KAKO DOVESTI STRANI KAPITAL U JUGOSLOVENSKE BANKE

Jasno je da ulazak na novo trziste zahteva mnogo vise novca i napora nego povecanje kapitala vec postojece banke, kao sto bi to bio slucaj kod Slavija banke

Domace banke imaju ogromne finansijske teskoce i mozda jedino moze da ih spasi ulazak stranog kapitala. Da li je za strane investitore zanimljivije da ulazu u dokapitalizaciju postojecih ili u osnivanje novih banka za “Nasu Borbu" govori Bozo Novoselac, autor nedavno objavljenog prirucnika o mogucnostima i uslovima ulaganja stranih lica u finansijski sektor jugoslovenske privrede i ekspert koji u Narodnoj banci prati tu oblast.

- Iz iskustava drugih zemalja, posebno onih u tranziciji, proizilazi da je za strane investitore interesantnija dokapitalizacija od osnivanja nove banke, narocito kad su u pitanju poznate banke, banke sa tradicijom. I kod dokapitalizacije, kao i kod osnivanja nove banke, strani investitori moraju ispuniti uslove reciprociteta, boniteta, moraju dati dokaze o poreklu kapitala, uplatiti efektvu itd. - objasnjava Novoselac.

Osnivajuci novu banku strani investitori se suocavaju sa problemima koje nemaju kada ulazu kapital u postojecu i poznatu banku - moraju da obezbede poslovni prostor, da ga opreme, da obezbede rukovodstvo i radnu snagu i sto je najteze da privuku komitente. Jasno je da ulazak na novo trziste zahteva mnogo vise novca i napora nego dokapitalizacija postojece banke, kao sto bi to bio slucaj kod Slavija banke.

Na dokapitalizaciju, po recima Novoselca, u trzisnim privredama po pravilu idu banke u ekspanziji, ali i banke koje se suoce sa problemima nelikvidnosti. Kad u Jugoslaviji govorimo o dokapitalizaciji, po pravili mislimo na drugi slucaj. Slavija banka je nesporno poznata jugoslovenska banka, dugo vremena sa vrlo zavidnim rejtingom u jugoslovenskim razmerama, sa mrezom ekspozitura sirom zemlje, izuzetno atraktivnim poslovnim prostorom i obucenim strucnim kadrom. Cinjenica je da se Slavija banka suocila sa finansijskim problemima, ali koja ih iole poznatija i sa nekom tradicijom jugoslovenska banka nema? Cinjenica je takodje da je Narodna banka vratila Slavija banci dozvolu za rad , sto potvrdjuje da se njeni finansijski problemi mogu prevazici ili najmanje da problemi Slavija banke nisu nista veci i ozbiljniji od problema drugih jugoslovenskih banka.

Kod dokapitalizacije strani investitor obezbedjuje sredstva za sanaciju i konsolidaciju banke i - sto je vrlo vazno kako za stranog investitora, tako i za banku - u vrlo kratkom roku se moze krenuti u brzu poslovnu ekspanziju sirom zemlje i sa poznatim poslovnim partnerima, istice Novoselac. Kod osnivanja nove banke za to su stranom investitoru potrebna mnogo veca sredstva i u svakom slucaju neuporedivo duzi vremenski period.

Sa eventualnim problemom rukovodjenja bankom strani investitor se suocava i kod dokapitalizacije i kod osnivanja nove banke. Kod dokapitalizacije kljucni problem se po pravilu vezuje za najuze rukovodstvo, tzv upravu, a kod osnivanja nove banke i za strucne sluzbe, zaposlene. Za stranog investitora je s tim u vezi najvaznije da obezbedi odgovarajucu visinu ucesca u kapitalu banke i odgovarajuci nacin upravljanja bankom. Drugim recima, on mora da rascisti svojinske odnose sa drugim akcionarima, tj vlasnicima banke.

- Tacno je da su najvece jugoslovenske banke u vlasnistvu duznika, ali je isto tako tacno i da ti akcionari-duznici nemaju veliki izbor, jer ne raspolazu kapitalom ni za sopstvene potrebe, a kamoli za sanaciju i dokapitalizaciju banke. U tom kontekstu je njihova stvarna pregovaracka pozicija u odnosu na stranog investitora jasna, kao sto je jasno i gde je sopstveni dugorocni interes domacih akcionara - bolje im je da imaju pet procenata u dobroj banci, nego 30 i vise u losoj - zakljucuje Bozo Novoselac.

Jasna Kesic