Oko puta Pristina-Pec albansko-srpski ratni front

Udarom na Drenicu Milosevic je Oslobodilackoj armiji Kosova ubrizgao tako snaznu infuziju da danas, ovog momenta da rat na Kosovu prestane, ova organizacija predstavlja nezaobilazni subjekt u albanskom politickom spektru na Kosovu za koji, ako se ima u vidu sarolika situacija u Pristini, radi vreme.

Ismet Hajdari

Zestoki ratni sukobi na Kosovu besne vec drugu nedelju. Sirom Kosova iz dana u dan padaju na desetine zrtvi, kuce i sela (naravno albanska) gore, za Decane albanski izvori tvrde da je vec nalik Vukovaru. Centralni i zapadni deo Kosova sa oko sedam stotina hiljada stanovnika vec je danima potpuno odsecen od sveta, novinari, diplomate i humanitarne ekipe sede blokirani u Pristini i istinu o dogadjajima jedino uspevaju povremeno da put Pristine upute albanski aktivisti sa terena koji uspevaju da probiju obruc iz ratnih zona.

Da li zbog mazohizma ili nastojanja da se iskoristi zadnjih pet minuta pred ponavljanje Sarajeva u Pristini, glavni grad Kosova poslednjih dana pruza nestvarnu sliku . Pune kafane, devojke u minicima, muzika iz letnjih basti i to samo na dvadesetak kilometara juzno od linije jednog od albansko-srpskih frontova kod Komorana na putu Pristina-Pec.

Uprkos potpunom prekidu telefonskih i saobarcajnih veza sa podrucjima zahvacenim ratnim plamenom i informativnom embargu koji je nad ovim prostorom uspostavio rezim, razvoj situacije na terenu ukazuje da su sukobi zahvatili vise od jedne trecine teritorije Kosova i da se vec moze govoriti o pravim frontovima u Drenici, kod Komorana na putu Pristina-Pec, u Baranskom dolu, smestenom u trouglu izmedju opstina Decani, Klina i Pec, kao i u gotovo kompletnom pogranicnom pojasu sa Albanijom izuzimajuci prizrenski region koji dodiruje granicu sa Albanijom ali i Makedonijom i tromedju izmedju Kosova, Crne Gore i Albanije.

Po informacijama lokalnih albanskih izvora glavne izvodjace posla na srpskoj strani cine specijalne policijske jedinice iz Srbije koje sa regularnim policijskim trupama vode prave ratne okrsaje sa jedinicama Oslobodilacke vojske Kosova. Po nekim naznakama na nekim frontovima su na srpskoj strani ukljucene i paramilitarne jedinice sto, ako se pokaze tacnim, upucuje na zakljucak da se na Kosovu koristi ista taktika kao u bosanskom ratu. Iako jos nema dokaza o angazovanju vojnih jedinica u direktnim sukobima sada je vec jasno da se pomoc u logistici koju vojska pruza policiji na Kosovu presla u visu fazu sto pored ustupanja dela posebno teze ratne tehnike svodi i na servis u granatiranju strateskih albanskih polozaja posebno u pogranicnom pojasu, akcije iz vazduha, snabdevanju oruzjem i hranom policijskih snaga na frontovima i obezbedjivanje opstinskih centara koja su u zoni ratnih sukoba.

Izuzimajuci gradske centre koji su pod srpskom kontrolom i u kojima je, uprkos tome sto u nekima od njih brojcano dominira alabansko stanovnistvo, mirno, van njih u ratnim zonama albansku ratujucu stranu cine u prvim linijama dodira jedinice Oslobodilacke armije Kosova. Nakon martovskog krvoprolica u Drenici ova gerilska organizacija je snazno stupila na albansku javnu scenu izrastajuci u vojno krilo albanskog korpusa na Kosovu. U delovima Kosova zahvacenim ratnim sukobima albansko stanovnistvo se masovno stavilo na stranu OAK i to je sada iako se u sustini na terenu radi o opstenarodnom albanskom otporu moze reci da je na njegovom celu OAK, vec jak pokret sa cvrstom organizacijom, strucnom komandom i strogom subordinacijom. Odavno jedna izjava iz medjunarodnih diplomatskih krugova nije pogodila sustinu problema na Kosovu kao sto je ona nedavna britanskog ministra inostranih poslova u kojoj on kaze da Milosevic moze smatrati jednim glavnim ideologom fenomena OAK na Kosovu. Udarom na Drenicu Milosevic je Oslobodilackoj armiji Kosova ubrizgao tako snaznu infuziju da danas, ovog momenta da rat na Kosovu prestane, ova organizacija predstavlja nezaobilaznog subjekta u albanskom politickom spektru na Kosovu za koji, ako se ima u vidu sarolika situacija u Pristini, radi vreme.

Samo je pitanje dana kada ce ostali delovi albanskog korpusa, koji sada nisu u ratnoj opasnosti okrenuti ledja Rugovinom pacifizmu i prihvatiti strategiju oruzanog otpora Srbiji. Najkriticnije za sada od svih frontova je onaj u pogranicnom pojasu. Rezim je zatvorio sve prilaze ovom frontu ne samo sa Kosova vec i iz Crne Gore preko Rozaja i Peci tako da u Pristini vise niko, sem izvestaja o zestokim sudarima dve strane, svakodnevnim borbama u kojima srpska strana koristi najteze naoruzanje, ogromnim razaranjima i stradanjima civilnog stanovnistva nema jasnije slike. Policija je iz ove zone na vreme izvukla srpsko civilno stanovnistvo tako da se rat svom silinom srucio na albanske civile. Jedan deo albanskih izbeglica uglavnom pod zastitom noci trazi izlaz u maticnoj Albaniji ali koridori prema Albaniji su fizicki nepropusni za stotine hiljada albanskih izbeglica i za sada zene, deca i starci najverovatnije spas traze u neprohodnim sumskim i planinskim predelima gde je srpska ratna tehnika neupotrebljiva. Zbog hermetickog poklopca koji je nad ratnim zonama uspostavio Milosevic nije jasna ni slika o stanju na frontovima. U Drenici - centralnom brdsko-planinskom podrucju Kosova jezgra albanskog otpora za sada izgledaju nesavladiva i srpske trupe za sada ne pokazuju previse zelje da krenu u borbu prsa u prsa vec se zadovoljavaju granatiranjem Lause i ostalih albanskih sela sa saobracajnica i za bezbedonosne distance. Front kod Lapusnika koji pocinje od policijskog punkta kod Komorana na putu Pristina-Pec takodje zadnjih dana izgleda nesto mirnije. Glavna kosovska magistrala Pristina-Pec je u prekidu ali pretpostavljam da to nije deo srpskog informativnog embarga jer on nije u prekidu samo za novinare, diplomate i humanitarce vec i za Srbe posto on vodi preko frontova kod Kline i zavrsava u ratnom pogranicnom pojasu tako da se pretpostavlja da ga Oslobodilacka armija moze kontrolisati i tuci na vise strateskih pozicija. Detaljnijih informacija o situaciji na podrucju opstine Klina, koje predstavlja sponu izmedju ratista u Drenici i pogranicnom podrucju izmedju Peci i Decana za sada nema. Albanski izvori izvestavaju o ogromnim razaranjima u ovom podrucju. U momentu kada je ovaj tekst trebao biti predat u stampu prvi put nakon potpune blokade od sedam dana pristinski dnevnik “Bujku” je objavio izvestaj sa terena kod Kline. “Sela Grabanica, Boksic i Dolovo vise nisu u zivotu. U njima se jedino oseca miris baruta, spaljenih zivotinja i pakla. Sa nekih zgarista jos se vije dim dogorelih kuca”. Sve u globalu, ponovimo to jos jednom, neodoljivo podseca na Bosnu. Pocev od nacina ratovanja, koriscenja preimucstva u ratnoj tehnici, primene strategije sprzene zemlje sa bezbednosne diostance koja protivniku uz svoje najmanje gubitke nanosi najvece gubitke pa do etnickog cisccenja narocito u pogranicnom pojasu prema Albaniji. Prvi primer za etnicko ciscenje pod firmom omazde i odvracanja Albanaca od pristupanja Oslobodilackoj armiji Kosova desilo se u selu Ljubenic smestenom uz sam put Decani-Pec u maju. Iako je veoma tesko rekonstruisati sta se sve u Ljubenicu desilo tog dana prica u najkracem izgleda ovako. Jaka policijska oklopna kolona koja je tog dana od ranog jutra ucestvovala u borbama kod Decana vracala se posle podne prema Peci. Srpska strana kasnije je tvrdila da je neko pucao na ovu kolonu iz Ljubenica. To jos pouzdano nije utvrdjano ali se pouzdano zna da nije bilo zrtava.