Sta raditi s piromanima u "porodici"

Ponasanje Beograda prema Felipe Gonsalesu ne bi se moglo oceniti najmudrijim, narocito ako se zna da je Gonsales, koga podrzavaju svi evropski socijalisti, po svemu sudeci sledeci sef Evropske komisije, covek koji ce iz Brisela ubuduce i te kako uticati na sve odluke Evropske unije koje se budu odnosile na Jugoslaviju

Jovan Radovanovic

U evropskoj "piramidi" institucija i Kongres lokalnih i regionalnih uprava (CALR), koji inace nazivaju i "trecim stubom" Saveta Evrope, morao se proteklih dana pozabaviti situacijom na evropskom jugoistoku, Jugoslavijom i krizom na Kosovu. Kao sto vec mesecima Evropska unija, OEBS, Savet Evrope nude jugoslovenskim vlastima dobre usluge u brzom saniranju kosovske krize, tako je i CALR poslao poruku Beogradu, Pristini i Tirani da im svojim vec uhodanim programima moze i zeli pomoci.

CALR predstavlja 40 evropskih zemalja, clanica Saveta Evrope, s tim da 286 predstavnika u Kongresu zapravo predstavljaju vise od 200.000 gradova i regiona Evrope, od Britanije na zapadu, do Rusije na istoku Starog kontinenta. Nedavno, sastavsi se u Strazburu, clanovi CALR su sa svoje strane po ko zna koji put predlozili vladi u Beogradu da joj pomognu u pregovorima s kosovskim Albancima putem programa LDE (Local democracdz embassies). Kuriozitet jeste u tome sto su Savet Evrope i CALR prvu "lokalnu ambasadu demokratije" s pocetkom rata u bivsoj Jugoslaviji 1992. otvorili u Subotici. I, tvrde u Strazburu, ona je pokazala izuzetno dobre rezultate.

Balkanske trupe za Kosovo

Do sada su jugoslovenske vlasti ignorisale takve ponude. Nije sasvim jasno da li cekaju intervenciju NATO trupa na jugu Srbije ili se, naprosto, u kombinacijama s neizbeznim stranim "mesanjem" u "unutrasnje stvari" jedino racuna s Amerikancima. Evropske zemlje, koje se vec nalaze u NATO-u, mesecima pripremaju "balkanske mirovne trupe" koje ce, ako zatreba, intervenisati na Kosovu. Cinile bi ih jedinice iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grcke, Makedonije i Albanije, u organizaciji NATO i njegovom komandom. Predvidjeno je da, ako to ne ubrzaju dogadjaji u Jugoslaviji, organizovanje ovih trupa bude zavrseno pocetkom 1999. godine.

U svim neformalnim razgovorima, koje je ovaj novinar vodio u Strazburu, Evropljani ne kriju da su veoma zabrinuti predvidivim razvojem dogadjaja u Jugoslaviji, posebno na Kosovu. To znaci, svodjenja evropske uloge u resavanju krize na sekundarnu, a nametanje odlucujuce uloge SAD i vojnog dela NATO organizacije. Nijedan od zvanicnika Saveta Evrope i CALR nije pri tom krio da bi za Jugoslovene bilo mnogo povoljnije da se okrenu Evropi, nego sto se prepustaju definitivnom utvrdjivanju americke pozicije na jugoistoku Starog kontinenta.

Iako nama izgleda da je zapadni svet jedinstven u odnosu na probleme s kojima se mi ovde suocavamo, razlike su vise nego ocigledne. Evropa, zbog slicnih problema koji postoje u mnogim drzavama kontinenta, nikako nije sklona prekrajanju granica, teritorija, odnosno separatistickim pokretima. S tim se problemima vec godinama suocavaju Britanija, Spanija, Italija, od njih nije imuna ni Francuska, a da se ne govori o Ruskoj Federaciji. Evropske zemlje zato decenijama nastoje da razviju jedan decentralizovani model upravljanja drzavom, davanjem vecih ovlascenja, ali i povecavanjem odgovornosti regionalnih i lokalnih vlasti.

Nije zato nimalo neobicno da Evropa Jugoslaviji nudi modele kakvi su vec realizovani u Spaniji, koja zapravo predstavlja federalizovanu kraljevinu, ili Italiji s pokrajinom Alto Adidje (ili Juzni Tirol), kao i najnoviji dogovor o buducnosti Severne Irske.

"Prosrpski" socijalisti

Socijalisti, takodje, srazmerno svojoj snazi u Evropskom parlamentu, drze i kljucne pozicije u "evropskoj vladi", odnosno Evropskoj komisiji u Briselu. Oni, dakle, podrzani malom ali vaznom grupom, Ujedinjene evropke levice, u svim debatama o situaciji u Jugoslaviji, pored snazne kritike srbijanskog rezima, uvek ostavljaju otvorena vrata za razgovor i neophodnu pomoc Beogradu.

Cak se po kuloarima Palate Evrope cesto moze cuti kako su, recimo, francuski, spanski, italijanski socijalisti i britanski laburisti cesto "prosrpski" orijentisani. To je, dakako, prejako pojednostavljivanje, ali se slobodno moze reci da se ni tracka od "antisrpskog" u njihovim istupanjima ne moze naci. Naprotiv.

Ksenofobicna propaganda

Socijaliste Evrope takodje veoma zbunjuje tvrdoglavo odbijanje Beograda da prihvati Felipe Gonsalesa, istaknutog spanskog socijalistu, za medijatora u najnovijoj krizi. Ponasanje Beograda prema ovome Spancu ne bi se moglo oceniti najmudrijim, narocito ako se zna da je Gonsales, koga podrzavaju svi evropski socijalisti, po svemu sudeci sledeci sef Evropske komisije, covek koji ce iz Brisela ubuduce i te kako uticati na sve odluke Evropske unije koje se budu odnosile na Jugoslaviju.

Problemi koji su se na prostoru bivse Jugoslavije ispostavili kao kljucni - teritorije, granice, nacionalna homogenizacija - na srecu po Evropu, a nazalost po nas, tamo su davno prevazidjeni. Ujedinjena Evropa, bez obzira na neprestane medjusobne nesuglasice, stvarno postaje prostor u kojem su drzavne granice ono sto bi pokojni marsal "velike" Jugoslavije rekao - tek sare u jednom mramornom bloku. Evropljani vec u svakodnevnoj zbilji zive u povezanom, sve integrisanijem okruzenju i tesko mogu da razumeju balkanske tribalizme i revansizme koji vuku korene iz minulih stoleca.

Vise puta su najvisi predstavnici Saveta Evrope ponavljali ovome novinaru da bi i te kako voleli da u "velikoj evropskoj porodici" vide Jugoslaviju, ali da se ona mora povinovati nekim pravilima koja vaze za sve clanove "porodice". A u porodici koja zivi u istoj kuci, ako vasa soba gori, onda to ne moze biti vasa "unutrasnja stvar". Da je ta svest o velikoj medjusobnoj povezanosti snazna i medju tzv.obicnim svetom, potvrdio je i taksista u Strazburu koji se, saznavsi da je ovaj novinar iz Beograda, raspitivao za situaciju na Kosovu, zabrinuto rekavsi: "Gospodine, to je, ipak, jako blizu nama. Mi ne zelimo nikakav rat u bilo kom delu Evrope!"

Evropa, svesna velike konkurencije i sa Zapada i sa Istoka, nastoji da povezanija, bolje organizovana, udje u 21. vek i sa zaljenjem posmatra Srbiju, staru evropsku drzavu, sto se, zahvaljujuci ljudima koji je vode, trudi da se vrati u 19. stolece.