PARE IZ PROSLOGODISNJEG BUDZETA PRERASPODELJIVANE NEZAKONITO, ZAKIDANJEM NAJUGROZENIJIH KATEGORIJA STANOVNISTVA

Racun drustvene brige o deci imao pravo na 2,28 milijardi dinara, a od toga realizovano samo 3,3 odsto. “Ako su podaci tacni to je skandal, ako je greska, sramota je da je nisu primetili ni poslanici kad su usvajali zavrsni racun budzeta Srbije, kaze mr Saska Posarac

Bojana Jager

Retke su zemlje, a takvih vise nema ni u Istocnoj Evropi, gde se Ministarstvo finansija doslovno ne drzi onoga sto je zapisano u budzetu. Taj potrosacki plan vlade se ne usudjuju da menjaju tokom godine, ni po cenu ostavki u suocavanju sa problemima. U prosloj godini, medjutim, Vlada Srbije je sebi dozvolila luksuz da cini suprotno, a republicki parlament je sebi dozvolio da to aminuje, usvojivsi Zakon o zavrsnom racunu republickog budzeta za proslu godinu, u kojem se prvi put, uz planirane i izvrsene rashode, pojavljuje i kolona o raspodeli para poreskih obveznika diskrecionim resenjima Vlade. Takvo intervenisanje vidno je prakticno kod svih budzetskih stavki.

Svaka budzetska cifra je deo zakonske materije i Vlada ne moze svojim odlukama samostalno menjati Zakon o budzetu, upozorava mr Aleksandra Posarac iz Instituta ekonomskih nauka, niti Skupstina moze svoje zakonodavne funkcije da prenese na Vladu. Bilo koja izmena Zakona o budzetu morala bi da bude verifikovana u Parlamentu, gde je i mesto za usvajanje sekvestra ili rebalansa budzeta. Cudim se, kaze mr Posarac, da je Zakon o zavrsnom racunu budzeta donet bez ikakve rasprave u Skupstini Srbije, jer budzetske pare nisu pare Vlade ili Skupstine Srbije, niti neke imaginarne drustvene zajednice, vec su to pare poreskih obveznika nad cijim trosenjem mora da postoji striktna kontrola. Na ovaj nacin sam budzet prestaje da bude instrument za vodjenje makroekonomske politike, tvrdi ovaj ekonomista.

Vise para za predsednikove ljude

Kuriozitet je Ministarstvo finansija, ne samo zato sto je za plate potroseno 37 odsto vise od plana, nego sto je kod ovog ministarstva registrovana tekuca budzetska rezerva, umesto od planiranih 62 miliona dinara, od realizovanih preko 1,48 milijardi dinara. Ova suma, inace, predstavlja 10,7 odsto od ukupnih rashoda budzeta. Da zamesateljstvo bude vece i da bi se jos manje znalo gde su otisle te pare, u ukupnoj rekapitulaciji budzetskih rashoda ova stavka se pominje sa relizovanim iznosom od 175,3 miliona dinara. Moze se samo nagadjati, pa i sumnjati da su ta sredstva u stvari potrosena kroz medjubudzetske transfere fondovima PIO i zdravstva, ili na subvencije odredjenim preduzecima.

Nasuprot tome, Ministarstvo za rad i boracko-socijalna pitanja, prema planu trebalo je da potrosi u prosloj godini 3,187 milijardi dinara, a resenjima Vlade realizovano je svega milijardu i 86 miliona dinara. To znaci, kaze mr Posarac, da je Vlada odlucila da smanji upravo sredstva ( i to ravno za 66 odsto) namenjena deci, siromasnima, ugrozenima i uzivaocima invalidsko-boracke zastite. A do tog smanjenja, da podsetimo, doslo je pri realizaciji budzeta od 98,3 odsto.

“Nestalo" ministarstvo za porodicu

Poredjenja radi, za materijalno obezbedjenje invalidnih lica i civilnih zrtava rata potroseno je 2,2 puta vise para nego sto je bilo budzetirano, za dopunsku boracku zastitu 71,3 odsto vise, a za novcana primanja iz budzeta na ime invalidske zastite utroseno je 25,5 odsto sredstava vise od plana.

Opet da zamesateljstvo bude kompletno u rekapitulaciji budzetskih rashoda volsebno se pojavljuju sredstva za drustvenu brigu o deci u iznosu od 1,379 milijardi dinara (sto je opet za 40 odsto manje od plana), mada ih u pojedinicanim rashodima nema, bas kao sto je u njima “nestalo" i Ministarstvo za porodicu. Najblaze receno, moze se postaviti pitanje kvaliteta Zakona o zavrsnom racunu budzeta, koji otvara vise pitanja nego sto objasnjava kako su potrosene pare gradjana Srbije, konstatuje mr Posarac. Kad se, na primer, saberu pojedinacni rashodi (ukoliko vise puta upotrebljeni kalkulator tacno racuna), oni se za 182 miliona dinara ne poklapaju sa ukupno prikazanim budzetskim rashodima. Sve to potvrdjuje ono na sta mr Posarac odavno upozorava - da je sistem javnih rashoda potpuno netransparentan i da oni ne podlezu efikasnoj kontroli Skupstine, pa se u takvim okolnostima postavlja pitanje kakve svrhe uopste ima donosenje Zakona o budzetu. Ovakav zavrsni racun budzeta u nekoj vremenskoj perspektivi, bice prava sramota za struku, konstatuje mr Posarac.