Nestanci na Kosovu, januar-maj 1998.

Izvestaj Fonda za humanitarno pravo 4. jun 1998. godine

Od pocetka ove godine, a narocito nakon rasplamsavanja sukoba izmedju vojno-policijskih snaga SR Jugoslavije i Republike Srbije, na jednoj, te naoruzanih kosovskih Albanaca, na drugoj strani, na Kosovu je nestalo vise desetina ljudi, cija sudbina i mesto boravka ostaju nepoznati nedeljama i mesecima nakon sto su poslednji put vidjeni. Iako se u medjunarodnom pravu pod prisilnim nestancima podrazumevaju slucajevi u kojima se lisavanje slobode uz odbijanje da se pruzi informacija o sudbini lica mogu pripisati vlastima ili licima koja deluju za racun vlasti, osnovni principi humanosti zabranjuju ovakve postupke nezavisno od formalnog statusa pocinilaca. Stoga se Fond za humanitarno pravo (FHP) u ovom izvestaju bavi i slucajevima u kojima se nestanci mogu pripisati drugim akterima, odnosno naoruzanim kosovskim Albancima.

Nestanci Albanaca uoci i na pocetku oruzanog sukoba na Kosovu

Idriz Idrizi

Idriz Idrizi (46), iz sela Donji Prekaz, tehnicki radnik u osnovnoj skoli “Petro Marko" u Srbici, nestao je 23. januara na raskrsnici ispred fabrike municije koja se nalazi na periferiji Srbice. U dvoristu ove fabrike nalazile su se specijalne snage MUP Srbije. Prema svedocenju Idrizovog brata Selmana Idrizija, pred istrazivacem FHP, Idriz Idrizi je tog dana, oko deset ujutro, krenuo iz Srbice ka selu Gornji Prekaz. Do fabrike je, navodno, stigao sa covekom ciji identitet Idrizijeva porodica nije uspela da otkrije. Neka lica su iz fabrike municije pozvala Idriza da pridje ulazu fabrike, sto je on prihvatio. Policajci u Srbici su nezvanicno sopstili rodjacima Idriza Idrizija da se on i dalje nalazi u fabrici municije, ali Selman Idrizi je istrazivacima FHP izneo svoju sumnju i sumnju ostalih clanova rodbine u istinitost te informacije.

Nestali u akciji u Donjem Prekazu

U oruzanoj policijskoj intervenciji 5. i 6. marta u selu Donji Prekaz, u opstini Srbica, zivot je izgubilo najmanje 55 Albanaca, medju kojima je bilo oko 30 zena i dece. Bilten Kosovskog informativnog centra (KIC), bliskog Demokratskom savezu Kosova, vodece politicke stranke kosovskih Albanaca, objavio je 14. marta da se o sudbini nestale sedmoclane porodice Sadika Hisenija Jasarija iz Donjeg Prekaza jos nista ne zna. Na listi KIC nasla su se sledeca imena clanova porodice: Sadik Hisni Jasari (65), Hafije Jasari, Hamdi Jasari (30), Elfije Jasari, Remzije (trudnica), jedna dvogodisnja devojcica, Ramiz Jasari (20), i Fatima Jasari (20). Oni su, prema ovom izvoru, ostali 5. marta u podrumu kuce koja je gorela. Od tog dana rodjaci ove porodice pokusavaju da saznaju nesto o njihovoj sudbini. Jedan od rodjaka dobio je dozvolu od srpske policije 14. marta da ode na imanje porodice u pratnji policije i pretrazi podrum. Tamo je zatekao kucu koja se jos dimila, ali mu nije bilo dozvoljeno da udje u podrum.

Cerka Sadika Jasarija Sehide, u izjavi datoj za list na albanskom jeziku “Zeri" od 30. maja, kaze da je najpre mislila da su nestali clanovi njene porodice ostali zatoceni u podrumu njihove kuce. Medjutim, predstavnici Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta bili su u selu i u podrumu kuce Jasarijevih, ali ih tamo nisu nasli. Sehide pretpostavlja da su medju 18 leseva koji su 10. marta sahranjeni u Donjem Prekazu bez prethodne autopsije i identifikacije bili i lesevi clanova porodice Sadika Jasarija.

KIC je 30. marta objavio da se od 5. marta ove godine nista ne zna o sudbini Mihrije Jasari i dve njene cerke iz sela Donji Prekaz.

Pristinski Odbor za zastitu ljudskih prava objavio je listu nestalih na Kosovu zakljucno sa 1. aprilom. Na toj listi se, medju nestalima u selu Donji Prekaz nalaze imena clanova porodice Sadika Jasarija, Sadik Hisni Jasari (65), Hafie Jasari (60), Hamdi Sadik Jasari (33), Elfie Sadik Jasari (28), Fatime Sadik Jasari (26), Ramiz Sadik Jasari (24), kao i Mihrie Jasari, Sabrie Zimer Jasari (20), Hanife Zimer Jasari (20), Smajl Aslan Jasari (48), Saban Cerim Jasari (25), Uksin Cerim Jasari (21), Hajrije Jasari, i Ajvaz Kajtaz Jasari (18). Isti izvor saopstio je da su u kosovskoj regiji Drenica pod nerazjasnjenim okolnostima nestali sestra i brat, Fatime (21) i Smajl (18) Bazaj iz sela Trstenik u opstini Glogovac, Baskim Ali Sadiku (22) iz sela Tusila, i Iljmi Kastrati (28) iz sela Broja.

Dr Hafir Salja

Hafir Salja, lekar u Domu zdravlja u Glogovcu krenuo je 10. aprila 1998. godine za Pristinu zajedno sa Hetemom Sinanijem i Sabanom Nezirijem. Na raskrsnici za selo Slatina, oko 8.00 casova zaustavila su ih dva saobracajna policajca, u cijoj blizini je bio parkiran dzip crne boje, sa registarskim oznakama PR: 968- 16. Pored dzipa nalazila su se cetiri lica u civilnoj odeci. U toku legitimisanja od strane uniformisanih policajaca, tri osobe u civilu naredili su dr Salji da udje u vozilo. Cetvrti je uveo Sinanija i Nezirija u druga kola. Oba vozila uputila su se ka Pristini i usla u dvoriste SUP-a. Prema svedocenju Sabana Nezirija za FHP, on i Hetem Sinani odvedeni su na treci sprat zgrade SUP-a i potom razdvojeni. Neziri je saslusan i pusten oko 14.00 casova. Odlazeci sa saslusanja, na istom spratu je cuo jauke dr Salje. Neziri je pitao policajca koji ga je sprovodio: “sta ce se desiti sa mojom suputnicima?" Dobio je odgovor: “Bezi odavde!" Istog dana, Hetem Sinani je nakon saslusanja takodje pusten na slobodu.

Branilac i porodica dr Salje pokusali su da dobiju informacije o njegovoj sudbini od SUP Pristina i Okruznog javnog tuzioca, kao i od Okruznog zatvora u Pristini, ali nigde nisu mogli da dobiju bilo kakve podatke. FHP se 29. aprila 1998. godine obratio Dragoljubu Jankovicu, ministru pravde Republike Srbije, sa apelom da se angazuje oko ovog slucaja i obavesti porodicu i advokata dr Salje o njegovom mestu boravka i zdravstvenom stanju. Do pocetka juna nije stigao bilo kakav odgovor iz ureda ministra Jankovica.

Nestanci iz sela u opstini Decani

Dara i Vukosava Vujosevic

Iz sela Gornji Ratis, koje se od 21. aprila nalazi pod kontrolom Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), naoruzane formacije kosovskih Albanaca, nisu uspele da izadju sestre Dara (69) i Vukosava (65) Vujosevic. Srpske izbeglice iz sela smestene u omladinskom odmaralistu u Decanima, potvrdile su istrazivacima FHP da se o njihovoj sudbini nista ne zna.

Slobodan Radosevic

Slobodana Radosevica (64), iz decanskog sela Dasinovac poslednji put su videli njegova supruga Rosa i sin Stanisa Radosevic 21. aprila ove godine. Posto je tog dana OVK preuzela kontrolu i nad ovim selom, Rosa i Stanisa su napustili Dasinovac i smestili se u omladinsko odmaraliste u Decanima. Dan kasnije su pokusali da se vrate u selo i dovedu u Decane Slobodana Radosevica, ali su odvedeni u stab OVK u susednom selu Glodjane, gde je Stanisa Radosevic, kako je rekao istrazivacu FHP, pretucen. Rosa i Stanisa su istog dana oslobodjeni, ali nisu uspeli nista da saznaju o subini Slobodana Radosevica. Radio stanica “Glas Amerike" objavila je 22. aprila da su Slobodan Radosevic i Milos Radunovic, iz istog sela, ubijeni i da se njihova tela nalaze pored puta u selu Glodjane. FHP nije uspeo da nadje definitivnu potvrdu ove informacije.

Milovan i Milka Vlahovic

Milovana (60) i Milku (62) Vlahovic poslednji put je u selu Gornji Ratis videla njihova cerka Nada Vlahovic 21. aprila ove godine. Prema njenom svedocenju datom istrazivacu FHP, tog dana ona je sa bracom i sinom izbegla u omladinsko odmaraliste u Decanima. Dan kasnije njena braca su posla u selo po roditelje, ali je selo vec bilo pod kontrolom OVK, pa braca nisu mogla da udju. Deca Milovana i Milke Vlahovic su pokusala da se preko komsije Albanca, takodje izbeglog iz sela, raspitaju o sudbini oca i majke, ali su pripadnici OVK odbili da ga puste na teritoriju koju kontrolisu.

Milos i Milica Radunovic

Bracni par Milosa (60) i Milicu Radunovic (59) poslednji put su videli sin i snaha 22. aprila, kada su ih posetili u selu Dasinovac. Druga snaha, sa kojom je istrazivac FHP razgovarala u Peci, svedoci :

“Moj dever i njegova zena hteli su tog dana da ih povedu sa sobom, ali stari nisu hteli da podju. Izgleda da se sve to sa nasima desilo u sredu uvece, 22. aprila, ili u cetvrtak 23. aprila. Kad su komsije Markovici krenuli da beze culi su pucnje kod nase kuce. Mi smo u cetvrtak saznali preko radija da su nasi zarobljeni. Prijatelje Albance smo cetiri puta slali da vide sta je s njima. Culi smo da su moj svekar Milos Radunovic i Slobo Radosevic ubijeni, pet ili sest ljudi je to potvrdilo. Svi Albanci koje smo slali culi su da su oni sahranjeni pored puta, ali niko nije video grobove. Nisu ni smeli da se previse raspituju. Za ostale koji nisu uspeli da se izvuku iz okolnih decanskih sela, culi smo da su prvo bili vraceni kucama, pa ponovo odvedeni u logor, ili stab u Glodjanima. Ali retko ko i od Albanaca sme da ide, nece ni za pare, jer ih odmah mobilisu, ili su sumnjivi ako se raspituju za Srbe. I porodica Vlahovic je slala dvoje-troje Albanaca da se raspituju. Receno im je da nasi starci nisu bili kod kuce, da su negde odvedeni. Pokusali smo i preko Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, ali ni njih nisu pustili da udju u sela."

Radomir Ivanovic

Radomir Ivanovic je, prema pisanju “Politike" od 25. aprila 1998. godine, otisao tokom noci izmedju 23. i 24. aprila u selo Maznik, iz koga je nekoliko dana ranije izbegao i da je nestao. “Politika" pise da “nije mogao da izdrzi neizvesnost sta mu je sa kucom koju je jos njegov otac podigao". FHP nije uspeo da iz nezavisnih izvora potvrdi informaciju o nestanku i daljoj sudbini Radomira Ivanovica

Branko Stamatovic

Boraveci u Decanima 25. aprila, istrazivac FHP je saznala je da je tog jutra Branko Stamatovic (69) iz Decana otisao u obliznje selo Prilep, koje se od 21. aprila nalazi pod kontrolom OVK. Kako je 27. aprila objavila “Politika", pozivajuci se na jednu albansku porodicu iz Prilepa, Branka Stamatovica i sestre Daru i Vukosavu Vujosevic iz sela Donji Ratis “teroristi su poveli u zloglasno selo Glodjane". U beogradskom dnevnom listu “Glas javnosti" od 28. aprila objavljeno je da Crveni krst u Decanima jos nista ne zna o otetima iz decanskih sela, medju kojima se navodi ime Branka Stamatovica.

Vladan, Igor i Slobodan Mikic

Otmica rodjaka Vladana (31), Igora (21) i Slobodana Mikica (17) iz Kline, u oblasti Drenica, do sada je jedini slucaj u kojem su oteta lica potom oslobodjena. Mikici su 26. aprila automobilom posli u srpsko selo Bic kod Kline, kada ih je, oko 13 casova, zaustavila naoruzana grupa Albanaca, na brdu Popova glavica iznad Bica. Potom su vezanih ociju sprovedeni u selo Ozrim, a kasnije u selo Vocnjak. Clan Izvrsnog odbora Demokratske stranke u Klini, Milovan Ribac, potvrdio je istrazivacu FHP da je ucestvovao u pregovorima za oslobadjanje Mikica. Zahvaljujuci posredovanju Abanaca - komsija porodice Mikic, mladici su oslobodjeni 30. aprila.

Od sredine maja - svakodnevni nestanci

Zarko Spasic

Zarko Spasic (35), iz sela Sibovac u opstini Obilic, vozac zaposlen u kopu Belacevac Elektroprivrede, otet je 14. maja u 21 cas i 30 minuta kod sela Grabovac u opstini Obilic. Otac Zarka Spasica Milorad, istrazivacu FHP je rekao:

“Moj sin nije ni policajac, ni vojnik, on je radnik i izdrzavao je njih sestoro. Mi se nikome nismo zamerili, ni moj djed, ni pradjed. Kako sam saznao od njegovih kolega, on je pre otmice krenuo iz Belacevca terenskim kolima, ’gazom’, u pravcu sela Crkvena Vodica. U Grabovcu su ga zaustavila naoruzana lica, u blizini autobuske stanice. Na stanici je bila grupa ljudi. Ti svedoci su bili na 20-30 metara od mesta gde je Zarko zaustavljen. Oni su Zarka i njegov auto prepoznali. Bio je sam. Kazu da su naoruzana lica bila u tri terenska vozila, bez tablica. Pretpostavljaju da je bilo dvanaest naoruzanih ljudi. Bili su uniformisani sa oznakom OVK. Ljudi koji su stajali na stanici kazu da su pripadnici OVK odveli Zarka u pravcu sela Dobrosevca u opstini Glogovac. Jedan auto je bio ispred Zarkovog, a druga dva pozadi. Zarko nije bio naoruzan. Sve sam pokusao, ali Albanci ne smeju da idu da se raspituju."

Milorad Spasic je do sada pokusavao da izdejstvuje oslobadjanje sina trazeci pomoc od Odbora za ljudska prava u Pristini Adema Demacija (predsednik Parlamentarne partije Kosova), Muhameda Dzemailja (portparola Ibrahima Rugove, predsednika Demokratskog saveza Kosova), Fehmija Aganija (savetnika Ibrahima Rugove), Medjunarodnog Crvenog krsta, Americkog informativnog centra u Pristini, kao i od Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice. Njegovi napori su za sada ostali bez rezultata.

Dostana Smigic

Dostana Smigic (41), kosovska Srpkinja rodom iz sela Leocin u opstini Srbica, sluzbenica Zavoda za trziste rada u Srbici, nestala je 18. maja oko 16 casova na lokalnom putu Citak-Leocin, kada je svojim automobilom skrenula sa puta Pec-Kosovska Mitrovica. Kako pise dnevni list “Politika" od 21. maja, nju su “teroristi posle kraceg ispitivanja odveli u Likovac, gde je smesten stab OVK sa ovog podrucja". FHP nije uspeo da potvrdi iz nezavisnih izvora ovu informaciju.

Dejan Stamenkovic

Dejan Stamenkovic, policajac iz sela Ropotovo u opstini Kosovska Kamenica, prema pisanju pristinskog “Jedinstva" (20. maja) i “Politike" (25. maja), otet je iz autobusa na putu Kosovska Mitrovica-Pec, kod sela Cubrelj. Nije bio na duznosti. Od tada mu se gubi svaki trag.

Ivan Zaric, Gurim Bejta, Agron Berisa

Dva Roma, Gurim Bejta i Agron Berisa i Srbin Ivan Zaric (24) iz sela Dolac u opstini Klina, nestali su 20.maja u selu Grabanica. Ramadan Bejta, Gurimov otac, poslednji je video nestale. Kako je istrazivacu FHP rekao Milenko Sarkovic, sused nestalih, Ramadan je sinu nalozio da tog jutra zapreznim kolima odveze u susedno selo Grabanicu kukuruz i tamo ga samelje u vodenici. Gurim je pozvao Ivana Zarica i maloletnog Agrona da podju sa njim i prave mu drustvo. U to vreme su se u selima Dolovo i Grabanica, u opstini Klina, vodile borbe izmedju policije i pripadnika OVK. Posle dva dana u selo Dolac vratio se konj sa zapregom, bez trojice mladica, kojima se od tada gubi svaki trag.

Miroslav Sulinic

Miroslav Sulinic (29) iz sela Vidanje u opstini Klina, vracao se 21. maja u svoje selo iz Dobrog Dola kod Kursumlije, gde je zaposlen u privatnoj pilani. Njegov brat Jeremije Sulinic rekao je istrazivacu FHP da je Miroslav vozio kola “Tojota Corola" titogradske registracije TG 123-955 i da je sa sobom povezao vlasnika pilane Dragana Albijanica, do raskrsnice kod Kosanicke Race, gde je Albijanic ostao da ceka autobus za Nis. Dragan Albijanic je poslednji video Miroslava Sulinica, koji mu je rekao da ce pokusati da stigne kuci tranzitnim putem Podujevo-Milosevo-Pristina.

Jeremije Sulinic veruje da je njegovog brata otela OVK kod Maliseva, ili sela Orlate, posto je prosao policijski kontrolni punkt kod Komorana. Mediji su tih dana objavljivali da je na tom delu puta nestao Srbin iz Kline, ali mu nisu saopstili ime.

Dzezair Dzafer Salja

U biltenu Kosovskog informativnog centra (KIC) u Pristini, objavljeno je 27. maja da je 22.maja prijavljen nestanak Dzezaira Dzafera Sile, stanovnika sela Grabanica u opstini Klina.

Ivan Bulatovic

Ivan Bulatovic (37), policajac iz Glogovca, otet je 23. maja iz voza koji se kretao prugom Pec-Kosovo Polje. Na zeleznickoj stanici Banjica izveden je iz voza i odveden u nepoznatom pravcu. Njegova sestra Natasa Bulatovic iz Peci rekla je istrazivacu FHP da su Ivan i njegova supruga Mira na put krenuli oko podne. U vozu su primetili sumnjiva lica, pa je Ivan, koji je bio u civilnom odelu (nije bio na duznosti), pistolj dao supruzi Miri da ga sakrije.

Natasa Bulatovic, kojoj je Ivanova supruga Mira prepricala dogadjaj, rekla je istrazivacu FHP sledece: “Kad je voz stao u Banjici, usao je neki covek u crnoj koznoj jakni sa jos nekoliko osoba. Prisao je njihovom kupeu, uperio mu revolver u grlo i rekavsi Ivanovo ime i prezime, trazio da se predaju. Jedan je drzao Miru za ruke i uperio u nju automat, drugi je drzao uperen automat na Ivana, a treci je stajao sa strane i cuvao strazu. Ivana su izveli iz voza, udarili su ga napolju kundakom, opalili metak, a potom i rafal, ali ne u njega. Posto je videla da je on pao, a potom cula rafal, Mira je pomislila da je mrtav. Iz sume se potom pojavilo jos petnaestak naoruzanih ljudi. Odvukli su Ivana u sumu. Voz je potom krenuo. Mira mi je rekla da SUP u Glogovcu zna da je u Banjici osnovan logor. Ona je iz voza videla bunkere u okolini Banjice. Kaze da je moguce da se svi oteti ljudi tamo nalaze."

Rade Papic i Nikola Jovanovic

Medija centar u Pristini saopstio je 25. maja da su kod sela Babaloc, u blizini Decana, nestala dva policajca Rade Papic iz Sapca i Nikola Jovanovic iz Ljubovije. Oni su tog dana krenuli automobilom prema pogranicnom selu Junik, udaljenom oko osam kilometara od Decana. Kod Babaloca im se gubi svaki trag.

Radomir Smigic

Prema pisanju “Politike" od 27.maja, Radomir Smigic (54) nestao je dan ranije u Leocinu, selu u opstini Srbica. On je iz Srbice dosao u svoju porodicnu kucu u Leocinu, odakle je izbegao dve nedelje ranije, da uzme neke stvari.