TRAGOM VESTI: FELIPE GONZALES, KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA EVROPSKE KOMISIJE

Bivseg spanskog premijera podrzava dugogodisnji predsednik Evropske komisije Zak Delor. Novi predsednik bi trebalo da ocvrsne federalnu strukturu Evropske unije

Jovan Radovanovic

Felipe Gonzales, vodja spanskih socijalista, bivsi premijer Spanije, nesudjeni izaslanik OEBS za Jugoslaviju, po svemu sudeci, buduci je predsednik Evropske komisije.

Ova nezvanicna “vlada" Evropske unije sa sedistem u Briselu, treba da dobije novoga sefa od sredine iduce godine. Na samitu na Krfu 1994. zbog protivljenja Dzona Mejdzora ,tadasnjeg britanskog premijera, nije izabran kandidat iza kojeg je stajala vecina, tadasnji belgijski premijer Zan-Lik Dehaen, tako da je naknadno, na hitnom sastanku u Briselu, kao kompromisno resenje na to mesto postavljen Luksemburzanin Zak Santer.

Iza Gonzalesove kandidadure stoji najmocnija grupacija u Evropskom parlamentu, socijalisticka, ali i neke znacajne licnosti EU. Jedna od njih je dugogodisnji predsednik Evropske komisije, blizak Miteranov prijatelj, Zak Delor. Njemu “evroskeptici", posebice Britanci, pripisuju u zaslugu da je snazno gurao projekat Evrope kao federacije drzava, na radost “evrooptimista" ciji se centri, prema nekim tumacenjima, nalaze pre svega u Parizu i Bonu.

Delor je, takodje, igrao izuzetnu ulogu u priblizavanju dveju vekovima zaracenih nacija i drzava, Francuske i Nemacke. Uz pomoc kancelara Kola, s kojim je imao izvanredne licne odnose i svog dugogodisnjeg zastitinika, Fransoa Miterana, Delor je gotovo celu deceniju uspesno gradio ujedinjenu Evropu.

Na uzas “evroskeptika" Delor se nedavno pojavio sa provokativnim predlozima. Najpre, kao sef visokokotiranog “trusta mozgova" Notre Europe (Nasa Evropa), Delor je sugerisao da najjace politicke grupacije u Evropskom parlamentu, pred izbore zakazane za iducu godinu, vec sada zapocnu svoju predizbornu kampanju, da se tome u svim evropskim medijima posveti veliki publicitet kako bi se najsira javnost ukljucila, vise nego do sada, u izbore. “Tako bismo gradjane Evrope", rekao je Delor “vise umesali u poslove njihove Unije."

U cemu je Delorova provokacija?

Izbori za Evropski parlament su do sada privlacili malo paznje javnosti i prakticno su se zavrsavali u nacionalnim parlamentima, tako da su se i “delegacije" ponasale - nacionalno. Delor sugerise okupljanja na politickim platformama, ne nacionalnim.

U nastavku Delorovih “provokacija" jeste i Gonzalesova kandidatura. Do sada se predsednik Evropske komisije uglavnom birao dogovorom sefova nekoliko najvaznijih evropskih vlada. Sada bi, ako Delorovi predlozi prodju, Evropski parlament o tome odlucivao i imao pravo da odbaci, ili prihvati, predloge sefova vlada.

Prema analiticarima koji prate odnose unutar EU, smatraju da bi dolazak Gonzalesa na mesto sefa Komisije, ojacao njene “misice", sto je neophodno pre nego sto zapocne proces prijema novih clanova iz Istocne Evrope koji su prosli “testove" kroz Savet Evrope. S obzirom da ce Gonzalesa, nesumnjivo, podrzati najjaca, socijalisticka politicka grupacija unutar Evropskog parlamenta, tesko da ce sefovi evropskih vlada moci da tu cinjenicu zaobidju.

Delor istice Gonzalesa kao prvog kandidata, ali su na “klupi za rezerve" jos i Piter Saterlend iz Irske i Italijan Djulijano Amato.

Dolazak Gonzalesa na najmocniji polozaj u Evropskoj uniji imace direktne reperkusije i na Jugoslaviju. On je otvoreno najavio da ce raditi na jacanju demokratije u ovoj zemlji, pruzati snazniju podrsku demokratskoj opoziciji u Srbiji, kao i liderima poput Djukanovica u Crnoj Gori i Dodika u Republici Srpskoj. Od Gonzalesa, koji bi imao za sobom najmocniju evropsku instituciju, podrsku moze da ocekuje i lider kosovskih Albanaca, Ibrahim Rugova, jer smatra da politika Kontakt grupe “kreni pa stani" na Kosovu ne donosi dobre rezultate.

Govoreci, pre neki dan u Briselu, na Savetu ministara EU, Gonzales se ne samo kriticki odnosio prema dosadasnjim potezima Kontakt grupe, vec se zalozio da Unije preduzme energicnije korake u resavanju kosovske krize pre nego sto bude kasno, jer ne zauzme li se “svrsci politicki kurs" situacija u juznoj srpskoj pokrajini moze biti “gora od Bosne".