U INSTITUTU ZA SPOLJNU TRGOVINU PREDSTAVLJEN 6. "BELI BILTEN"

Nerealno je ocekivati da ce se u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvariti ciljevi koje je Savezna vlada zacrtala za ovu godinu. Poljoprivreda dozivela kolaps u razmeni sa svetom

Kuca li nam na vrata ponovo 1993. godina? Kao i tada proizvodnja pada, padaju izvoz i uvoz, a jedino rastu cene i inflacija. To bi u najkracem bio zakljucak strucnjaka Instituta za spoljnu trgovinu koji su juce novinarima predstavili sesti broj svog "Belog biltena" kome bi mozda bolje odgovarao naziv "Crni bilten".

- Nerealno je ocekivati da se ostvare zacrtani ciljevi u spoljnotrgovinskoj razmeni u ovoj godini. Od jeseni 1997. uvoz opada, a devalvacija dinara od pre dva meseca nije podstaklo izvoz, sto je bio njen osnovni cilj. Cene u poslednja dva-tri meseca rastu prosecno pet procenata mesecno, sto na godisnjem nivou iznosi preko 100 odsto. Ako se tako nastavi, ponovo ce morati da bude devalviran dinar, sto opet utice na povecanje inflacije, pa ako se tome ne stane na put mogla bi da nam se ponovi 1993. godina, istakao je u uvodnim napomenama dr Zivojin Jeftic. - Otezavajuca okolnost u celoj situaciji je nedavna odluka PTT da za dva meseca poveca cene svojih usluga za gotovo sto odsto, sto je veoma veliko povecanje i sigurno ce uticati na rast svih cena. Kad se tome doda i nedavno poskupljenje benzina sa sest na sedam dinara, sve pokazuje da je kurs dinara veoma ugrozen.

U prvih pet ovogodisnjih meseci jugoslovenski izvoz je iznosio 968 miliona dolara, dok je uvoz bio 1,979 milijardi dolara, sto je za 10,8, odnosno za 4,8 osto vise nego u istom periodu prosle godine, rekla je Mirjana Milosevic. Ipak, ti rezultati su daleko ispod planiranih - izvoz je podbacio za oko 20, a uvoz za oko pet procenata, dok trgovinski deficit vec sad premasuje milijardu dolara. Posle odluke EU o zabrani investiranja u Jugoslaviju postavlja se pitanje kako ce se finansirati taj deficit. Nevolja je i u tome sto je cena domacih proizvoda znatno iznad svetskih cena, pa je resenje ili izvoziti sa gubitkom ili uopste ne izvoziti.

U robnoj strukturi izvoza Srbije u prvih pet ovogodisnjih meseci malo toga se promenilo, tako da su dominantne grupe proizvoda iste - bakar 32 odsto u Svajcarsku i 21 odsto u Grcku, valjani proizvodi od gvozdja i celika 46 odsto u Svajcarsku, lekovi 63 odsto u Rusku Federaciju, tkanine od pamuka 92,8 odsto u BIH i voce i proizvodi (osim sokova) 42,5 odsto u Nemacku. U uvozu i dalje dominiraju repromaterijali i sirovine, a medju njima su najvise zastupljena mineralna goriva, maziva i tkanine od pamuka. Najvazniji spoljnotrgovinski partneri SRJ su Ruska Federacija, zatim Italija, Nemacka, BiH (sa RS), Makedonija, Grcka...

Poljoprivreda i prehrambena industrija dozivele su u prvih pet meseci pravi kolaps u spoljnotrgovinskoj razmeni, ocenjuje Vojislav Stankovic. Izvoz je bio skromnih 139,1 milion dolara (Savezna vlada planirala 653 miliona dolara), dok je uvoz bio 258,4 miliona dolara, sto znaci da je ostvaren trgovinski deficit od 119,3 miliona dolara. U ukupnom robnom izvozu poljoprivreda ucestvuje sa 13,1 odsto.

Strucnjaci Instituta za spoljnu trgovinu su napravili i procenu proizvodnje i izvoznih mogucnosti domace poljoprivrede do kraja godine koja je daleko pesimistickija od onih koje daju Savezna i srpska vlada. Mozda su najzanimljivije prognoze da ce do kraja godine moci da se izveze 500.000 tona psenice, 300.000 tona kukuruza izvoznog kvaliteta, 20.000-30.000 tona jestivog ulja, 25.000 tona svinjskog, zivinjskog mesa i preradjevina, rano voce i povrce, a tu je i barter aranzman sa Rusijom. Ali ce morati i da se uveze oko 80.000 tona secera. Oni procenjuju da ce do kraja godine ukupan izvoz poljoprivrede biti oko 450 miliona dolara, uvoz oko 700 miliona dolara i trgovinski deficit 250 miliona dolara.

J. Kesic