Idemo jos nize...

Pise: Bojana Jager

Celnici politickih stranaka na vlasti u Srbiji dobili su jos jednu priliku da izmanipulisu gradjane, tako sto ce im odluku americkog predsednika, koji je potpisao ukaz o produzavanju americkih sankcija prema SRJ na sledecih sest meseci, prikazati, ne samo kao novi antisrpski cin, vec kao potez sa minornim posledicama. Ove sankcije, koje je Amerika zadrzala prema Jugoslaviji i nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma iz decembra 1995, vec ranije su bile okarakterisane kao “politicka boza", bez vecih ekonomskih posledica, posto Jugoslavija ionako vec godinama ne izvozi na americko trziste. A u realnosti su bile upravo onaj cement koji je cvrsto ozidao “spoljni zid" sankcija, o koji su se, i posle ukidanja opste medjunarodne blokade, razbijali svi napori jugoslovenske ekonomije da se oporavi i priblizi izvorima dodatnog inostranog kapitala.

Domaci politicari, ovog puta na kosovskoj krizi jos jedanput zaduzeni da demonstriraju tezu o Srbiji koja se “saginjati nece", potpuno su u pravu kada tvrde da se nista bitno nece promeniti - niti ce se povecati, niti ce se smanjiti ionako nepostojeci izvoz u Ameriku i zamrli ekonomski kontakti. Ali, nece se promeniti ni sve ostalo - najmanje do kraja ove godine nece biti nikakvih sansi da se obnove razgovori o regulisanju odnosa sa medjunarodnim finansijskim i trgovinskim organizacijama, u kojima je americki uticaj presudan. Vrata MMF, Svetske banke i STO ostaju, dakle, i dalje cvrsto zakljucana, a sa njima posredno i medjunarodno trziste kapitala, na kojem ce SRJ i ubuduce biti u statusu parije. Jugoslovenska delegacija, koja se sprema u London, na najavljeni nastavak razgovora sa Londonskim klubom, imace takodje novu priliku da vodi tehnicke razgovore o tome kako se pripremiti za neka bolja vremena, kada ce biti moguce da se stvarno regulisu odnosi sa inostranim poveriocima.

Klintonov potpis, koji spoljni zid sankcija produzava za jos 6 meseci, signal je svim potencijalnim investitorima u svetu da je politicki i dalje rizicno ulagati u jugoslovensku privredu, sto ce produziti sadasnju situaciju da, iako je odluka Kontakt grupe o zabrani investicija u SRJ suspendovana na neodredjeno vreme, ona deluje kao da je formalno na snazi - zamrznuti su interesi, konkretni aranzmani i konkretna ulaganja u ovaj politicki i ekonomski kontaminirani prostor. Uoci razgovora o kosovskoj krizi, najavljenog za narednu nedelju od strane evropskih mocnika, preko velike bare stigao je nedvosmislen signal o tome u kom smeru ce americka administracija pritiskati svoje evropske partnere da se postave prema zvanicnom Beogradu.

Na domacem terenu to znaci da ce pre svega srpska ekonomija grcati pod svim dosadasnjim ogranicenjima. Umesto razvoja imacemo dalje zaostajanje i propadanje privrede koja, sa sankcijama ili bez njih - svejedno, nije u stanju da pokrene zastarelu proizvodnju, niti ima vise sta konkurentno da izveze na svetsko trziste. U ovoj godini, u kojoj srpskom rezimu ocito nece ponovo biti ponudjena slamka spasa kakva je lane bila prodaja “Telekoma", imacemo znacajan pad proizvodnje, drustvenog proizvoda i standarda, uz pitanje koliko ce strah od rata na Kosovu vremenski pomeriti granicu socijalne izdrzljivosti stanovnistva. Pri tome, valja imati u vidu da je, meren drustvenim proizvodom po glavi stanovnika, relativan polozaj domace privrede vec u prosloj godini sveden na svega 41 odsto onog polozaja koji je ona imala u 1980. godini. Moze, i ocito bice i nize od toga, sto nece moci da promene ni veciti “spasioci" - Kinezi i Rusi - koji, bez obzira na njihove politicke stavove, nisu vise spremni da nas vole za badava. Zbog duga, Rusi na primer prete da zavrnu isporuke gasa, a Mirko Marjanovic cuti...