FELJTON TITO (12)

Saradnici se pitaju da li je Tito poceo da gubi prisebnost. Uznemirenje zbog govora Savke Dabcevic-Kucar. Ljubicic zahteva akciju. Da li je za sastanak s hrvatskim rukovodstvom namerno izabran datum stvaranja Kraljevine Jugoslavije? Trik sa snimanjem Titovog govora...

Tito se vratio u Beograd da primi Breznjeva, koji je dosao u drzavnu posetu. I Breznjev je terao Tita da zauzme nepopustljiv stav u Hrvatskoj. Medjutim, Tito je u oktobru otisao u Teheran da prisustvuje proslavi cetiri hiljade godina monarhije. Ljubicic i Bakaric poceli su se pitati nije li on poceo da gubi prisebnost.

Tito je iz Teherana produzio put za Indiju, Kairo i Vasington, gde je s Niksonom diskutovao o medjunarodnoj situaciji pre nego sto je posetio Kanadu i London. Posle rucka s britanskom kraljicom u Bakingemskoj palati, vratio se u Beograd, da bi saznao da je situacija u Hrvatskoj pogorsana. Dok je bio u Kanadi, Savka je 5. novembra odrzala govor na sastanku Centralnog komiteta hrvatske komunisticke partije. Odobravala je “maspok" u Hrvatskoj i kritikovala one koji odbacuju “podrsku mase" na osnovu “neke apstraktne revolucionarne cistote"; to je bilo “sektastvo i strah od mobilizacija masa". Ali “mi, kao Savez komunista", nismo “jedna zatvorena sekta koja misli da drustvo i radni narod postoje zbog nas, a ne mi zbog njih".

Vlada u Beogradu ozbiljno se uznemirila i ponovo pozurivala Tita da preduzme drasticne mere, ali Tito je otputovao u Bukurest da poseti Causeskua. 22. novembra. Nekoliko sati pre nego sto je otisao, Savez studenata Hrvatske izdao je saopstenje protestujuci u njemu protiv zakona koji je prisiljavao hrvatske radnike koji se vracaju iz inostranstva da devize koje su zaradili predaju saveznoj vladi u Beogradu, a ne hrvatskim vlastima u Zagrebu. Savez studenata pozvao je na generalni strajk studenata i masovno zaposedanje Zagrebackog sveucilista i drugih skola u celoj Hrvatskoj. Ali to nije sprecilo Tita da ode na put u Bukurest.

Kad se Tito vratio iz Bukuresta, suocio se s upornim zahtevima generala Ljubicica za akciju protiv hrvatskih nacionalista. Dok je Tito jos bio neodlucan, Ljubicic je izvadio svoj adut: rekao je Titu da je organizacija starih partizanskih boraca, koja obuhvata kako Hrvate tako i Srbe, muskarce i zene iz svih drugih republika, vrlo zabrinuta zbog Titovog propusta da dejstvuje. Tito je tada resio da nema drugog izbora nego da ugusi hrvatski pokret. Sazvao je sastanak Predsednistva Saveza komunista za 2. decembar u Karadjordjevu, u nekadasnjoj lovackoj kuci kraljevske porodice u Srbiji, nekoliko kilometara od Novog Sada, i pozvao hrvatske clanove Predsednistva partije i cetrnaest drugih rukovodilaca hrvatske komunisticke partije da se tamo s njim sastanu jedan dan pre pocetka sastanka. Narod u Hrvatskoj vredjalo je sto je njihovim rukovodiocima naredjeno da prisustvuju sastanku u Srbiji i smatrali su da je datum, godisnjica osnivanja Aleksandrove Kraljevine Jugoslavije 1. decembra 1918. namerno izabran da povredi njihova osecanja kao Hrvate. Pre nego sto su rukovodioci komunisticke partije Hrvatske otputovali iz Zagreba, Savka Dabcevic-Kucar govorila je na televiziji 29. novembra i pozvala studente da obustave strajk. Ali ovaj poziv dosao je prekasno da bi promenio Titovu odluku.

Titov sastanak s devetnaest clanova hrvatske delegacije otvoren je u Karadjordjevu 1. decembra u 13 casova. Tito je pokusao da ih ubedi da se odreknu nacionalistickog pokreta u Hrvatskoj, koji se pretvorio u kontrarevoluciju. On ih nije suocio s deklaracijom kakvu je sovjetski Politbiro u Kremlju u avgustu 1968. godine prisilio Dubceka i njegove drugove da potpisu. Niti se od njih zahtevalo da glasaju za neku narocitu rezoluciju, mada je to bila uobicajena praksa u Komunistickoj partiji Sovjetskog Saveza. On je od njih samo trazio da se odreknu hrvatskog nacionalizma u opstim crtama. Njih osmoro, medju kojima Bakaric i Josip Vrhovec, pristali su da to ucine; ostalih jedanaest, na celu s Tripalom, Savkom i Pirkerom, odbili su.

Diskusija je trajala sesnaest sati, a zavrsila se u pet casova sledeceg jutra. Za vreme jednog od kratkih prekida diskusije Tito je izdvojio Savku i Pirkera na stranu. Rekao im je da zna da su dobri i odani drugovi koje je Tripalo zaveo na krivi put. Trazio je da se odreknu Tripala i nacionalizma, ali oni su odbili da napuste svoje kolege i maspok.

Iscrpljeni Hrvati imali su sest casova da malo odspavaju pre nego sto su Tripalo, Savka i jos troje njih morali da prisustvuju sastanku partijskog Predsednistva koji je 2. decembra poceo u jedanaest casova pre podne. Bilo je uobicajeno da se vazniji zvanicni sastanci snimaju na video-traku, pa su kamere vec bile postavljene kad je Tito otvorio rad konferencije. Rekao je da je rukovodstvo hrvatskih komunista bilo “prilicno liberalno" kad se suocilo s onim sto je sada otvoreno nazvao “kontrarevolucijom". Priznao je da neke hrvatske zalbe o ekonomskom sistemu mogu biti opravdane, ali da ne opravdavaju njihovu protivustavnu akciju. Teskocu je nasao u nedostatku “marksistickog obrazovanja" u skolama i na univerzitetima i u cinjenici da su profesori i nastavnici tolerisali “antimarksisticke" i “prozapadnjacke" ideje. Pozvao je rukovodioce komunisticke partije Hrvatske da se poprave i odmah isprave ovo stanje.

Posle Titovog govora nastavljena je opsta diskusija, u kojoj su Tripalo i Savka poricali da su studentski i nacionalni pokret u Hrvatskoj bili kontrarevolucionarni i tvrdili su da je to bio masovni pokret hrvatskog naroda i da mu se komunisti moraju staviti na celo. Posle nekoliko sati diskusije, sastanak je odgodjen do uvece. U toku poslepodneva saopsteno je da ce Tito govoriti preko televizije u pet sati poslepodne. Kad su Tripalo i Savka ukljucili svoje televizore u pet sati poslepodne, shvatili su da je Titov govor na televiziji snimak njegovog govora toga jutra u Predsednistvu partije, koji je snimljen na video-traku. Njihovi govori na tom sastanku takodje su bili snimljeni, ali nisu emitovani. Osetili su da su prevareni jer nisu bili upozoreni da ce Titov govor biti emitovan na televiziji. Kad je sastanak partijskog Predsednistva uvece nastavljen, Tripalo i Savka su izjavili da, s obzirom na Titovu emisiju na televiziji, nema smisla da se raspravljanje nastavi posto je ocigledno bilo da je taj spor resen i odmah su otisli u Zagreb.

Tito je ucinio konacan pokusaj da razjedini svoje glavne protivnike. Za vreme sastanka u Karadjordjevu rekao je Pirkeru i Savki da ih smatra dobrim drugovima koje je Tripalo poveo stramputicom, ali sedam dana kasnije, 8. decembra, telefonirao je Pirkeru i Savki i zatrazio njihovu ostavku u Centralnom komitetu hrvatske komunisticke partije. Takodje je telefonirao Tripalu i rekao mu da nema razloga zasto bi on dao ostavku kao njegovo dvoje drugova i da se nada da Tripalo nece podneti ostavku vec ce nastavidi da sluzi u vladi i u Izvrsnom komitetu Saveza komunista. Rano ujutro 12. decembra studentski rukovodioci u Zagrebu uhapseni su, a Savka, Pirker i Tripalo podneli su ostavke.

Sutra: Razbijene demonstracije u Zagrebu