MLEKARI POLAKO ALI SIGURNO IGNORISU VLADINU ODLUKU DA NE DOZVOLI POSKUPLJENJA

Proizvodjaci podizu cene kiselomlecnih proizvoda za oko 20 odsto. “Krajnje je vreme da se uvedu ekonomski umesto politickih kriterijuma i koriguje cena mleka", kaze Bratislav Banjanac, direktor Novosadske mlekare

Potrosaci ce, ako ne vec danas, onda ovih dana, kupovati neke vrste dugotrajnog mleka i kiselo-mlecnih proizvoda Sabacke mlekare po visim cenama. Ova mlekara ce samo slediti primer Suboticke mlekare koja je pre nekoliko dana korigovala cene mleka “plus" i jogurta za oko 20 odsto. Mleko “plus" umesto 2,31 kosta 2,89 dinara, a litar jogurta umesto 5,80 staje 7,74 dinara. Vecina ostalih mlekara, za sada, samo razmisljaju o uskladjivanju cena mleka i mlecnih proizvoda koje nisu pod direktnom kontrolom, sa novim cenama Suboticke mlekare. Medjutim, cim se na trzistu pojave vise cene dva proizvodjaca, malo je, verovatno da i one nece u kratkom roku doneti istu odluku.

“Krajnje je vreme da se uvedu ekonomski umesto politickih kriterijuma i koriguje cena mleka. Ako se nista ne promeni u cenama pasterizovanog i sterilnog mleka, na jesen ce situacija biti daleko ozbiljnija jer ce doci do nestasice. Ponuda za otkup mleka se u nasoj mlekari smanjila za 12 odsto. I proizvodjaci i mlekare imaju gubitke na proizvodnji i preradi mleka. Ono bi po masnoj jedinici trebalo da kosta 60 para, odnosno da proizvodjac dobije za litar tri dinara. Proizvodjacka cena jednog litra pasterizovanog mleka bi trebalo da iznosi od 4,60 do 4,80 dinara, a maloprodajna cena oko pet dinara.", kaze Bratislav Banjanac, direktor Novosadske mlekare.

Politika kontrole cena bi trebalo da se promeni jer drzava nije uspela da zaustavi korekciju cena repromaterijala i ambalaze. Proizvodjaci su ih uskladili sa novim kursom marke. Ambalaza za sterilizovano mleko je pre devalvacije kostala 47 para a sada 1,20 dinara dok je za pasterizovano mleko iznosila 37 a sada je 85 para. Ako se ne dozvoli povecanje cena, drzava ce potrositi devize na uvoz mleka, kaze Banjanac.

Resenje prema recima Banjanca ne treba traziti u korekciji cena kiselo-mlecnih i ostalih proizvoda od mleka jer bi “potrosaci tada navalili na jeftinije pasterizovano mleko". Banjanac ipak ne iskljucuje da ce u krajnjoj liniji razmotriti i ovu mogucnost kako bi se smanjili gubici.

Milos Pucarevic, zamenik direktora “Imleka" kaze da su u maju isporucili sedam odsto vise pasterizovanog mleka nego u istom periodu prosle godine, ali ne zbog povecane ponude, vec na stetu dugotrajnog mleka. Gubitak na litru pasterizovanog mleka u “Imleku" je 74 pare, na dugotrajnom 90, a na kiselo-mlecnim proizvodima od 24 do 30 para, kaze Pucarevic, napominjuci da izlaz ne treba traziti u delimicnom poskupljenju, vec treba korigovati sve ili nijednu cenu.

Dusan Popovic, direktor Sabacke mlekare smatra da su pariteti cena mleka “ozbiljno naruseni jer je pre dve godine litar kostao od 40 do 47 pfeniga, a za dvadeset meseci, koliko nije menjana cena mleka, ona je pala na 22 do 25 pfeniga. Otkup se u Sabackoj mlekari nije smanjio, samo zato sto redovno isplacuje otkupljeno mleko, ali ove cene ne obezbedjuju zaradu iz koje bi se moglo izdvojiti za ulaganja u proizvodnju, kaze Popovic. “Realna najniza cena za proizvodjaca morala bi biti, najmanje tri dinara za litar. Standard se, vec duze vreme cuva, jedino kontrolom cena hleba i mleka. Kisela voda kosta pet-sest dinara. Jedini nacin da se odrzi gola egzistencija je povecanje cena kiselo-mlecnih proizvoda koji su formalno na rezimu saglasnosti a u stvari pod kontrolom i kad se posalje vladi zahtev za korekciju ovih cena, ne nailazi se na razumevanje", kaze Popovic.

S. Jovicic