STUDENTSKI PROTESTI KAO POSLEDICA POLITIZACIJE SVAKODNEVICE

U periodu intenzivnog raspadanja drustva i ratnih sukoba, socijalnu aktivnost u Srbiji prihvataju sve mladje generacije pa su se ’92. u proteste prvi put ukljucili i srednjoskolci, kaze za “Nasu Borbu" sociolog Lilijana Cickaric

Studenti Beogradskog univerziteta su ponovo u protestu. Ovoga puta njihov bunt je usmeren protiv novog Zakona o univerzitetu kojim se ukida autonomija ove 160 godina stare srpske visokoskolske i u svetu postovane institucije. Pravi je trenutak da se javnost podseti na zanimljivo istrazivanje sociologa Lilijane Cickaric, magistra u Institutu drustvenih nauka u Beogradu, koje se odnosi na drustveno-politicki profil studenjnata ucesnika i apstinenata u Studentskom protestu 1996/97.

Kontinuirano se bavite istrazivanjima svih aspekata studentskih protesta od devedesetih do danas. Do kakvih ste saznanja i podataka dosli istrazujuci socijalnu aktivnost tudenata?

- Socijalna aktivnost studenata je poslednjih godina postala permanentna pojava i jedna od glavnih vrednosnih orijentacija danasnje generacije mladih. To se moze smatrati posledicom intenzivne politizacije svakodnevnog zivota i njihovog politickgo sazrevanja u uslovima krize i tranzicije drustva. U periodu intenzivnog raspadanja drustva i ratnih sukoba, socijalnu aktivnost u Srbiji prihvataju sve mladje generacije, pa su se 1992. godine prvi put u proteste ukljucili i srednjoskolci. I rezultati nekih ranijih istrazivanja mladih s kraja osamdesetih su pokazali visok stepen spremnosti da se angazuju, posebno u vaninstitucionalnim akcijama koje se bave centralnim drustvenim pitanjima i podstaknu pozitivne promene u drustvu. Mladi danas reaguju na vakuum, nastao raspadanjem starih i nemogucnoscu uspostavljanja novih drustvenih vrednosti, pa zato studentski protesti predstavljaju, istovremeno, i negativnu i pozitivnu pojavu sadasnjeg drustva, jer nastoje da revitalizuju potisnute vrednosti.

Kako studenti, koji ne ucestvuju u protestima, objasnjavaju svoju permanentnu apstinenciju?

- Sasvim je ocekivano da jedan broj studenata nije ucestvovao u Studentskom protestu 1996/97, a najveci broj njih nije ni ranije ucestvovao ni u jednom drustvenom protestu. Ovako orijentisani studenti su dosledni u svom pasivnom odnosu prema drustvenom i politickom angazovanju. Mnogi navode apatiju i nezainteresovanost za politiku, neki smatraju da je protest ispolitizovan, dok ima mnogo onih koji nisu ucestvovali u protestu zato sto reaguju emotivno, pesimisticki i, u vecem broju od svojih kolega-ucesnika, izrazavaju zelju da napuste zemlju.

Vecina je, ipak, podrzavala protest, iako su bili razocarani i nisu verovali u mogucnost ostvarenja bilo kakvih politickih promena. Bitno je naglasiti da politicki stavovi i ubedjenja nisu imali dominantan uticaj na njihovu odluku da ne ucestvuju u protestu. Rezultati istrazivanja pokazuju veliku slicnost u percepciji globalne drustvene situacije i u evaluaciji pojedinih politickih vrednosti, kako ucesnika protesta tako i apstinenata.

Prema rezultatima istrazivanja, ucesnici protesta i apstinenti se ne razlikuju u velikoj meri po svojim ideolosko-politickim stavovima i orijentacijama, vec se pre moze govoriti o socio-kulturnim ciniocima u okviru razlicitih socijalizacijskih modela u porodicnom okruzenju, posredstvom kojih se socijalna politicka aktivnost pojedinaca podstice ili ogranicava.

Da li su niz negativnih socijalnih pojava, razgradnja svih vrednosti sistema, beda i siromastvo homogenizovali mladu generaciju da o znacajnim drustvenim pitanjima razmisljaju na slican nacin?

- Posmatranjem politickih stavova ucesnika i apstinenata u protestu, namece se zakljucak da nije rec o politickom i idejnom razmimoilazenju izmedju pojedinih generacijskih grupa, vec se pre moze govoriti o jedinstvenoj “politickoj generaciji" koja stupa na drustvenu scenu u vrtlogu tranzicije i turbulentnih socijalnih promena. Oni su jedinstveni, prvenstveno u izrazavanju nezadovoljstva sadasnjom drustvenom situacijom i u kritici aktuelne politike, vlasti i institucija sistema.

Razlike se ispoljavaju kad je rec o nacinu, sredstvima i vidovima delovanja. Studentska generacija 1996/97. je svojim stavovima i ponasanjem nastojala da favorizuje moralnost, pravednost, slobodu i demokratiju kao temeljne politicke i duhovne vrednosti. Uocljiv je visi stepen zalaganja za ove vrednosti kod studenata u odnosu na opstu populaciju.

Stav akademskih gradjana prema politickih strankama u Srbiji?

- Konfuzija oko pojmova desnice, levice i centra koja vlada na nasoj politickoj sceni reflektuje se i na razumevanja ovih pojmova. Rezultati istrazivanja potvrdjuju da je levica najmanje prihvatljiva politicka opcija kako ucesnika tako i apstinenata u Studentskom protestu 1996/97. Vecina ucesnika smatra da su Slobodan Milosevic, SPS i leva koalicija najodgovorniji za politicku i drustvenu krizu.

Desno opredeljenje studenti najcesce identifikuju sa “suprotnim vladajucoj partiji koja sebe smatra levom". I, zato, umerenoj desnici i centru unklinira najveci broj studenata. Medju onima koji nisu ucestvovali u protestu, cak jedna cetvrtina nije mogla da definise svoju idejno-politicku orijentaciju. Ova cinjenica potvrdjuje nasu pretpostavku da politicka uverenja i orijentacije nisu faktor koji determinise prosocijalnu aktivnost studenata, vec se pokazalo da su to uslovi politicke socijalizacije u porodici i izvan nje, kao i intezitet politicke atmosferer i kulture u najuzem socijalnom okruzenju stedenata.

Sta je pokazalo istrazivanje socijalnog statusa studenata?

- Socijalni status mlade generacije se drasticno pogorsava. Zaostavaju se i produzavaju svi vidovi kontrole i potcinjenosti mladih. Nema uslova za samostalan zivot i zasnivanje porodice. Nemogucnost zaposljavanja i stambeni problemi su osnovni razlozi zbog kojih mladi odlazu i bracnu zajednicu. Karakteristicno za ovu grupu studenata je i to da cak polovina oceva i majki ima fakultetsko obrazovanje i da u strukturi zanimanja pripadaju strucnjacima. Uprkos tome, vecina i ucesnika i apstinenata protesta dozivljava materijalne teskoce kao najcesci problem sa kojim se suocavaju njihove porodice. Smanjene mogucnosti potrosnje, izolacija zemlje, otezana komunikacija sa svetom i raspadanje postojeceg vrednosnog sistema menjaju strukturu potreba i stil zivota danasnje generacije mladih.

Sve je vise mladih koji napustaju zemlju, jer ne mogu da ostvare pravo na rad i normalan civilizacijski zivot. Do kakvih ste podataka dosli kada je rec o ovoj pojavi koja preti da nasu zemlju pretvori u drustvo starih?

- Medju studentima je najveci broj potencijalnih iseljenika. Napustaju zemlju zato sto nemaju uslove da se ekonomski osamostale i obezbede integritet. Srbiju je od 1991. godine napustio ogroman broj naucnih radnika, istrazivaca, doktora nauka i magistara. Nekoliko stotina hiljada mladih je izbeglo zbog rata, sankcija i siromastva. I danas tekuci politicki i socijalni problemi ponovo pothranjuju atmosferu stalnog razmisljanja o prinudnom odlasku u svet.

U ovim kriznim periodima formirala se nova generacija studenata koja izrasta na moralnom i duhovnom konfliktu, sukobu interesa i potreba i mogucnosti njihovog zadovoljenja u postojecem sistemu. Protesti studenata su na povrsinu izbacili novu generaciju za koju je politicka aktivnost postala nacin zivljenja. Olga Vasiljevic