ZASTO SE NECE UJEDINITI SD I DC?

Iako su se dogovorili oko statutarnih pitanja, zatim oko nacina kako treba da izgleda ujedinjenje, cak i oko najvaznijih uloga, zapelo je oko mesta predsednika stranke

Kada je prvi put objavljena informacija, da ce se ujediniti Socijaldemokratija i Demokratski centar, mnogi su odmahnuli rukom i rekli da od toga nema nista. Odnosno, da ce se ta prica (kao uostalom i sve price na ovom prostoru) zavrsiti u stilu “tresla se gora, rodio se mis". Medjutim, kada je obelodanjen Nacrt sporazuma Socijaldemokratskog centra - stranke u osnivanju, pa kada je jos i zvanicno potpisan (uz prisustvo televizije i fotoreportera koji su sve to ovekovecili), cak i sumnjicavi su se ponadali da je to pocetak stvaranja alternative rezimu Slobodana Milosevica.

Puklo je, kada je trebalo da to sto su napisali i potpisali, realizuju u praksi, tj. da predju sa reci na dela. Iako su predstavnici Socijaldemokratije, napustali pregovaracke sastanke ljuti i razocarani ishodom razgovora (o cemu su novinari bili obavesteni), dr Dragoljub Micunovic, predsednik Demokratskog centra, pokusavao je da “spusti loptu" i da smiri strasti. Na pitanje radoznalih novinara odgovarao je “da tu nema sta da se kaze" i da je u pitanju “sukob dva koncepta".

Po njemu, jedino resenje za izlazak iz “pat pozicije" je da se stranke ujedine u dve faze, zatim da obe daju jednak broj ljudi za sve organe u stranci i da postoje dva kopredsednika. Svako drugo resenje je tehnicki neizvodljivo, isticao je predsednik Demokratskog centra, dodajuci da je za ujedinjenje, tj. da bi sve to zazivelo na terenu, neophodan period od sest meseci do godinu dana. Na nase pitanje, sta ukoliko se u medjuvremenu raspisu izbori, dobili smo sledeci odgovor: “Nasa jedina sansa je da se ujedini cela demokratska opozicija".

Iz redova Socijaldemokratije na tu temu moze da se cuje, da oni ne zele da budu “moneta za potkusurivanje", odnosno da ne zele da posluze nezadovoljnim “centrasima", da “smene Micuna". Da li su predstavnici obe stranke bili iskreni jedni prema drugima kada su govorili o kadrovskim i finansijskim mogucnostima svoje stranke, u Socijaldemokratiji kazu da su naknadno saznali “kako stvari stoje". “Kada smo vodili pregovore bili smo obavesteni da imaju 60 opstinskih odbora u unutrasnjosti, proverili smo, imaju samo 22. Takodje, receno nam je da imaju novca na ziro racunu, proverili smo, nemaju ni dinara, saznali smo od dobro upucenih u toj stranci". Takodje, tvrde da se dr Micunovic plasio, da se za predsednika predlozi vise kandidata, “nije bio siguran da ce svi njegovi glasati za njega". Posto u DC postoji struja, koja je, kako kazu, nezadovoljna statusom stranke, tj. njenim polozajem na politickoj sceni Srbije, zato su pale i prve ostavke.

“Ostavku podnosim zato sto nije doslo do integracije. Sve vreme smo govorili da nece biti liderskih problema, da smo prevazisli liderske sujete, da cemo biti primer ostalim strankama kako treba da rade, budili smo nadu ljudima. Medjutim, nesto sto je izgledalo kao srecno resenje, odjednom je postalo kamen spoticanja", kaze dr Bora Kuzmanovic, sada vec bivsi potpredsednik Demokratskog centra, objasnjavajuci zasto je podneo ostavku. Zapelo je oko mesta predsednika stranke. Tu je tvrdoglavost pokazala i jedna i druga strana, SD je insistirala da Vuk Obradovic bude kandidat za predsednika, ne sporeci da i DC kandiduje Micunovica. Medjutim, Micunovic (cak i ja) je smatrao da to nije najbolji nacin da se resi pitanje prvog coveka, zato sto se radi o stranci koja se tek ujedinjuje, zalagao se za ideju kopredsednika sto je SD nije prihvatila", objasnjava Kuzmanovic.

M. Kalinic