SAVETOVANJE SAVEZA EKONOMISTA JUGOSLAVIJE U MILOCERU

Savezna vlada nijednom nije reagovala na promenu ekonomskih uslova, a svi podaci ukazuju na sunovrat, kazu ekonomisti

Milocer. - Uzroci ekonomske krize su dugorocni i upravo oni onemogucavaju da se na duzi rok odrzi makroekonomska stabilnost, pa i svi aktuelni poremecaji proisticu iz sledeca tri deficita: spoljno- trgovinskog koji je lane iznosio 17 odsto drustvenog proizvoda zemlje, fiskalnog na koji je otpadalo jos 10 procenata drustvenog proizvoda (u sta nisu uracunate prenete i neizvrsene obaveze u javnoj potrosnji reda velicina od jos 13 odsto drustvenog proizvoda) i najzad deficita koji se krije u ogromnim gubicima privrede, konstatovao je dr Nebojsa Savic otvarajuci juce trodnevno savetovanje jugoslovenskih ekonomista koje je u organizaciji Saveza ekonomista Jugoslavije posveceno osnovnim problemima reforme, odnosno glavnom pitanju - kako omoguciti trzistu da funkcionise.

Iznoseci stavove beogradskog Ekonomskog instituta, dr Savic istice da se u reforme mora uci odmah, a to, uz resavanje ovih strukturnih deficita i sprecavanje da se oni peglaju stalnim monetarnim dopinzima, znaci i privatizaciju i prestrukturiranje finansijskog sektora. Dr Danijel Cvjeticanin podseca da je u Srbiji privatizacija dosla do prelomne tacke kada treba odluciti da li ce se razvijati sistemi za podrsku ovog procesa (od informacionog do socijalne zastite), ili ce se i vreme i snage potrositi na modifikaciju novog zakona po principu da smo skloniji da rusimo institucije i pravila, nego da ih sprovodimo. Sugestije Instituta se odnose na to da ne treba ici na duboke izmene Zakona o privatizaciji pod firmom postizanja vece pravicnosti, jer to znaci nove polemike, sukobe interesa i trazenje novih ravnoteza, a krajnji ishod mogu biti polovicna i losa resenja. Konkretno, sustinu zakona - da se sredstva najpre poklanjaju, a da se potom vrsi prodaja - ne treba menjati, izmene bi trebalo pre svega da se odnose na obaveznost i orocenost procesa privatizacije.

Podsecajuci da je dubinsko prestrukturiranje preduzeca nemoguce bez dodatnog kapitala, kao i da model iz novog srpskog Zakona o privatizaciji to ne obezbedjuje, dr Goran Pitic sugerise da se ojacaju ona zakonska resenja koja ce, uz tvrdo budzetsko ogranicenje i uz primenu Zakona o stecaju, naterati preduzeca da traze strateskog partnera i sopstvene rezerve za prestrukturiranje. Paralelno sa tim stara preduzeca bi trebalo da osnivaju nove firme sa stranim partnerima.

Prezentaciju Ekonomskog instituta zavrsio je dr Miroljub Labus iznoseci osnovne ideje modela za prestrukturiranje banaka za koji je rekao da mozda nijenajbolji medju onima koji u svetu postoje, ali je zato primeren lokalnim uslovima. U njima su gubici u bankama ogromni - ne radi aktiva koja je veca od drustvenog proizvoda - a dubina ukupnog finansijskog sistema je izrazito mala.

U ocenama Instituta za spoljnu trgovinu dr Radovan Kovacevic je istakao da se nisu potvrdile najave politicara da ce devalvacija omoguciti rast proizvodnje. U poslednja dva meseca desavalo se suprotno - smanjuju se izvoz i proizvodnja sto znaci da devizni kurs nije jedini instrument za podsticanje izvoza. Koliki ce problem u ovoj godini biti finansiranje spoljno-trgovinskog deficita, dr Kovacevic je ilustrovao kroz sledece podatke: u 1996, prosloj godini, i za prvih pet meseci ove godine ostvaren je ukupni deficit od 5,7 milijardi dolara sto je ogromno za privredu koja nema kapital i za zemlju koja ima skromne devizne rezerve. Konstatujuci da jugoslovenska privreda ni sa jednim regionalnim podrucjem u svetu nema pozitivan trgovinski bilans, dr Kovacevic savetuje da razmena sa bivsim jugoslovenskim republikama treba da bude osnovni pravac za rast buduceg izvoza.

Posle uvodjenja najnovijih sankcija nema nikakve sanse da se ostvare planirana proizvodnja i izvoz u ovoj godini, naglasava dr Dragutin Marsenic. On Saveznoj vladi zamera sto uopste ne reaguje, tvrdeci da je neophodna promena ekonomske politike i njeno uskladjivanje sa ovom novom situacijom.

B. Jager