Spas za "spasioce nacije"

Pise: Zoran Pavic

Ovom narodu definitivno vise niko ne moze da pomogne, osim fudbalske reprezentacije Jugoslavije - zakljucak je koji se ovih dana namece na osnovu pisanja stampe i agitprop grmljavine u etru.

Odranije i previse poznata floskula - ako zelis Jugoslovena (dakle, i Srbina) da pogodis u srce, gadjaj ga u loptu (citaj: fudbal) - aktuelizovana je u ovo predmundijalsko vreme u svojoj modernijoj verziji. Svima nama se u poslednjih desetak godina zaista nista lepo nije desilo, ako izuzmemo radosti koje su nam priredili kosarkasi, odbojkasi, vaterpolisti... Sve to zajedno sada izgleda kao “luk i voda", situacija u zemlji je “izuzetno ozbiljna" (sa tendencijom daljeg pogorsanja), situacija je, tacnije, toliko katastrofalna da je svetski fudbalski velesajam i nasa zastava na njemu idealna prilika da se ocuva ozbiljno ugrozeno “mentalno stanje" nacije.

Vec dvadesetak dana Mondijal 98. je tema broj jedan u celom svetu, po tome smo punopravni clanovi svetske zajednice, “nismo mimo sveta" - sto rece jednom jedan politicar. Na zalost, tu je kraj slicnostima i pocinju razlike.

Svet naime, nema Kosovo (ima samo problem), nema ovako “stabilnu" ekonomsku situaciju, kaskajucu inflaciju, kilavu federaciju, nacionalnu frustraciju, medjunarodnu izolaciju i nadasve - takvu reprezentaciju. Nesumnjivo jak sastav nacionalne selekcije u fudbalu postao je u tom kontekstu i mnogo vise od toga, sopstvenog kvaliteta, fudbala i sporta uopste.

Dezurni cinici su vec nagovestili da ce se za trajanja Svetskog prvenstva u Francuskoj u “off-u" desiti mnoge “mozda i podjednako" vazne stvari. Ispotpisivace se stosta o Kosovu, provuci jedna od dve planirane devalvacije, doneti buljuk “rutinskih" sistemskih zakona... Ako fudbalerima krene dobro, nacija te “sitnice" jednostavno nece ni primetiti. Ako krene dobro!

A ako bude drugacije? Da ne cuje zlo, na tako nesto nije ni najmanje popularno ni misliti, jos manje upozoravati. Jedini izuzetak su fudbaleri koji su doduse skromno pokusali da utule euforiju, pokusali kazemo, jer je sve vec i pre toga isuvise uzelo maha.

“Spasioci nacije" su, srecom, na letu ka Francuskoj imali i usputno “prizemljenje", preksinoc u Bazelu. Remi protiv Svajcarske, ma koliko rezultatski, sportski i igracki beznacajan, u tom smislu ucinio je dobro delo. Makar deo uspaljene populacije shvatio je da je ipak u pitanju samo fudbal i da se tu, tu i tamo, desavaju i neocekivane (neprijatne) stvari kao sto su sankcije i poskupljenje, na primer.

I da biti ili ne biti nije ni najmanje stimulativno jer lopta tad obicno pokaze - cose.