AKO JE SUDITI PO NAJAVAMA, PROF. DR DRAGAN KUBUROVIC VISE NIJE REKTOR

Ukoliko je zaista aktivirana ostavka, najavljivana u vise navrata, dr Kuburovic, redovni profesor i negdasnji dekan Stomatoloskog fakulteta, prorektor i rektor - treci je celnik BU koji je od ’92. morao da ode sa ove funkcije pre kraja mandata

Prof. dr Dragan Kuburovic, rektor Univerziteta u Beogradu od juce vise nije prvi covek najstarije visokoskolske ustanove u drzavi, ako je suditi po njegovim obecanjima sa poslednje konferencije za novinare i potonjim najavama u pojedinim medijima u Srbiji. Medjutim, zvanicna izjava o abdikaciji juce je izostala, mada je dr Kuburovic rekao da je “postao rektor po starom Zakonu, a da ce sa te duznosti otici kad novi stupi na snagu. Od petog juna vaze paragrafi sporni u delu akademske javnosti, ali u Rektoratu BU nisu mogli da preciziraju da li je ostavka potpisana i kad ce se ( i da li) odrzati toliko ocekivana sednica nastavno-naucnog veca. Poslednje nedelje dr Kuburovic se vrlo kratko zadrzavao u Rektoratu, u petak, po informaciji zapsolenih nije ni dolazio, a niko nije mogao da potvrdi da li je ostavka napisana i potpisana.

Ukoliko je zaista aktivirana ostavka, najavljivana u vise navrata, dr Kuburovic, redovni profesor i negdasnji dekan Stomatoloskog fakulteta, prorektor i rektor - treci je celnik BU koji je od ’92. morao da ode sa ove funkcije pre kraja mandata. Za razliku od kolega, dr Rajka Vracara i dr Dragutina Velickovica, dr Kuburovic je odlucio svojevoljno da ode i da ne saceka odluku Vlade, koja do 5. jula treba da napravi novu kadrovsku kombinatoriku po univerzitetima i fakultetima Srbije. Kuburovicevi prethodnici ekskomunicirani su sa rektorskih polozaja glasanjem na Savetu BU.

Dr Kuburovic, bivsi prvodiplomirani student generacije (sa ocenom 8,7) bio je clan SK, ali kasnije, po sopstvenom priznanju nije postao vlasnik nijedne od novoformiranih stranaka, pa ni vladajucih. Za sebe je voleo da kaze da je “covek kompromisa". Mozda je upravo ta njegova osobina smetala svima onima koji su zeleli da bude samo “njihov". Ta osobina bola je oci aktuelnom rezimu, koji u svakoj prilici insistira na bespogovornoj partijskoj disciplini. Medjutim, sa ovom odlikom cesto se nisu slagale ni kolege uvek kad bi uocile njegovo “balansiranje na zici".

Dr Kuburovic ce ostati upamcen i po iznenadnim obrtima u posednjim godinama svoje karijere. U trenutku kad su za vreme zimskih demonstarcija pripremani predlozi za njegov opoziv- na Savetu BU je povucen ovaj zahtev dr Velickovica i umesto dr Kuburovica, iz Kapetan Misinog zdanja iselio se stanar koji je na to mesto dosao smenjivanjem dr Rajka Vracara. Za neke kolege, pa i za samog dr Kuburovica, koji je vise puta isticao da ne zeli da se kandiduje za novog sefa BU- iznenada je doslo do avanzovanja i dr Kuburovic je postao v.d. rektora. Pocetkom ’97. on je i zvanicno postao prvi covek najstarije akademske institucije u drzavi.

Ipak, ni ovo postavljenje nije proteklo bez potresa, jer pored dr Dragana Kuburovica, najozbiljniji protiv- kandidat bila je dr Marija Bogdanovic, dekan Filozofskog fakulteta, koja je od kolege Kuburovica i dobila nekoliko glasova vise. Buru je izazvala cinjenica da je vlast, koja po tradiciji ima prevagu kod izbora rektorskih i dekanskih timova- izglasala dr Kuburovica. U carsiji su pocele da se ispredaju price, kako je odabran covek bliskiji rezimu i da mu se zamera sto je pristao da ostane na duznosti koju, po izjavama, od samog pocetka uopste nije hteo. Istina je verovatno negde na sredini, da vlast nije zelela nijednog od ovih kandidata na celu BU, ali da je dr Marija Bogdanovic u svakom slucaju daleko nepodobnija - zbog istaknute uloge u gradjanskom protestu. Izabran je, sada se pokazalo, samo manje nepodoban i manje eksponiraniji profesor u sveopstem buntu organizovanog zbog kradje glasova.

Pokazalo se da je i ovaj dolazak “baksuzan", i da se nesrecno trojstvo moralo okoncati istim ishodom kao i u prethodna dva “nesrecna slucaja". Odlazak sa najvisih univerziteskih funkcija samo potvrdjuje vladajuce pravilo da burna vremena u ovakvim sistemima “skidaju glave", ma kako se nosioci funkcija ponasali. Jer uvek ce biti ultimativnih zahteva za odlazak.

Dr Kuburovic je svakako morao da ode sa rektorske funkcije jer je njegov greh sto se svrstao uz profesore koji su digli glas protiv izborne kradje i sto je dopustio da njegova profesorska savest prevagne u korist kolega i studenata. Dr Velickovic je smenjen upravo zbog obrnute situacije, ostao je lojalan partiji ciji je clan, ali ga se ona odrekla jer je trenutno morala da cini ustupke, posto je procenjeno da nije kucnuo cas za obracun sa univerzitetom i onima koji su “zadrzali samoupravne manire" po fakultetima i institutima. Od tada je proslo vise od godinu dana, ali nista od onoga sto se dogadjalo za vreme gradjanskog protesta nije zaboravljeno. Zato je i smisljen Zakon o univerzitetu ciji paragrafi bi trebalo da nateraju neposlusne profesore na lojalnost i na zaborav liberalnih tekovina kao sto je autonomija, na primer.

O. Nikolic