TIHOMIR ARSIC SA ALBANSKIM STUDENTIMA GLUME

Pokusaj razgovora o pozorisu u senci oruzanih sukoba. Jedan albanski student smatra da u ovoj situaciji svom narodu “nije potreban kao umetnik, vec ceka da da ispite trece godine i uzme pusku da se bori". Za albansku studentkinju srpski jezik je “jezik okupatora"

Pristina, Beta. - Beogradski glumac i poslanik Nove demokratije (ND) u republickom parlamentu Tihomir Arsic sastao se sa albanskim studentima glume u Pristini, u nameri da sa njima razgovara o pozoristu. Susret sa studentima organizovao je profesor na albanskoj Akademiji umetnosti u Pristini glumac Enver Petrovci. Petrovci je inace studirao na beogradskoj filmskoj akademiji i bio je na istoj klasi sa Arsicem. Susret je odrzan 5. juna u pristinskom decijem pozoristu “Dodona". Pozoriste se nalazi u Velaniji, delu Pristine u kojem zive uglavnom Albanci. Osim Arsica i Petrovcija, te veceri su se u pozoristu nasli i glumac Faruk Begoli i balerina u penziji i mirovni aktivista iz Beograda Jelena Santic. Nekoliko studenata i novinara su upotpunjavali drustvo. Nakon sto ga je Petrovci predstavio, Arsic je studentima koji su dosli da sa njim razgovaraju rekao da predstavlja samo sebe i da samo za svoje postupke preuzima odgovornost.

On je pozvao studente da jednu od svojih ispitnih predstava odigraju u beogradskom pozoristu “Dadov". Jedan od prisutnih mu je odgovorio da mu je nemoguce da igra u Beogradu “dok srpska vojska i policija pale sela i kolju ljude" na Kosovu. Arsicu je postavljeno pitanje da li zna da je dvoje dece albanskih izbeglica tog dana izgubilo zivot. On je odgovorio da zna i da ga je to, kao oca dvoje dece, veoma potreslo. Jedan od studenata je uzvratio Arsicu da su njegova deca - “srpska deca". Jelena Santic je pokusala da objasni Arsiceve i svoje razloge za dolazak u Pristinu, i ispricala je iskustva prilikom poseta ratom pogodjenih podrucja u Hrvatskoj i Bosni. “Uloga nas umetnika u ratnim vremenima je da gradimo mostove i da kao mirovni aktivisti ukazujemo sta je lose u nasim sredinama", rekla je Santiceva. Jedan od prisutnih studenata na to je odgovorio: “U ovoj situaciji ja mom narodu nisam potreban kao umetnik. Cekam da dam ispite trece godine i da odem tamo gde sam potreban. Da uzmem pusku i da se borim". Drugi student je dodao da nema zelju da igra predstave dok u nekim delovima Kosova ljudi ginu. On je rekao da ima zelju da uzme pusku “i ubija satansku vojsku koja kolje decu i pali sela". Enver Petrovci i Tihomir Arsic su pokusali da smire situaciju i da pricaju o ideji da igraju predstavu Semjuela Beketa “Cekajuci Godoa" na albanskom i srpskom jeziku, tako sto bi se do pauze igralo na jednom jeziku, a od pauze na drugom. Arsic je rekao da zeli da nauci albanski da bi mogao da igra u toj predstavi.

Jedna od studentkinja je rekla da je Albancima “muka od srpskog jezika" i da je to za njih “jezik okupatora". “Da li znate da od 1991. godine postoji Republika Kosovo i da albanska deca koja sada imaju po deset godina ne znaju ni rec srpskog", upitala je ona.

Druga studentkinja je rekla Arsicu da “ne mora da uci albanski, jer ne bi bio prvi Srbin koji je igrao Albanca bez poznavanja albanskog". Naveden je primer Sergeja Trifunovica koji je igrao Albanca u filmu “Strsljen". “Vi mozda imate metropolu, Beograd, i film koji lepo govori o tome, ’Davitelj, protiv davitelja’, ali nemate dusu. Vi niste evropski narod", rekao je jedan student. Tihomir Arsic je rekao da je predlozio da sa po 500 srpske i albanske dece “opkoli Drenicu" i da tako spreci sukobe. “Ko sme da puca u decu?", pitao je on. Njegovo pitanje docekano je gromoglasnim smehom prisutnih studenata. Jedan od prisutnih je rekao da mu se prva devojka u zivotu zvala Jelena i da medju Srbima ima dosta prijatelja. On je takodje dodao da mu je glumacki idol Lazar Ristovski, ali da u sadasnjoj situaciji ne zeli da ode u Beograd i da pogleda predstave.