Akademik Milan Kurepa o zakonu koji je uzburkao akademske duhove

Vlast je zapravo obogaljila svaku oblast naseg zivljenja, od prenatalne brige za trudnice pa do pogreba, navedite bilo koju oblast - sve su upropascene

Olga Nikolic

Ta prica o klanovskim statusima, mislim da je prljavo podmetanje, jer onaj ko je dospeo za profesora redovnim putem - ne tvrdim, naravno, da su svi takvi - sasvim sigurno ne moze da se boji jedne takve ocene. Znam na prirodnim fakultetima kakvi su uslovi za sticanje zvanja redovnog profesora. Tu mora da se doktorira i da se ima dva-tri objavljena rada u inostranom casopisu koji je priznat. To znaci da je potrebna dobra recenzija i da je rad ocenio neko ko se u to razume, a ne ko je prijatelj i kum, kaze akademik Milan Kurepa, profesor Univerziteta u Beogradu u razgovoru za “Nasu Nedeljnu Borbu" o zakonu koji je uzburkao akademske duhove i posledicama primene novousvojenih paragrafa koji pocinju da vaze od 5. maja.

- Redovni profesor mora da ima vise udzbenika i oko 20 objavljenih radova, ne radova u “Politici" ili “Dugi", vec u naucnim casopisima. Sasvim sam siguran da nijedan takav profesor ne moze da se svrsta u klan. Klanovi trebaju onima koji su dosli sa nizim kriterijumima, koji su “pogurani" i koji ne zadovoljavaju one prave uslove. Ako neko stalno navodi taj klan, onda ocigledno ima nekog u vidu, njemu bliskog - ko je klan. Ja ne znam nikoga na ovim fakultetima oko mene, sa matematike, fizike, hemije, fizicke hemije, biologije... ko spada u neki klan, tako da je ta prica o klanu jedna velika prljava maglustina.

Da li moze da se kaze da se radi o zameni teza?

- Zamena teza bi znacila da je neko poceo da prica o drugoj stvari, umesto o prvoj stvari. Da koristim terminologiju koja se pojavila na Savetu BU. Tamo neprekidno proturaju, vladin deo saveta, da mi istupamo u ime nekakvih politickih partija. Imate ljude koji ne mogu da zamisle da neko misli svojom glavom i da mu neko ne diktira u ime neke partije. Tamo je od nas 38 samo pet-sest pripadalo nekoj partiji i to uglavnom ovim koje su sada na vlasti, ostali su bili slobodni mislioci, nevezani za bilo koju partiju. I kad su oni pokazali da umeju da misle svojom glavom, onda je stigla prituzba da smo klan. Ljudi koji ne umeju drugacije da pristupe zivotu, nego da sve gledaju kroz pripadnost gde se zna ko odlucuje, ko naredjuje - naravno da nas ne razumeju.

Zasto je kod nas najveci greh kad neko misli svojom glavom?

- Ja cu vam reci dogodovstinu od pre nekoliko dana. Imao sam intervju na privatnoj televiziji u Krusevcu i posto je tamo SPS na vlasti, vlasnik kaze da jedino sto mu zameraju jeste to sto cetvrtkom u studio dovodi pametne ljude. I to je jedina prava primedba koju ima espeesovska vlast . Ako ja kao profesor fizike predajem jedan egzaktan predmet i ako brucosima na prvom casu citam Lukrecija Kara i nesto sto je vezano za ovo vreme i onda ih upozorim i kazem da ja predajem egzaktan predmet, ali da mi ne veruju dokraja, jer predajem predmet koji se neprekidno menja, onda sam prokazen. Jer, ako imate jedan egzaktan predmet i profesor kaze - on se menja, ne verujte mi sasvim do kraja, budite uvek sumnjicavi - zamislite tek kako studenti pristupaju nekom ko predaje sociologiju, klasicnu istoriju, nesto sto je mnogo pogodnije politikantskoj obradi. Jer, imate kapitalisticki pristup, socijalisticki, boljsevicki i julovski pristup. Onaj ko ima neki drugi pristup je prosto prokazen.

Zbog cega je bas sada donet ovakav Zakon o univerzitetu?

- Nazirem dve stvari: posle proslogodisnjih protesta postalo je jasnije da broj ljudi koji slobodnije iskazuju svoje misljenje - raste. I to, naravno, vlasti koja je totalitarna, ne odgovara. Ona smatra da je pozeljno takve ljude ukloniti, pocev od saveta univerziteta. Optuzuju nas da je savet BU bio takav da se nije moglo raditi, a pri tom misle da se nije moglo manipulisati s njim. Drugi moguci razlog je da imate ljude koji su usli u godine i imaju decu koja bas nisu mnogo uspesna u skolama i da bi takvima bilo jako zgodno kad bi kriterijum na neki nacin bio oboren - onda bi oni mogli da postanu jako cenjeni - diplomirani grobari, na primer.

Vlast govori upravo suprotno, tvrdi da se nudi zakon koji ce omoguciti efikasnije studiranje, proterati politiku sa univerziteta...?

- Zbilja, to je kojesta. U vreme dok sam predavao prvoj godini imao sam klasu od 150 studenata. U svetu je normalno da na jednog asistenta dodje maksimalno 20 studenata. Kod nas je na jednog asistenta dolazilo po 70-80 studenata. Ako treba povecati kvalitet studja, onda se to nece uraditi uklanjanjem najboljih ljudi sa fakulteta, vec povecanjem broja onih koji ce sa studentima raditi.

Ja sam jedno vreme bio u Engleskoj i kao naucnik posetilac na univeriztetu, cak i kao stranac sam dobio u zaduzenje da se brinem o nekim studentima. To je tamo normalno. Profesor mora da misli o njima sve dok ne diplomiraju. I normalno je da oni dolaze kod profesora na razgovor o bilo kojoj temi, pocevsi od onoga sto studiraju, preko porodicnih problema, zaljubljenosti.

Ovo kod nas je jedna masinerija koja radi lose, ja se s tim slazem, ali tome nije razlog to sto imamo mnogo studenata, nego sto imamo malo nastavnog osoblja. A drugo, ono je toliko bedno placeno da je to normalnim i pristojnim jezikom tesko opisati. Ako ja pred penzijom imam 200 maraka, a odem u inostranstvo, drzim nastavu mesec dana i budem placen 5.000 dolara, onda mozete da uporedite nivo placanja. Jedan kolega koji ima nivo znanja i zvanja kao ja u Nemackoj je, recimo, placen izmedju 12 i 18 puta vise, u Francuskoj i Belgiji cak i vise. Ako neko hoce to da poredi, a hoce isti rezultat, to je kao da sejete koprivu, a da ocekujete pirinac - to je sve prljava retorika.

Clan 165 u Zakonu o univerzitetu predvidja raspustanje univerziteta i potpisivanje lojalnosti u vidu ugovora o radu.

- Da se setimo Zakona o udruzenom radu. Ja sam primljen za docenta na PMF i onda je dosao ZUR i morali smo da glasamo da li hocemo da se pridruzimo PMF na Odseku za fiziku. Isti ljudi koji su sastavili takav zakon sada su sastavili ovaj Zakon o univerzitetu i hoce da urade istu stvar - kobajagi raspustaju profesore i onda ih teraju da potpisuju ugovore. Pa ja ni u ludilu ne bih takav ugovor potpisao. Ako sam izabran - onda sam izabran. I mogu da budem uklonjen samo ako sam sudjen, ako sam nekog ubio ili ukrao, pa moram u zatvor. Od 1905. od prvog Zakona o univerzitetu uvek je vazilo to pravilo- za redovnog profesora ko stigne i bude izabran, on je doveka tu, dok se ne upokoji. A sad treba da se potpisuje nekakav ugovor sa dekanom ili rektorom koga je postavio blagougodni ministar koga ja ne bih uzeo ni za asistenta.

Da li medju kolegama ima i straha i apatije?

- U razgovoru sa kolegama shvatio sam da dobar deo ne kupuje novine. Ako su prestali u znak protesta da kupuju novine koje su tradicionalno kupovali, vecina iz razocaranja, ali i zato sto nisu imali para, vise nisu kupovali nijedne novine. Drugi razlog je da dosta ljudi od ogavnosti ne gleda vise ni televiziju jer nema nijednog kanala kome mozete da verujete.

Gde je tu onda uloga intelektualaca, narocito u ovakvim vremenima?

- To je cudno pitanje. Nasi intelektualci su sazreli pod jednom represivnom vlascu, jer titoisticka vlast je bila represivna, to svi znamo. Jedina razlika izmedju sadasnje i ondasnje vlasti jeste sto je tada to izgledalo mekse, ponekad. Ponekad je, naravno, bilo mnogo grublje nego sada, u vreme Golog otoka, a u ostalim vremenima je Tito i njegova klika znala da to uvije u “bele rukavice", koje je Tito, uostalom cesto i nosio.

Za razliku od toga desilo se nesto veoma neobicno. To se moze dobro opisati terminologijom hemicara ili nekoga ko pece rakiju. Od onoga od cega pecete rakiju, to zna svaki seljak, ona prva partija se baca - to je metanol, od toga se umire i slepi. Onda dolazi etanol iliti etil-alkohol koji se pije. Ako neko nastavi da destiluje, ostaje jedna frakcija, visi alkoholi, koji su svi toksicni. Tako vam je bilo i sa ovom vlascu - da poredimo, etil-alkohol neka bude ona titoisticka vlast i ostao je talog. Ovo sad sto je izaslo na vrh - to je talog od onoga.

Oni toliko brutalno zele da podjarme sve. Oni su zapravo obogaljili svaku oblast naseg zivljenja, od prenatalne brige za trudnice, pa do pogreba. Navedite bilo koju oblast - sve su upropascene. I skolstvo i kultura, nauka, finansije, ekonomija... apsolutno sve. To mogu da urade ljudi samo iz dva razloga. Prvi je da to namerno rade da bi sve upropastili i pare sebi prisvojili. To je sasvim sigurno jedan od jakih motiva. Drugi pokretac moze da bude glupost, nedostatak pameti ili da koristim termin Vojvodjana - oni ne kazu glup, vec malopametan, kao jednu rec.

Ti ljudi su mozda malopametni. Ako neko nije u stanju da sredi finansije ove drzave, upropascava generacije djaka u osnovnoj i srednjoj skoli...sta drugo zakljuciti? Pogledajte udzbenike. Imam sina i cerku i nekad mi je dolazilo da nadjem autora da ga bijem. Nema te oblasti koju ova vlast nije upropastila. To treba umeti i ja se zapravo divim, kako im je to uspelo?

Treci pristup mogao bi da bude “sve podrediti, niko ne sme drugacije da misli nego kao ’veliki brat’. Gledacemo ga iz svakog coska, preko televizije, kroz telefon, kroz krov... i ko god pisne malo drugacije imace posledice".

Kada se govori o ulozi intelektualaca, odmah se pomisli i na SANU i akademike.

- Dobro, nisam pomenuo medju onim stvarima koje su upropascene i Akademiju nauka. Pre neki dan smo na Skupstini dobili zvanicne cifre koje su mene oborile sa stolice. Za clana Akdemije se godisnje daje 5.000 dinara za njegov istrazivacki rad. S tim parama nista ne moze da se uradi. U SANU se biraju ljudi koji su nesto u zivotu uradili, da kazemo natprosecno. To im je priznanje da su znali nesto da rade. I ako su oni medju najboljima, onda bi trebalo da se ocekuje da bi za ono malo godina koje im preostaju, jer niko tamo ne dospeva mlad, mogli da vode mlade koji su najbolji. Sa 5.000 dinara godisnje oni nista ne mogu da urade. Time sto joj se daje malo para za rad, Akademija ne moze da preuzme vodecu ulogu u nauci. A tamo joj je mesto. Tako je Akademija izbacena iz stroja.

Imate u SANU ljude koji misle svojom glavom, koji cak i kad misle potpuno drugacije nego sto misli sadasnja vlast, oni ipak cute, oprezni su, zato sto su mozda prosli stvari koje nisu mnogo ugodne u zivotu. Imali su dovoljno godina iza sebe da vide sva moguca lica represije - i fina i brutalna. Takav covek obicno se cuva ishitrenih izjava.

Da li je to najveci razlog za opreznost?

- Ja mislim da je to veliki razlog. “Memorandum" koji je procureo iz Akademije, za koji je kasnije dato zvanicno objasnjenje da je to sve bilo pogresno- izazvao je posledice koje su bile jako lose po Akademiju. I to je verovatno jedan od razloga zasto se ljudi drze po strani. Imate ipak nekoliko casnih izuzetaka koji bez dvoumljenja kazu svoje misljenje, a ostali uglavnom cute.

Da li po Vasem misljenju, postoji svetlo “na kraju tunela"?

- Najtuzniji izlaz vec znaju mnogi. Taj izlaz je bezanje iz ove zemlje. Sa tugom gledam, vecina nasih najboljih studenata vec pri kraju cetvrte godine odlazi na testove u americku ambasadu i stizu sa prihvacenim predlozima, cesto im i ja s tugom pisem preporuke. Odlaze nam najbolji. Svako od nas je konacnog veka i mora da stvori sledecu generaciju. Ta sledeca generacija je otisla. Oni mogu da pricaju sta god hoce, ali najbolji iz proteklih pet generacija su otisli, a bojim se da ce i iz narednih pet otici. Oni ce naci nacina da odu. Ne moze ih nista zaustaviti, sem da im oduzmu pasos.

Da li ima svetlosti? Ima - u Crnoj Gori se nesto desilo i ja se nadam da ce kao virus da predje granicu. Taj virus ne moze da se zaustavi na granici. Pamet ne moze da se zaustavi. Tamo se po prvi put pokazalo da ima dovoljno pametnih ljudi koji mogu nesto da postignu. Valjda ce se i ovaj narod prizvati pameti.