucne figure koje su nosile modernizacijski proces u zemljama razvijenih demokratskih i konstitucionalnih drustava: jedna je figura gradjanina, a druga je figura burzuja. Ovakva uloga inteligencije, pogotovo u uslovima neprosvecene i narodu nenaklonjene politicke elite (tiranin se ne raduje sreci naroda i obilnoj letini, ucio je jos Ksenofont) ne samo da je pozeljna, ona je i nuzna. Braneci vrednost samopostovanja i dostojanstvo profesije nasa poruka mora biti jasna: niko od nas ne prihvata nijednu upravnu funkciju koju “namesnicka vlast" deli, a oni koji to cine ne pripadaju “poretku nasega drustva". Zivotu u lazi suprotstavljamo zivot u istini, a osionoj i neprosvecenoj vlasti javni moralitet civilnog drustva.

Druga tacka nase odbrane treba da bude odbrana nasih korporacijskih interesa. Ove interese branimo na nacin sto ne dozvoljavamo da se monopol politicke vlasti pretvara u vlasnicka prava postojece oligarhije. Istovremeno ne potpisujemo nista sto je nedostojno tradiciji nase korporacije (profesura), ali istovremeno ne napustamo samovoljno fakultete i institute. One koji ih zele na “silu" osvojiti, stalno moramo podsecati da se “na vrhu bajoneta" moze sve, ali na njemu se ne moze dugo sedeti.

Mnogi od nasih kolega naci ce se u egzistencijalnim problemima i mi se moramo organizovati kako da odgovorimo na ovaj vazan imperativ. Dve se stvari cine nuzne. Kratkorocno, formiranje fondova solidarnosti i negovanje duha solidarnosti, dugorocno, oblikovanje autonomnog i nezavisnog sindikalnog pokreta, koji ce mimo danasnjih “oficijelnih" i “proizvedenih" sindikata voditi sindikalnu borbu u ovoj vaznoj oblasti.

Sledeci princip odnosi se na odbranu nasih gradjanskih statusa. Kao gradjani koji neguju gradjanske vrline i zrelu politicku kulturu treba da sirimo svest o tome da je ne samo pravo, nego i obaveza gradjana da se suprotstavljaju nepravicnim zakonima i tiranskoj vladavini. Ovaj poredak mora se stalno podsecati na ove visoke principe i njegovu teznju da moc predstavi kao slobodu, silu kao pristanak, batinu kao pravnu drzavu.

Konacno, poslednji princip koji bi valjalo negovati jeste princip samoorganizovanja (samovlade). On nam omogucava ne samo da umnozimo svoje moci i mogucnosti, vec da, kao samosvojno “politicko telo" stavljamo na proveru svaku meru ove vlasti i svakog coveka koga nam ova vlast “nametne".

Autor je profesor Fakulteta Politickih nauka