NEMACKI KANCELAR KOL I PREDSEDNIK RUSIJE JELJCIN RAZGOVARALI O KOSOVU

Dok je ruski predsednik upozorio na opasnosti vojnog mesanja na Kosovu, Kol je rekao da su dve delegacije razmotrile sve mogucnosti za brze zaustavljanje prolivanja krvi u ovoj pokrajini

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

O vojnoj intervenciji nisu razgovarali: Predsednik Jeljcin i kancelar Kol na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Bonu

Nemacki savezni kancelar Helmut Kol i ruski predsednik Boris Jeljcin juce nisu razgovarali o mogucoj vojnoj intervenciji na Kosovu. Tako je na zavrsnoj konferenciji za stampu posle razgovora sa ruskim predsednikom rekao kacelar Kol. Dok je on istakao prevashodno da je "pitanje razvoja na Kosovu istovremeno i pitanje nemacke unutrasnje politike", Jeljcin je pozvao na obazrivost kada je rec o intervenciji spolja sa ciljem smirivanja situacije na Kosovu.

Jeljcin je, govoreci o Kosovu, naglasio da su "pokusaji intervencije silom spolja veoma opasni". "Oni bi vodili eskalaciji sukoba i povredi granica. To bi pak vodilo destabilizaciji na Balkanu, a posledice za citavu Evropu bile bi nepredvidive", rekao je ruski predsednik, naglasavajuci da toga "moraju da budu svesni sefovi svih evropskih drzava".

Ruski ministar odbrane Igor Sergejev je pak sinoc u Bonu rekao da se Moskva "u principu ne protivi akciji NATO-a na Kosovu za koju bi postojalo odobrenje Ujedinjenih nacija". "Do toga bi moglo da dodje na osnovu odluke Saveta bezbednosti", rekao je Sergejev na pitanje kakav je ruski stav u vezi sa mogucom intervencijom NATO-a na Kosovu, dodajuci da se u tom slucaju "Rusija ne bi protivila".

Kancelar je na konferenciji za stampu, odbacujuci novinarske opaske da je njegov razgovor sa Jeljcinom o Kosovu bio "kontroverzan", rekao da vojna akcija nije bila njihova tema. Rekavsi da je sa Jeljcinom postignuta saglasnost o tome da "svaka forma nasilja mora da bude odbacena", Kol je rekao da su dve delegacije "razmotrile niz mogucnosti kako bi dve zemlje mogle da doprinesu sto brzem zaustavljanju prolivanja krvi na Kosovu"."Mi smo pokusali da razmotrimo sta mozemo da ucinimo pre takvih razmisljanja (o vojnoj intervenciji). Slozili smo se da sadasnja zbivanja nalik gradjanskom ratu moraju sto pre da budu okoncana", rekao je nemacki sef vlade.

Posebno je istakao da je ruski predsednik "izrazio spremnost da upotrebi veliki uticaj koji ima u Beogradu da bi prolivanje krvi bilo zaustavljeno sto je pre moguce". Na pitanje novinara gde vidi mogucnosti uticaja na jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, Jeljcin je odgovorio da su "sanse za resavanje kosovskog problema utoliko vece ukoliko mekse odgovori na ovo pitanje".

Kol je i posle susreta sa Jeljcinom ponovio ono sto je ionako jasno proteklih sedmica dok se zahuktava nemacka predizborna kampanja. “Jeljcinu i ruskoj delegaciji smo preneli koliko je, imajuci u vidu ljudski jad i patnje neposredno pogodjenih, pitanje razvoja na Kosovu pitanje nemacke unutrasnje politike”, rekao je Kol.

On je podsetio da je SR Nemacka primila 350 000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine i za njih dala vise nego bilo koja druga zemlje u Evropi. “Smatrali smo ljudskom obavezom da im pomognemo i za izvesno vreme im damo sansu da ovde zive u miru”, rekao je kancelar naglasavajuci da je od novca nemackih poreskih platisa, iz federacije, saveznih pokrajina i komuna dato 15 milijardi maraka za zbrinjavanje ratnih izbeglica.

Izrazavajuci zadovoljstvo cinjenicom da se do sada u BiH vratilo oko 200 000 ljudi, Kol je izrazio bojazan da bi u nemacku mogla poceti da stize nova reka izbeglica. “Moram da zakljucim da, s obzirom na najnoviji razvoj na Kosovu, raste opasnost da se velikom broju ljudi odande kao jedini spas ukaze bekstvo iz zemlje. To je razlog zasto smo izuzetno zainteresovani da evropska zajednica, evropski narodi i svi ostali zainterrsovani nesto preduzmu”, istakao je kancelar. Za ovaj nemacki problem ruski predsednik je iskazao “veliko razumevanje” rekavsi da “Kosovo jeste opasno zariste napetosti u Evropi” i da znam da “ponovo ima izbeglica koji se upucuju ka Nemackoj”.

Tokom preksinocnjih razgovora Kola i Jeljcina Ruski predsednik je, kako je saopstio njegov portparol sergej Jastrezembski, istakao stav da je “Kosovo neodvojivi deo Jugoslavije”. Za razliku od ministra odbrane, Jeljcinov predstavnik za stampu nije zeleo da daje nikakav odgovor na pitanje o mogucem vojnom prisustvu NATO-a na Kosovu, odnosno u susednim zemljama.

U Nemackoj se uveliko vodi rasprava o mogucnostima vojne akcije na Kosovu ili u susednim zemljama, koja bi doprinela smirivanju situacije u pokrajini. Saglasnosti o tome jos zapravo nema, ali se kljucnim, berem u nemackoj vladi, smatra neophodnost da se pre bilo kakve akcije obezbedi saglasnost i podrska Moskve. Ministar inostranih poslova Klaus Kinkel je u nedelju popodne, uoci ministarskog saveta EU i sastanka sa Primakovim, saopstio u vezi sa mogucnostima izlaska iz kosovske krize, da “Albanija i Makedonija moraju svakako da budu stabilizovane" te da bi “u slucaju prisustva NATO-a u ove dve zemlje u okviru programa ’Partnerstvo za mir’ Rusija svakako trebalo da bude ukljucena".