ZAVRSENO 43. STERIJINO POZORJE

Ovaj skup pre podseca na susret poslovnih ljudi uronjenih u svoje racune, akceptne naloge i vaucere nego li na susret ekscentricnih i nepredvidivih umetnika od kojih se svasta moze ocekivati

Nije bilo tesko pogoditi da ce predstava “Gorski vijenac" Crnogorskog narodnog pozorista iz Podgorice na 43. Pozorju imati isti broj nagrada kao “Titanik" u trci za Oskara. Sterijino pozorje se, kao i njegova infrastruktura, jednostavno uhodalo. Za cetrdesetak godina koliko traje, razvijen je i ustanovljen jedan mehanizam koji savrseno funkcionise. Ljubazne sluzbenice docekuju goste Festivala, diskretno proveravaju njegov identitet, znatizeljniku obezbedjuju sve potrebne informacije, cak i one za koje se ne raspituje i na kraju ga, uhodanim mehanizmom, smestaju u obliznji hotel. Ako Pozorje posle cetiri decenije trajanja ima neki problem onda se on upravo sastoji u njegovoj savrsenosti. Poseta ovom festivalu, cak i kad je rec o poslednjoj takmicarskoj veceri, vise lici na dolazak u Novi Sad iz turistickih nego li pozorisnih razloga. Romanticna predstava o pozorisnom festivalu kao mestu na kome sve vri od novih ljudi, razlicitih ideja, nepomirljivih stavova, sukoba, intriga ili skandala surovo je razvejana cinjenicnim stanjem stvarnosti o kojoj i u kojoj se Festival odvija. Ovaj skup pre podseca na susret poslovnih ljudi uronjenih u svoje racune, akceptne naloge i vaucere nego li na susret ekscentricnih ili nepredvidivih umetnika od kojih se svasta moze ocekivati. Od nekadasnje atmosfere i uzbudjenja na Pozorju, preostala je samo legenda.

S druge strane, ove godine je, uz zanemarljiva odstupanja, napokon napravljena savrseno tacna selekcija koja bi manje-vise bila ovakva da je izbor vrsio bilo ko drugi. Pozorje je bilo taman kao i sezona koja mu je predhodila. Okrugli stolovi su, kako saznajemo iz stampe, tekli uobicajenim tokom, a nasim uvidom u poslednju sesiju uverili smo se da se nista nije promenilo - niti ce. Umetnici misle da su sve rekli na sceni, ucesnici razgovora uglavnom iznose svoje impresije i tako to traje. Poslednjih par godina su se ponovo pojavili i ponovo dominiraju neki ljudi za koje se mislilo da su bisi. Odlicno se drze. Buducnost Pozorja ostaje u njihovim rukama. U “novinarskoj sobi" uglavnom mirno. Nakon krace apstinencije i kratkotrajnog nesnalazenja ponovo su tu oni koji su na Pozorju “od osnivanja" - glasno se secaju “kako je nekada bilo". Na “Paralenom univerzitetu" Pozorja, cuvenoj kafani “Trema", skupoca i proredjena poseta. Odluku zirija su budni sacekali samo poneki zainteresovani upravnik, glumci iz predstave koja je bila te veceri na repertoaru (“Gorski vijenac"), i uvek rapolozeni ansambl Srpskog narodnog pozorista iz Novog Sada.

Posebno zanimljiva pravilnost, koja na Pozorju funkcionise vec neko vreme, sastoji se u savrsenoj saglasnosti redosleda pojavljivanja predstava na festivalu i broja dobijenih nagrada. Unapred se, na primer, zna da ce nagradu publike dobiti neki glumac iz predstave koja je poslednja ne repertoaru, zatim nagradu “Zoran Radmilovic" vec nekoliko godina zaredom dobijaju mladi glumci iz predstave koja je poslednja na programu (ono sto obecava jeste presedan koji je napravljen ove godine), slicno je i s nagradom “Vecernjih novosti", dok se odluke Okruglog stola kritke i ocenjivacke komisije veoma cesto ne razlikuju mnogo od ostalih. Gotovo se moguce kladiti da ce najbolje proci oni koji nastupaju poslednji. Odluke zirija, naravno, izazivaju negodovanje ili odobravanje tacno onako kao i svako arbitriranje. Ovogodisnje nagrade su, kao sto je to bio slucaj i do sada, najenergicnije osudili neki krugovi iz pozorisnih bifea, pocev od onog u Novom Sadu do beogrdskih. Culo se misljenje da poverenja u ziri nece biti sve dok u njemu ne bude sedeo neko poput Jovana Hristica. Drugi pak misle da je i ovaj bio veoma kompetentan iako se ne slazu s odlukama.

I tako, evo nas na kraju 43. Sterijinog pozorja. Njegova misija je, bez obzira na sve, ispunjena i ovaj put, i ono sto nam ostaje jeste da se nadamo kako smo na pragu jednog novog Pozorja koje ce poceti vec sledece godine.

Z. Jovanovic