Pisma

BEOGRADSKI ZENSKI LOBI

“Drzava mora naci nacina da stimulise natalitet stanovnistva centralne i severne Srbije i da ogranici ili zabrani enormno povecanje nataliteta na Kosovu," dr Rada Trajkovic, prilikom posete Institutu “Majka i dete", Nasa Borba", 20. maj 1998.

Kako to mislite da ogranicite ili zabranite “enormno povecanje nataliteta na Kosovu"? Hocete li poput Juznoafricke Republike, u vreme aparthejda, uvesti seksualnu policiju? Hocete li ulaziti u spavace sobe Albanaca i kontrolisati da oni, ne daj boze, ne vode ljubav? Ili cete im propisati da vode ljubav samo od ministarstva overenim kondomima? Ili cete im kontraceptive dozirati u vodi, hrani, putem vazduha? Ili, mozda, sterilizacija uz neki primamljiv poklon? (Englezi su to radili u Indiji.) Nema smisla objasnjavati Vam, ministarko Trajkovic, da vasa izjava predstavlja flagrantno krsenje ljudskih prava, da diskriminise ljude po nacionalnoj osnovi, da je prilog poduzem spisku krsenja ljudskih prava u Jugoslaviji od strane aktuelne vlasti. Kada je osnova politike mrznja i to mrznja prema citavom jednom narodu i cak prema deci koja ce se u tom narodu tek roditi, vase besmislene i bezocne izjave su logicna posledica. Posle ovakve izjave, gospodjo Trajkovic, treba sto hitnije da podnesete ostavku. Na celu resora za brigu o porodici treba da bude zena kojoj je stalo do ljudskih zivota i kojoj je strana svaka proizvodnja mrznje.

Ne radjaju Albanke vise od Srpkinja zato sto slede programe nacionalistickih vodja. I Srpkinje su pre pedesetak godina radjale po 7-8 dece, pa kad su im se promenili uslovi zivljenja svele su radjanje na evropski standard. Albanke su danas znatno obespravljenije od Srpkinja. Samo tri odsto zena na Kosovu je u radnom odnosu. Pre ustolicenja velikog vodje 25 odsto zena na Kosovu je radilo. Albanke intelektualke imaju jedno- dvoje dece. Zene bez obrazovanja, radnog mesta, drustvenog angazmana moraju, takodje, necim da se bave. Unapredite uslove zivota na Kosovu, vratite Albanke u skole, na fakultete, na njihova radna mesta, investirajte u razvoj, zdravlje, obrazovanje i imacete istu natalitetnu stopu kakvu ima Evropa. Lepo je radjati, ali nije lepo biti inkubator, ni zdravo.

Izjava koju ste dali, gospodjo Trajkovic, ima funkciju u kontekstu aktuelne politike. To je jedna od mnogobrojnih izjava predstavnika vlasti koja seje mrznju, nepoverenje i poziva na rat. Ako je NJIH enormno vise od NAS, znaci ONI ce NAS potisnuti, ugusiti, uzeti nam prostor. Vase reci su poziv da MI NJIMA uradimo to pre no sto ONI to urade NAMA. Na taj nacin se javno mnjenje priprema da prihvati zlocinacku politku koju rezim, ciji ste Vi deo, vodi na Kosovu.

Gospodjo Trajkovic, izjave ostaju, ne moze biti da ih nije bilo. Vasih reci ce se stideti i vasi praunuci. Za Beogradski zenski lobi

Nadezda Cetkovic
Jelka Kljajic-Imsirovic

“Plahovita eticka pobuna", “Nasa Borba", 6-7. jun 1998.

Da Zivan Berisavljevic, predsednik Saveta Novosadskog univerziteta i clana Predsednistva PK SK Vojvodine, nije kao svoj prvi zadatak dolaskom na ovu funkciju - javno zahtevao da se jedan asistent “konacno otera" sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu - i da nije pretio svima onima koji to bas nisu bili voljni da sprovedu - mozda bi mu i neko poverovao o tome da se zalagao za neku demokratiju i dijalog.

Ali i bez toga, bilo ko ko je bilo kada i bilo gde imao bilo kakav susret sa ovim istaknutim partijskim radnikom, jednu stvar mu nikada ne bi mogao poverovati - da je on bilo sta imao sa “ekstremnim anarholiberalizmom". O tempora - mores! Glavoseca, siledzija i clan staljinistickog lokalnog rukovodstva - slobodar?

Igor Stankovic

Beograd

CITAOCI KRITIKUJU...

Iz neobjasnjivih razloga, moja poslednja dva pisma nisu objavljena na Internetu. Moje je da pretpostavim da vi ne objavljujete argumentovane kritike, vec raznorazna nekulturna pisma (cast i izuzecima) ili pisma pohvale (ne znam na sta me to podseca, Tito? Sloba? itd.) od mnogobrojnih citalaca. Ali neka samo vi nastavite tako “vasim putem" (malo je falilo da napisem Titovim), dijelite nagrade albanskim studentima, uzdizete OVK i “udrite" po Srbima (to vam je samo u Srbiji pod legalnom kontrolom dozvoljeno, da to pokusate medju Albancima “demokratama" na Kosmetu zivot vas i vasih reportera bi bio jako kratak - jer imate vecinom srpska imena, necu da kazem da ste Srbi jer vjerujem da se Srpstva stidite i da sebe zovete evropljanima ili slicnim). Ukazivati na negativne strane srpske sadasnjosti je jedna stvar, a pljuvati po svemu je sasvim druga.

Ovo sve mi lici na jedno “humanitarno" ili slicno udruzenje ili organizaciju koja djeluje na prostoru Jugoslavije ali se finansira iz vana: Kada je jedna druga postojeca srpska organizacija pozeljna da se ukljuci u rad prvopomenute dobila je odgovor da se to ne bi dopalo njihovim finansijerima i da je to zbog toga nemoguce. Ni vasim sponzorima se ne bi dopalo da pisete drugacije pa bi prestali da vas placaju.

Nenad Cuturic

Sundsval, Svedska

KANADSKA NOSTALGIJA

Evo vec je sesta godina od kada sam Beograd, Savu i Dunav, Cuburu, “Vltavu", “Sokolac", “Cubursku lipu", “Staru Srbiju" i ostale znamenitosti Cubure i Beograda zamenio za Vancouver, B. C., Pacific i “mali milion" belosvetskih kafana i kafanica svakojake vrste. Umesto “Zvezde" na Marakani, sada sedim kuci i gledam NBA kosarku sa Divcem, Kukocem i ostalim “dzordanima" uz slabasno kanadsko pivce.

Koliko god da mi je u novom gradu i zemlji dobro (a bolje mi je sigurno nego pre pet i nesto godina u zemlji proleterskoj) ja sam i dalje i te kako znatizeljan za sve sto se zbiva u Jugi, kako ovoj “short" verziji tako i onoj u kojoj sam rodjen i proveo 50 godina zivota. Posto sam strastveni citalac novina (nekadasnjih “Vecernjih novosti") postao jos kao gimnazijalac (davno bese), normalno da mi je ovde mnogo nedostajala NASA stampa. Dovijao sam se na svakojake nacine i citao sve sto mi je bilo dostupno u Vankuveru ali, nazalost bio uglavnom nezadovoljan kako nacinom prezentiranja vesti, tako i “objektivnim" komentarima koji su bili sve, samo ne to.

Koincidentno, do Interneta (i naravno Vase-Nase Borbe i B92) sam se dokopao bas na pocetku Studentskih protesta - 1997. i od tada postao i ostao Vas svakodnevni citalac. “Nasa Borba" i B92 su konacno apsolutno zadovoljili moje apetite i glad za aktuelnim informacijama iz Juge. Ja Vam se na tome zaista najiskrenije zahvaljujem. Zvuci mozda apsurdno ali ja nemam razloga da im ne verujem. ZASLUGA je Vasa. Vi stvarno mozete biti ponosni na ovome sto ste do sada ucinili i cinite. Jos jednom, BRAVO ljudi!

Grada Djordjevic

Kanada

KAKVO JE VREME DOSLO

Sluzenje psima mnogi dozivljavaju kao cast. Bore se mnogi za pseca prava. Sta su ljudi u odnosu na pse? Sta ce ljudima setalista, nocni mir, sigurnost prolaza? Psi su tu da pripreme na nedace koje vas od ljudi mogu snaci.

U sredu, 18. marta ’98. godine jedva su se slucajno zateceni izborili sa nekoliko pasa koji su napali u krugu Klinickog centra devojcicu. Majka i dete su bili izgubljeni od straha. Imamo li prava na bezbedno kretanje?

U januaru, na Senjaku, psi su napali starijeg gospodina, poderali mu pantalone i mantil. Komunalna i ekoloska inspekcija traze lekarsko uverenje, nije dovoljna rec, neprijatnost, strah, naneta materijalna steta. Drustvo nalazi veci interes za psece nestasluke nego za bezbednost ljudi.

Zoran Ignjatovic

Beograd

POLUVEKOVNI REPERTOAR BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Artur Klark je u svom zavetnom delu definisao intelektualca kao osobu cije obrazovanje uglavom ne odgovara kolicniku inteligencije. U trenutku masovne profesorske izdaje mogao bi se dodati i moral. Oportunizam je nesto sto je uvek odlikovalo univerzitetske karijere. Sacuvati svoja mala, kako tako stecena carstva, postaviti glupljeg od sebe za svog naslednika, napraviti negativnu selekciju, uracunavati drustveno- politicke zasluge u sticanje akademskih zvanja, sve je to bio repertoar Beogradskog univerziteta u poslednjih pedeset godina.

Zato je najbolje da beogradski studenti sada konacno prihvate cinjenicu da nikada nisu imali profesore koji su dorasli ideji autonomije Univerziteta. Bilo samo onih koji su blagonaklonije gledali na to sta “deca misle", ali iskrenih pristalica nikada.

Studenti su uvek bili sami.

Zato je dobro sto su beogradski profesori pokazali sta misle kroz licemerne ostavke, izbegavajuci svaku odgovornost i suceljavanje sa cinjenicom da moraju da budu uz svoje studente.

Rezimi dolaze i odlaze, nijedan nije trajao vecno. Nauka je nadzivela sve rezime i politike ovog sveta. Kad je nedostajalo morala, nedostajalo je i nauke. Tako je i sada. Kada se pokazao moral i nauka se vraca u zivot. Sadasnje profesore Beogradskog univerziteta ce nadziveti samo stid, kao na kraju Kafkinog PROCESA.

Stid onih koji su dali ostavke na slobodu.

Gradimir Aleksic

Beograd