Dnevnik o TV “Dnevniku"

Doziveo sam u cetvrtak ujutru da jedva cekam da vidim Dragana Tomica, Aleksandar Vucic-Milentijevic cinio mi se lep kao tetka Rada, cak je i Desa Cavic imala izvesne sanse kod zatvorenika koji zene nisu videli osamdeset pet godina; jos kad sam otkrio da se talas vrucine valja ka Kosovu (sa izuzetkom Decana), da je Milorad Vucelic obecao medalju na Prvenstvu Europe u rukometu, da Momir nece da podnese ostavku... odlucio sam da se razbijem

Petar Lukovic

Potpuno osalamacen vrucinom koja na Zvezdari dostize temperaturu od 200 stepena Rihterove skale, uradjen kombinacijom “4V" (viski, vilijamovka, vino, vutra), obradovan najavom sigurne pobede Socijalisticke narodne partije na izborima u tzv. Crnoj Gori - prosle subote, 30. maja, pet dana nakon Dana mladosti, zakleo sam se u stafetu da cu svake veceri, po cenu Zakona o Univerzitetu, gledati i premotavati TV “Dnevnik" kao zenicu oka svog. Sasvim nag, kao sto prilici akutnim meteoroloskim prilikama, pokriven samo daljincem - s hinjenim uzbudjenjem gledao sam mlado momce Momira B. koji je 12 sati uoci glasovanja za RTS izjavio da depeesovci mogu da ga uhvate za saveznog premijera i da nema teorije da Kju Kluks Klan Bulatovica (Momir, Pavle, Predrag) ne bude pobednik kad je u igri sudbina voljene Socijalisticke Radikalne Jugoslavije (SRJ) pod premudrim vodjstvom Slobodana Milosevica i njegove prelepe supruge dr Mire Markovic.

Sem uzgredne informacije da je razbijeno jos jedno teroristicko gnezdo kojom je prilikom nenamerno likvidirano stotinak pripadnika izvesne albanske nacionalne manjine a sto znaci da je samo dijalog dr Ratka Markovica ubitacno sredstvo za resavanje politickih problema koje Srbija ne inicira vec aktivno ucestvuje u njihovom resavanju - o vrlo mirnoj situaciji na Kosovu nije bilo reci. A i sto bi bilo reci, kad je iz Pekinga stigla vest da China podrzava Srbiju i kad je iza toga stigla vest iz Moskve da Russia podrzava Srbiju - cime je zavrsen medjunarodni blok podrske, sve uz diskretnu napomenu da industrijska proizvodnja u nas enormno raste i preti da destabilizuje Evropu koja je odavno u debeloj ekonomskoj recesiji.

U nedelju uvece, vesti o izborima u tzv. CG nasle su se negde izmedju sporta i vremenske prognoze u delovima Republike Srpske pod vodjstvom Momcila Krajisnika: tuzni voditelj “Dnevnika" svojim depresivnim glasom priopcio je da je Momir po svemu sudeci izgubio, ali buduci da su podaci nepotpuni (tek je izbrojano 99,999999 odsto glasova) postoji realna saveznopremijerska mogucnost da peder Milo nije dobio namestene, lazne, nedemokratske izbore po uputstvima tzv. evropskih posmatraca koji su stelovali rezultate po belosvetskim interesima. Onda sam u nastavku “Dnevnika" gledao specijalnu RTS- emisiju pod naslovom “Viva Espana" ciji je autor nekadasnja Studio B-urednica Desa Cavic (zena kojoj su sesiri i dzinovske kape razumljivi erotski fetis jer pokrivaju lice koje se bez krika uzasa ni u magnovenju ne moze bez straha posmatrati); ljuta na sve muskarce koji od nje uporno beze vec 70 godina, a posebno na Spance ciji je erektivni opus precenjen - tetka Desa se ostrvila na nesrecnog Felipe Gonsalesa kojeg je prvo izvrnula naopako, objasnjavajuci retardiranim RTS-gledaocima da je Gonzu preko potrebno da sjebe Srbiju jer je pod utiskom borbe s bikovima utripovao da na srpskom Kosovu & srpskoj Metohiji ima izvesnih medjuljudskih problema. Nema problema - kaze Desa - narocito ne medjuljudskih, jer likvidirani Albanci nisu ljudi nego teroristi, sto znaci da smemo da govorimo samo o medjuteroristickim problemima. Medjutim, kako nasi junaci u plavim policijskim uniformama ne znaju spanski jezik - razumljivo je da je Felipe popizdeo, a, uostalom, ko mu jebe mater, neka resava katalonsko pitanje, samo mu fali belo kece, seremo mu se u tortilju i Las Palmas, cik neka nam se Spanija namesti na Prvenstvu u Francuskoj, nece, bre, nama Felipe da resava nepostojece probleme kad smo na Referendumu rekli “Ne" i svima stavili na znanje da je Kosovo sastavni deo MUP Srbije.

Dodje nekako i ponedeljak, opet se u pola osam goli gledamo ekran i ja, prva vest je da u Kini vec nekoliko dana boravi Delegacija Novinara Srbije: vidim Komrakova u kineskoj narodnoj nosnji, tu negde je i Dusan Cukic koji se krije iza postera dr Mire Markovic, cujem da je mnogoljudna delegacija dogovorila saradnju izmedju “Politike ekspres" i “Tijanamen Ekspresa" glede zajednickih masakara prema studentima, Komrakov izgleda zivahno i veselo, malo ga jebe kukasti profil, ali who cares: nije to nista sto dve tone svercovane svile ne mogu da nadomeste.

Nakon srpskih Kineza, odjednom se u kadru TV ekrana pojavio Dragan Jugopetrol Tomic, potrcko za sve sezone: covek ne samo da predvodi srpske naftase, beogradske socijaliste i Nenarodnu skupstinu Srbije - vec je, zahvaljujuci oktanskoj intuiciji i klasicnom intelektualnom izgledu s podvaljkom, postao jedan od vodecih eksperata za Beogradski univerzitet. U, naravno, ekskluzivnom intervjuu preuzetom iz fascinantne bastine Radio-Beograda, Tomic je otkrio da na pojedinim fakultetima profesori muce studente metodima spanske inkvizije po savetima Felipe Gonsalesa & Dese Cavic: “To necemo tolerisati", ustvrdio je Dragance, pred kamerama se polio benzinom od 97 oktana i zapalio. Sto kod dokonih gledalaca nije izazvalo vecu reakciju od zevanja: koga je, realldz, briga sto Tomic gori dok ne izgori?

Vec osamucen vilijamovkom (koja se uliva u viski), s nestrpljenjem sam ocekivao Specijalnu Emisiju povodom bombardovanja Karadziceve Svete Zemlje (hrvatski: Republike Srpske) od strane zverskih NATO-agresora u avgustu 1995. godine. Zahvaljujuci zenskom RTS-novinaru impresivnih dinosaurus- dimenzija (Branka li se zove?), saznali smo da su pokvareni Amerikanci na nase nevine Krajisnikove Srbe bacali bombe s uranijumom, plutonijumom i kalcijumom, zbog cega su se u okolini ognjista Radovana Karadzica pojavile krave s tri glave, tele s cetiri NATO-penisa, svaki mrav na Palama tezak je bar pola tone, leptiri imaju raspon krila od osam metara, cak su i pcelice teze od Sonje Karadzic sto je doskora bilo nezamislivo.

Kad sam kojekude preziveo floru & faunu iz Republike Srpske, logicno je bilo da me u utorak strefi Vest Dana: usred “Dnevnika", izmedju kineske podrske “Politici ekspres" i sovjetske podrske “Srpskom oslobodjenju", udenuo se izvestaj TV reportera s lica mesta - anonimni izvestac boravio je u Decanima, istog onog dana kad su antisrpski mediji doneli ocigledno lazne izvestaje da se u Decanima “vodi pravi rat" ili da Decani “vise ne postoje".

Prilog je zapoceo video-snimkom nekakve zgrade na cijem se jednom od prozora, ispod zavese, delimicno pojavilo necije neprepoznatljivo lice. Reporter je s ljubavlju uskliknuo: “Zivot se vratio u Decane". A potom se ovako nastavilo.

(Kamera ulazi u srpsko dvoriste. Zumira Srbina. Zumira kucu. Zumira tri automobila. Zumira kokoske koje bezbrizno uzivaju u svom kratkom zivotu.)

Reporter: Evo, vidimo, zivot se vratio u Decane. Je l’ da da nisu tacne vesti o okrsajima i ratu koji se ovde navodno vodi a koje plasiraju belosvetski mediji...

Srbin: U poslednjih petnaest godina kao pripadnici vecinskog naroda u Srbiji nikad nismo bili sigurniji, nismo se nikad, kao danas, osecali ovako bezbedno. Super je u Decanima. Bas pricam s komsijama i svi jednoglasno zakljucujemo da nam je fenomenalno...

Reporter: Ali, zivot se vratio u Decane?

Srbin: Naravno, pogledajte samo kako se pilici vesele zbog mira koji vlada ovim prostorima.

Reporter: Dakle, zivot se vraca u Decane...

Srbin: Evo, pitajte ovog postenog Albanca sta on misli... Oj, Seljim, dodji!

Seljim: Zivot se vraca u Decane.

Reporter: Upravo sam to hteo da vas pitam, ali ste me preduhitrili. Da li se zivot vraca u Decane?

Seljim: Sta ima da se vraca kad je zivota uvek bilo. Ko ne sledi miroljubivu politiku druga Sljobodana Milosevica neka ide u pizdu materinu (RTS utisava ton da se ne cuje psovka koja moze negativno da utice na psihofizicki razvoj mladih patriota).

Reporter: Evo, dragi gledaoci, dokaza da se zivot vraca u Decane (ponovo gledamo onu glavu iza zavese iz prvog kadra).

Srbin: Mislim, ovde je stvarno cool. Pogledajte samo kokoske kako su srecne... Zar bi bile srecne da ovde ima rata kao sto tvrdi CNN?

Reporter: Najvaznije je da se zivot vraca u Decane...

Seljim: ... samo neka nam srpska poljicija obezbedi uslove za sljobodne izbore na kojima cemo ljistom gljasati za Sljobodana...

Reporter: Ovo je jos jedan dokaz da se zivot vratio u Decane i da su samo zlonamerni novinari mogli da izmisle da se ovde vodi nekakav rat...

Voditelj “Dnevnika": Videli ste, dragi gledaoci, zivot se vratio u Decane. Na Kosovu je inace mirno jer je to nase unutrasnje pitanje, a o unutrasnjim pitanjima ne raspravljamo na spoljasni nacin.

Taman kad sam pomislio da je najvaznije da se zivot vratio u Decane, u sredu uvece usred “Dnevnika" sacekao me je Aleksandar Radmila Vucic-Milentijevic, samoproklamovani ministar SRS informacija: na pocetku svog radikalskog govora potvrdio je da se zivot vratio u Decane i da je tome doprineo svako od 653 glasaca koji su u Crnoj Gori glasovali za patriotsku orijentaciju Vojvode, cime su za cak 21 glas pretekli Partiju prirodnog zakona, njihovog najveceg ideoloskog konkurenta. Ponosan na ovaj velicanstven radikalski uspeh, slican granici Kavlobag-Kavlovac-Vivovitica, Vucic je izjavio kako “Nasa borba" laze da u Decanima nema zivota, jer je prethodne veceri licno video Seljima, Reportera & Srbina u drugarskom, prijateljskom dijalogu koji daje nadu da ce se svi Albanci uskoro iseliti u Sloveniju gde im je i mesto.

Totalno zbunjen razvojem dogadjaja, daljincem sam naleteo na Radio Televiziju Jugoslavije ciji se program sastoji od monumentalnog video-spota za izlozbu “Expo 98" u dalekoj i neprijateljskoj Portugaliji; pijani gledalac moze da uoci da se istorija ovog naroda odvija pod vodom na cijem dnu, u Titanic-olupinama, pronalazimo Svetog Savu, Njegosa, drzavljanina B&H Emira Kusturicu, Vladu Divca... i nekakve skoljke koje na povrsinu iznosi sirena s velikim, ali, na zalost, pokrivenim sisama. Povrh svega - sledi slogan tipa “Jugoslavija: zemlja na dnu mora, slepo crevo svakog okeana".

Kad je izgledalo da sam sasvim poludeo zbog cinjenice da se zivot vratio u Decane, u sredu uvece, na Drugom programu, u emisiji “Otadzbinski zapisi" dotukao me je - Risto Kubura. Koristeci metafizicko- pravoslavno-svetosavsko-kosovske recenice (“Dok se plamtece hladne vode srpskih vodenih izvora razgaljuju vasolikom Teslinom snagom slobodarskog htenja elektriciteta - talasi Sane i Une u prosli nedogled nose secanja na prolivenu srpsku krv u nedavnom odbrambenom otadzbinskom ratu, uspomene na svekoliku hrabrost ovdasnjih sportista/artiljeraca koji u Mrkonjic-Gradu nisu dozvolili da se uniste stative koje zivot znace, jer su stative rodjene u srpskoj Bosni i Hercegovini, dok precke prepustamo bosnjackom neprijatelju koji nikad saznati nece kakvim plamenom umeju hladne vode da gore dok ne sagore svi neosveceni tereni, Bog da im dusu prosti"), lutajuci “srpskim prostorima" po Republici Srpskoj, Kubura me je sasvim sjebao.

Doziveo sam u cetvrtak ujutru da jedva cekam da vidim Dragana Tomica, Aleksandar Vucic-Milentijevic cinio mi se lep kao tetka Rada, cak je i Desa Cavic imala izvesne sanse kod zatvorenika koji zene nisu videli osamdeset pet godina; jos kad sam otkrio da se talas vrucine valja ka Kosovu (sa izuzetkom Decana), da je Milorad Vucelic obecao medalju na Prvenstvu Europe u rukometu, da Momir nece da podnese ostavku... odlucio sam da razbijem.

Jos litar jedan! Za Decane, za Kuburu, za Irance, Nemce i Amerikance!